Umanjivanje ukrupnjavanjem
„Downsizing“, „merging“, „joint-venture“, „Alijansa“, „Grupa“, „procenti“, „tržišni udeo“… termini koji su u poslednjih 10 godina postali tako svakodnevni u izjavama čelnika brendova auto industrije da smo u problematiku njihovog poslovanja i trenutne tendencije kretanja tržišta upoznati gotovo do detalja, hteli mi to ili ne
Bilo da su u pitanju štampani mediji ili oni elektronski, svaka druga vest koja ima za temu auto industriju je vezana za finansijsku stranu te grane. Svi se bore da preotmu od onog drugog deo tržišnog kolača, kako bi sebi obezbedili bar deo procenta veću prodaju, procenta tako bitnog za opstanak! Opšte je poznato da je svaka stagnacija u ovom „ubrzanom svetu“ korak unazad.
Opšti trend viđen poslednjih godina, bar jedan od njih, je udruživanje radi razvijanja-proizvodnje-plasmana proizvoda koji će zahtevati manji ulog kapitala za isti rezultat. Razvijaju se zajedničke komponente, platforme, motori, modeli, stavke koje svakog samostalnog proizvođača koštaju enormno mnogo novca i opstanka, ukoliko se desi da krajnji proizvod ne bude prihvaćen na tržištu onako kako je proizvođač prognozirao. Retko koji proizvođač sebi može da priušti egzibiciju i predstavi model koji će samo demonstrirati umeće i trenutni nivo mogućnosti, mada se i takvi modeli u velikom procentu baziraju na već postojećem velikoserijskom modelu. Premium brendovi se udružuju sa onim „mainstream“ radi razvijanja efikasnijih, čistijih, jačih motora. Najnoviji primer je saradnja GM-a i PSA Grupe, Mercedes-Benza i Renault/Nissan alijanse ili, nešto ranije BMW i PSA Grupe. Tržište, iako funkcioniše kao živi organizam, ne poznaje emocije. Ono diše, razvija se, raste, opada ali ne dozvoljava grešku.
„Downsizing2 je termin novijeg datuma i označava nametnuti put kojim su svi proizvođači primorani da se kreću kako bi, između ostalog, zadovoljili CO2 regulative zadate od strane Evropske komisije. Zagađenost atmosfere je odavno prešla granicu bez povratka, a nama je ostalo da produžimo proces održivog opstanka koliko god je to u našoj mogucnosti – čitaj „u interesu naftnog lobija“.
U prošlosti su izbacivani na tržište kao povremene svetle tačke napretka a sada su opšte prihvaćeni u gotovo svim segmentima – četvorocilindarski turbo motori. Nekada su bili gurani u stranu od strane proizvođača većih i težih vozila zbog relativno male snage i slabe efikasnosti. Sada, uz pomoć novih tehnologija i jednog, para ili čak 3 turbo punjača pokrivaju izuzetno širok spektar snage i klasne pokrivenosti a da zapremina ne mora da predje 2000 ccm. Polako potiskuju šestocilindarske motore sa njihove teritorije , koji se opet sele u viši segment izguravajući „osmake“ i veće iz, do juče, njihovog domena. Trend je toliko uzeo maha da je opšte prihvaćen i u sportskim takmičenjima. Zapremine su sve manje dok snaga ubrzano raste. Kombinuju se dizel i benzinska tehnologija kako bi se izvukla još koja konjska snaga, jos koji Nm, smanjila gramaža CO2 za neki procenat, koji decilitar goriva manje… Kombinovani hibridni, „plug-in“, start-stop i drugi sistemi se dodaju kako bi se dodatno smanjila potrošnja i produžila autonomija a uz povećanje izlazne snage. Konačno se čini da se došlo do očiglednog pomaka u efikasnosti svih do sada razvijenih sistema koji su do skoro bili rezervisani svaki za svoj sektor. Mala revolucija je nastala kombinacijom različitih tehnoloških dostignuća usmerenih ka istom cilju.
Benzinski motori izuzetno visokog stepena kompresije, dizel motori izuzetno niskog stepena kompresije, dizel-hibridi, benzin-hibridi, plug-in-hibridi, vodonik… kombinacija je mnogo i svaka je doprinela iskoraku ka čistijim motorima. Proizvođači, jedan po jedan, izlaze sa izjavama da će u budućim modelima imati samo četvorocilindarske i manje motore sa turbo punjenjem, dok su neki već u tom procesu, a da će motori sa većim brojem cilindara ostati samo stvar prestiža i moći.
