Da li smo na pragu „vodonične revolucije“ avio-saobraćaja?

Kako avio-kompanije, kao i šira vazduhoplovna industrija, najavljuju da će se posvetiti ostvarivanju ambicioznih ciljeva na planu ekološke održivosti u budućnosti, vodonik se nameće kao jedna od najvalidnijih solucija.

Ovaj hemijski element može da predstavlja čisto gorivo budućnosti za potrebe avio-prevoza. Ne treba zaboraviti da je njegova energetska gustina tri puta veća u odnosu na standardna fosilna goriva, a iako je kultivacija vodonika za vazdušni saobraćaj još uvek u povoju, već sada se postavljaju pitanja o rokovima primene. Ipak, HyPoint, specijalista u ovoj oblasti, postigao je značajna dostignuća u poslednje vreme.

Revolucionarni napredak

Ranije u toku ovog meseca, ova kompanija je predstavila prvi operativni prototip s turbo vazdušno hlađenim sistemom vodoničnih gorivnih ćelija. Na projektu je radio globalni inženjerski tim, dobivši čak nagradu od NASA-e – iTech Cycle II. Pruža sjajnu kombinaciju specifične snage i energetske gustine, a prošao je ključna verifikaciona ispitivanja da bi dokazao svoju tehničku održivost.

Očekuje se da finalizovane verzije počnu da se isporučuju sledeće godine. Pritom, određene su da vode komercijalni razvoj aviona s nultom emisijom. Kandidati za primenu ove tehnologije uključuju e-avione, eVTOL i letelice predviđene za urbani prevoz.

HyPoint naglašava da su na uvođenje avio-saobraćaja s nultom emisijom uticala „ograničenja litijum-jonskih baterija po pitanju energetske gustine“, kao i „specifična ograničenja vezana za snagu vodoničnih gorivnih ćelija“. Bez obzira na to, ispitivanja su pokazala da bi sistem turbo vazdušno hlađenih vodoničnih gorivnih ćelija postigao do 2.000 W po kilogramu specifične snage, što je „trostruki odnos snage i mase tradicionalnih sistema vodoničnih gorivnih ćelija“.

Štaviše, obezbediće energetsku gustinu do 1.500 Wh po kilogramu, što omogućava putovanja na veće udaljenosti. Sve u svemu, rešavanjem ovih prepreka, mogle bi da se eliminišu godine u okviru potencijalnih rokova vezanih za konačnu isporuku letelica koje kao gorivo koriste vodonik.

Gorivne ćelije

HyPoint koristi novu generaciju gorivnih ćelija s membranom visoke temperature (HTPEM) umesto onih niske temperature (LTPEM). Ovaj faktor povećava efikasnost rashladnog sistema za najmanje 300 odsto.

Tradicionalne LTPEM gorivne ćelije zahtevaju teške sisteme hlađenja. Međutim, korišćenje HTPEM-a omogućava razvoj laganog, efikasnost rashladnog sistema. Čak, HyPoint koristi vazdušno hlađenje, ne tečno, što smanjuje ukupnu masu gorivnih ćelija i povezanih podsistema. Pored toga, snabdevanje komprimovanim vazduhom povećava snagu koju proizvodi sistem gorivnih ćelija, a povećanje snage znatno premošćava troškove vezane za komprimovani vazduh.

Kako stoje stvari u industriji?

Kada govorimo o komercijalnim letelicama s mlaznim motorima, Boeing osaje pragmatičan po pitanju upotrebe vodonika u bliskoj budućnosti. Ranije ove godine, ovaj etablirani proizvođač je saopštio da njegov novi model aviona neće biti pokretan tim gorivom. Međutim, Airbus s druge strane, nedavno je podelio s javnošću ambicije da želi da razvije prvi komercijalni avion s nultom emisijom na svetu do 2035., a vodonični pogon je sastavni deo čitavog projekta.

Evropska kompanija je skinula veo s tri ZEROe koncepta, bazirana na hibridno-vodoničnim sisemima. Prošlog meseca, Airbus je čak najavio da želi da pariske aerodrome pretvori u vodonična čvorišta.

Aleks Ivanenko, šef i suosnivač HyPointa, izjavio je da veruje da su nas nedavna otkrića u oblasti vodonika približila komercijalnoj upotrebi. On smatra da kompanije samo treba da nastave da rade udruženim snagama da bi postigle zajednički cilj.

„To je samo pitanje želje proizvođača aviona. Prilagodili smo naš prototip, tako da sada imamo dokaz da je to moguće“, dodao je on.

Naredni koraci

Britansko-američka kompanija koja se bavi razvojem letelica, ZeroAvia, jednako je oduševljena. Val Miftakov, osnivač i šef ove firme, izjavio je da ostvareni napredak dokazuje da vodonično-električne letelice ne samo što su moguće, već je njihov dolazak neizbežan.

ZeroAvia namerava da lansira letelicu sa 100 sedišta pre kraja ove dekade. Miftakov je zaključio da su vodonične gorivne ćelije ozbiljna tehnološka sila koja podržava vazdušni saobraćaj nulte emisije. Shodno tome, kompanija blisko sarađuje s HyPointom u okviru testiranja sistema za potencijalnu integraciju u buduće serijske modele.

Izvor: Decarbonization Center

Priredio: Pavle Barta