Kako tehnologija vodonika počinje da sve više biva prisutna u automobilskoj i energetskoj industriji, nameće se pitanje – „da li je vodonik zapravo novi dizel?“
Kako se dizel koristi danas i zašto?
Ovo gorivo i dalje služi za potrebe većine teretnih i transportnih vozila, građevinskih i poljoprivrednih mašina… Vojna vozila i oprema takođe koriste usluge dizela. Nafta se upotrebljava i za pokretanje agregata koji služe kao energetska podrška za industrijske pogone, velike zgrade, tornjeve mobilne telefonije, bolnice itd.
U prošlosti, vozila pogonjena dizelom su smatrana prljavim i neprijatnog mirisa, ali proizvođači automobila su vredno radili da to isprave. „Čisti dizel“ je postao pojam, što je dovelo do toga da ga mnogi stave ispred benzina, posebno vozači koji prevaljuju velike distance, flotni kupci i kamiondžije. To ne treba da čudi, jer je dizel do 30 odsto energetski efikasniji od benzina. „Naftaši“ takođe imaju tendenciju da budu izdržljiviji uz manje održavanja.
Međutim, bez obzira što emituju manje ugljen-dioksida, sagorevanje dizela proizvodi čestice koje su štetne po zdravlje. Od ukupne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na transport se odnosi oko 28 odsto, ako uzmemo SAD kao referentan region. Između 1990. i 2018. emisija ovih gasova u transportnom sektoru se takođe povećala više nego u okviru bilo koje druge oblasti.
To se čak i ne odnosi na uzročnike smoga, poznatih kao azotni oksidi odnosno čađ. Tokom rane faze uvođenja vanrednih mera zbog aktuelne pandemije, svet je mogao da uvidi kako to izgleda kada se nivo ove emisije smanji u atmosferi a vazduh razbistri.
Uspon baterija i njihova ograničenja
Baterijski pogonjena vozila poseduju brojne prednosti u poređenju s vozilima koja koriste dizel motore, a u isto vreme ne emitujući bilo kakve loše stvari u atmosferu. Ako govorimo o emisiji ugljenika, gorivnoj efikasnosti, zagađenjem u vidu buke i kvalitetu vazduha, elektromobili odnose pobedu bez ikakve dileme. Međutim, ako govorimo o obrtnom momentu i inicijalnoj ceni, onda dizel pobeđuje.
Najveći problem kada je reč o efikasnosti u poslovnom smislu je autonomija. Kada govorimo baterijama kao energetskoj podršci, problematično je njihovo vreme rada. Kada se baterije nađu u većim vozilima ili se koriste za flotne potrebe, prostor koji obično služi za teret, obično je ograničen skladištem za baterije, koje moraju u ovom slučaju biti masivne da bi se obezbedio željeni domet. Ovo značajno smanjuje efikasnost (vozila su mnogo teža), u isto vreme u velikoj meri podižući troškove. Isto se može reći za sisteme energetske podrške koji koriste baterije. Da bi se produžilo vreme rada tokom eventualnog dužeg nestanka električne energije, neophodno je dokupiti baterije i instalirati ih, što naravno povećava operativni prostor i troškove.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju, tako da brojne zemlje preduzimaju brojne korake da se one uspore. U narednoj dekadi, u 24 evropska grada, ukupne populacije od preko 60 miliona ljudi, biće uvedena zabrana dizel vozila. Veliki broj zemalja, uključujući i Kinu, prati ovaj primer. Dakle, mada električna vozila imaju problem kada je reč o dometu za potrebe transporta ili vremenu rada za sisteme energetske podrške, vraćanje dizelu jednostavno nije opcija.
Zašto vodonik i da li on može da se nadmeće s dizelom?
Vodonik predstavlja interesantnu soluciju. Da pojasnimo, motori pogonjeni gorivnim ćelijama su zapravo elektromotori i poseduju sve poznate prednosti: nultu emisiju, manje pokretnih delova, odličan obrtni moment, jeftinije održavanje… Međutim, ono što je najvažnije, vodonik rešava problem vezan za autonomiju i vreme rada, jer se ponaša kao dizel. Možemo ga jednostavno dosuti u rezervoar za nekoliko minuta, a zauzima mnogo manje prostora od baterija, što je veoma bitno za teretnjake, jer vraća kapacitet transportnih vozila na željeni nivo, ujedno zahtevajući mnogo manji prostor koji zauzimaju stanice za energetsku podršku.
Kada su CEO-a „Plug Powera“, Endija Marša, upitali da li je vodonik novi dizel, on je odgovorio: „Pogledajte Amazon i Walmart, koji imaju zacrtane ciljeve održivosti za 2030. i 2040., sa željom da eliminišu emisiju ugljenika, i zaista postoji samo jedan način da se obavi prevoz na duge distance, a to je korišćenje gorivnih ćelija. Kada razmišljam o vodoniku, vidim da cena može biti tri dolara za kilogram, od čega se dva dolara odnosi na proizvodnju. Možete da prodajete zeleni vodonik za šest ili sedam dolara i da ste danas konkurentni dizelu.“
Zaključak
Postoji izvestan broj razloga zašto je ideja da vodonik zameni dizel sasvim smislena. Njegova sposobnost da imitira brojne prednosti dizela, uključujući autonomiju i vreme punjenja, u isto vreme značajno snižavajući emisiju „od izvora do točkova“ i spuštajući troškove održavanja, tek je uvertira u čitavu priču. Dok se dizel motori koriste dugi niz decenija, u poređenju s njima vodonične gorivne ćelije praktično tek ulaze u svoje „detinjstvo“. Ostaje nam da vidimo da li će vodonik zaista postati novi dizel, ali s obzirom da je industrija zacrtala cilj, to je samo pitanje vremena.
Izvor: Dekarbonizacija motora No.1