Volvo je početkom godine najavio da će u svim modelima imati samo jedan motor sa 4 cilindra i jednu platformu za sve modele. Snaga motora će biti u širokoj lepezi kako bi pokrio raspon od novog V40 do masivnog XC90 modela. Motorima će, u pojedinim modelima, u ispomoć uskakati elektromotor a platforme će biti visoko prilagodljive. Veza sa bivšim vlasnikom, Fordom, će nestati do 2017-2018. godine kada će i svi motori sa više od 4 cilindara prestati sa ugradnjom. Sam Ford je najavio da za model Fusion, sedan u klasi Mondea za tržište SAD-a, planira samo motore sa 4 cilindra. Čak i na rasipničkom tržištu poput američkog, sve bitnije stavke su postale „potrošnja i efikasnost“, ispred broja cilindara i zapremine motora. Manji, istovremeno i lakši motori donose veću dinamiku i agilnost u vožnji na opšte zadovoljstvo samih vozača. Za Evropu, Ford je opremio novi Focus malenim 1.0 EcoBoost turbo motorom.
Motor sa samo 3 cilindra, ali snage koja je trenutno na nivou 123 KS i odmah su usledile najave da će ta snaga rasti na preko 175 KS kao zamena 1.6 litarskih motora u tom opsegu smage i za buduće ST modele. Sličnim putem je krenuo i VW Group, najavljujući, između ostalih, 1.4 turbo motore čija će snaga rasti i do 200 „konja“ i u kombinaciji sa Bluemotion tehnologijom, u skoroj budućnosti, će biti u stanju da pruži zadovoljstvo i dinamiku u vožnji čak i u jednom Passatu. Fiat Grupa je možda otišla najdalje po tom pitanju. Kombinujući TwinAir tehnologiju sa turbo punjenjem otvorili su novo poglavlje u iskorišćenosti motora. Motori sa 900 ccm i 2 cilindra dostižu snagu od skoro 100 „konja“ dok je 1.4 litarska jedinica probila granicu od 200 KS. Čak je i jedan Alfa Romeo dobio motor od 2 cilindra ugrađen u model MiTo! Toyota, kao duhovno daleko najveći proizvođač automobile na svetu, s obzirom da je više brendova stvorio i učinio ih uspešnim nego što je kupio, za razliku od ostalih “No1” proizvođača, je možda pravi predstavnik i pionir u uvodjenju hibridne tehnologije u vozila za masovnu proizvodnju. Prius porodica se konstantno proširuje uz prelazak tehnologije na konvencionalne modele poput Corole, Aurisa i Yarisa. Ne treba zaboraviti ni na Renault koji je među prvima krenuo sa implementacijom turbo punjača u svoje malolitražne motore.
BMW je u saradnji sa PSA grupom proizveo fantasticni 1.6 litarski turbo motor sa sportskim aspiracijama. BMW, do skoro fokusiran isključivo na atmosferske motore, je prelomio i sada čini čuda sa izvlačenjem snage iz motora dodavanjem i po 3 turbo punjača. Mercedes je, takođe, shvatio kojim putem se treba kretati, i njegovi motori mamutskih zapremina polako gube trku sa efikasnijim niželitražnim motorima nudeći više uživanja u veću dinamiku uz smanjenje mase prednjeg dela vozila. Dizel motori su sad ustupili mesto glavne atrakcije benzinskom naletu, ali nisu ni oni zaboravljeni. Sva tehnologija koja se primeni na benzinskim motorima ubrzo nađe primenu i na dizelima ili obrnuto. Razlike su ponovo izjednačene i ostaje samo pitanje težnje kojoj će kupac prevagnuti.
Veliki izazov je stavljen pred proizvodjače automobile po pitanju CO2 regulativa ali se svi slazu u jednoj konstataciji. Trenutno se nalazimo u najuzbudljivijem dobu u inženjerskom smislu jos od ‘70ih godina i malolitražnih višegrlih karburatorskih motora. Više nije stvar “ili/ili” kompromisa odlučujući se za više snage ili manju potrošnju. Ispod 6 sekundi do 100km/h uz potrošnju od par litara više nije misaona imenica.
