Da li je EU tako moćna i „bajna“ kao što (verovatno) o sebi misli?

Ursula Fon der Leyen je uradila pravu stvar prošle nedelje nakon što je pokušala da uradi sve što je bilo u njenoj moći. Predsednica Evropske komisije se konačno izvinila za propuste u nabavci vakcina za Stari kontinent.

Izvinjenje je došlo nakon nekoliko nedelja bitke za vakcine, tokom koje je Fon der Lejen žrtvovala anglo-švedsku farmaceutsku kompaniju AstraZeneca Plc zbog obustave isporuka i zapretila da će zatvoriti kompletnu irsku kopnenu granicu zbog uvoza vakcina iz Evropske unije. Čak je i Brisel, koji poslovično ne želi da prizna bilo kakvu krivicu, konačno potvrdio da nabavka vakcina nije bila zadovoljavajuća.

Dakle, ovo priznanje zapravo otkriva dublje probleme vezane za evropske institucije. Postalo je jasno da EU nije toliko efikasna koliko voli to da misli o sebi vezano za brojne političke oblasti u kojima je preuzela ogovornost od država članica.

Takođe, izgubila je dve mogućnosti da zagospodari ključnim situacijama tokom poslednjih meseci. Jednu od stavki predstavlja „Bregzit“, koji se, iako je još uvek na neki način remetilački faktor, završio trgovinskim sporazumom a ne neuređenim haosom, kojim su pretili njegovi najglasniji protivnici. Drugi je Donald Tramp, pasionirani predstavnik nedostatka vere u opšti boljitak i zagovornik retrogradne, antiliberalne politike. Naravno, u međuvremenu ga je na čelu SAD zamenio demokratski kandidat, Džo Bajden.

Koji je neto efekat svega ovoga? Pa, EU više ne može da zablista na globalnoj sceni tako što će se nametnuti kao vizionarski antipod „zlom“ Donaldu Trampu i „nesnađenom“ Borisu Džonsonu. Za očekivati je bilo da će Brisel „proigrati“ na mnogim frontovima, ali očigledno je da inertni evropski birokratski aparat nema ni moć a ni potencijal za tako nešto. Indikativno je što biračko telo u Evropi to u sve većoj meri primećuje.

Najveći svetski ekonomski blok se po ko zna koji put pokazuje nesigurnim u igranju role šampiona demokratije. Ima ogromne rezerve meke moći, ali je retko kada koristi. Pod svojim, uglavnom nemačkim vođstvom. ima poteškoća u kombinovanju komercijalne realne politike sa svojim (navodnim) ciljem zagovaranja pluralizma i podsticanja demokratije u Istočnoj Evropi, kao i drugim regionima.

Debakl u vezi s imunizacijom je imao pomalo smešne posledice. Tokom posete Moskvi u toku ove nedelje, Žozep Borelj, šef spoljnih poslova EU, pretvorio se u osmeh dok je hvalio rusku vakcinu protiv Kovida-19, Sputnjik V. Možda je tako nešto bilo neophodno zbog evenutalnih budućih nestašica u EU, ali sam „tajming“ je bio više nego nakaradan, s obzirom na čitavu aferu oko Alekseja Navaljnog, njegovog navodnog trovanja i po zapadu „izmišljenim optužbama“ protiv njega.

Očigledno je da Vladimir Putin bolje razume propagandu nego njegove evropske kolege, koje naspram njega deluju kao amateri, što se naravno odnosi i na Borelja. Na zajedničkoj konferenciji za medije, Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, iskoristio je priliku da se našali s Evropskom unijom, rekavši da ona „nije pouzdan partner“. Predstavnik Brisela je saznao iz svog Twitter sadržaja da su tri evropske diplomate proterane iz Moskve zbog pojavljivanja na demonstracijama koje podržavaju Navaljnog.

Rusija je očigledno još uvek suverena zemlja. Zamislite da Srbija protera strane diplomate zbog učestvovanja na protestima opozicije… „Smajli“.   

Ovaj propust nije jedini  u diplomatskim natezanjima. Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke, jedva da je bio od pomoći kada je branio građevinske radove na ruskom gasovodu ispod Baltika, Severni tok 3, na osnovu toga što njegova zemlja prema Moskvi ima dug krivice zbog grehova iz Drugog svetskog rata.

U čitavoj ovoj priči ima i gubitnika i dobitnika. Ukrajinci će uskoro biti lišenih naplate tranzita u okviru sadašnjeg kopnenog cevovoda (naravno da su duboko nezadovoljni zbog navodnog umanjivanja sopstvenih gubitaka u Drugom svetskom ratu, ali ko im je kriv). Što se drugih istočnoevropskih „demokratija“ tiče, one se plaše da Putin stiče način da im ukine gas a da ne povredi interese svog bogatog nemačkog klijenta. Uprkos odrastanju u Istočnoj Nemačkoj, zbog čega je opreznija prema Rusima nego što su to njeni socijaldemokratski koalicioni partneri, Angela Merkel se ipak odlučila za komercijalne beneficije.

Da se razumemo, ne radi se ovde samo o Rusiji. Kancelarka, kao i Fon der Lejenova, priredile su neprijatno iznenađenje predsedniku Bajdenu dok se pripremao da preuzme dužnost, i to najavom investicionog sporazuma s Kinom. Kakvu li će sliku Trampov zamenik (ili bolje reći Kamala Heris), steći kada vidi haotična dešavanja u Evropi? 

Izbegavajući Trampovu teatralnost i „decibele“, Bajden planira da nastavi „ekstremnu konkurentnost“ s Pekingom i da ga pozove na odgovornost za kršenje ljudskih prava. Merkelova, čije je reči ponovio francuski predsednik Emanuel Makron, jasno stavlja do znanja da se neće pridružiti nijednom novom hladnom ratu protiv Pekinga i apeluje protiv podele sveta u interesne, konkurentne bolokove. Kina je najveće nemačko izvozno tržište automobila, kao što je poznato. 

Sve do sada navedeno menja diplomatsku geometriju između SAD, EU i Velike Britanije. Bajden se ne slaže s „Bregzitom“ i nije imao kontakata s premijerom Džonsonom, kada je ovaj bio britanski sekretar za spoljne poslove. Međutim, novopečeni predsednik je primoran da odustane od tradicionalnog saveznika zbog moralne i diplomatske podrške. Negde u pozadini zbivanja, samo su se Britanci i ostale zemlje u anglo sferi poput Australije, Kanade i Novog Zelanda suprotstavile Pekingu, mada to izgleda kao pozorišna predstava, jer kada bi Australija, primera radi, prekinula izvoz ogromnih količina resursa u Kinu, čini se da bi standard „Ozija“ naglo pao…

Paradoks počiva u tome što Merkelova na globalnom planu priča liberalnu priču, dok zapravo sve radi čisto u interesu Nemačke. U isto vreme, Džonson zvuči kao glasni populista, ali jeste prošetao malo kroz kineska kršenja ljudskih prava i proučio ih. On oduzima opremu kompanije Huawei Tehchonologies Co. iz britanskih telekomunikacionih mreža, mada svi znamo da je ovaj potez čisto političke prirode i nema nikakve veze sa bilo kakvom „zaštitom ljudskih prava“. Mala digresija, nismo nigde pročitali da je Velika Britanija uložila protest zbog recimo odsecanja glava u Saudijskoj Arabiji, ali to je naravno neka druga tema. U isto vreme, stanovnicima Hong Konga, Džonson je olakšao put do britanskog državljanstva nakon suzbijanja demokratskog pokreta od strane Kine.

EU je u isto vreme i komercijalni trgovinski blok i zajednica „evropskih vrednosti“. Ipak, na ovom planu postoji izvesna napetost. Fon der Lejenova kaže da želi da vodi „geopolitičku komisiju“. Eh, ti plagijatori doktorata, nekako su ambiciozniji nego ljudi koji su do titula došli sopstvenom pameću… Jaz između težnje i stvarnost postaje opasno širok. Nakon što se Merkelova povuče na jesen, nova generacija lidera moraće jasnije da odabere način na koji će odrediti ovu ulogu. Evropa neće imati „Bregzit“, niti Trampa iza kojih će moći da se krije, a što se naše prognoze vezane za tu „novu generaciju evropskih lidera“, ta garnitura neće ni pokojem osnovu uspeti da nadmaši postojeću, ili možda hoće? To sve zavisi s kojeg stanovišta posmatrate stvari.

Pavle Barta