Čipovanje motora: da li postoje benefiti i da li može doći do oštećenja?

Za istinskog ljubitelja automobila uvek postoji prostora za više snage.

Dobar deo nas koji volimo automobile je u nekom momentu svog života unapređivao svoje limene ljubimce, da li po pitanju snage, izgleda, opštih performansi…

Ne tako davno, oni koji nisu mogli da priušte kovane klipove i klipnjače, veći turbopunjač i druge komponente za poboljšavanje performansi, odlučivali bi se za „čipovanje“ radi dobijanja više konja. U većini slučajeva, ovaj proces je uključivao zamenjivanje fabričke ECU jedinice onom iz postprodaje, programirane da „pojača vatru“.

Danas je sve evoluiralo, podignuto na viši nivo, tako da umesto zamene ECU-a, tjuneri mogu jednostavno remapirati fabrički čip bez bilo kakvih fizičkih izmena na vozilu. Jednostavno priključite laptop na priključak za dijagnostiku (OBD) i „presvučete“ softver proizvođača individualizovanim, koji omogućava da motor isporučuje više snage.

Kolika će biti dodatna „konjica“ zavisi od nekolio faktora, ali generalno, turbomotori mogu dobiti između 10 i 50 ks, samo uz pomoć intervencije na ECU-u.

Pored dobitka u snazi, da li postoje druge prednosti?

Pa, ne baš, ali mnogi vozači koji su remapirali ECU u svojim automobilima su primetili poboljšanje na planu ekonomičnosti. Teoretski, povećanje obrtnog momenta znači eksploataciju motora u nižim obrtajima, tako da u normalnim okolnostima, trebalo bi da primetite izvesnu uštedu goriva.

„Problem“ često može da bude što nakon čipovanja ljudi ne voze „normalno“ kao ranije, tako da je mnogo češće potrošnja veća a ne manja, jer na kraju krajeva, niko ne dodaje konjske snage da bi štedeo gorivo, zar ne? Dobitak u snazi je primetan i teško mu je odoleti, tako da onaj ko kaže da „štedi gorivo“ nakon čipovanja, u najmanju ruku govori „poluistine“.

Naravno, i dalje stoji da se u teoriji zaista može uštedeti izvesna količina goriva.

Što se ostalih pogodnosti tiče, one uključuju otključavanja različitih funkcija poput režima imobilizatora ili „sluge“, što može biti veoma korisno. Ukoliko ste vlasnik flote, remapiranjem se može limitirati brzina vozila, tako da sprečavate potencijalna „ludovanja“ zaposlenih.

Da li čipovanje može oštetiti motor i uticati negativno na pouzdanost?

Ovaj postupak dodatno opterećuje motor, to je očigledno. Ipak, remapiranje urađeno kako treba ne dozvoljava da opterećenje prevazilazi krajnje mogućnosti agregata.

Većina proizvođača automobila limitra potencijal motora iz različitih razloga. Na prvom mestu, uvek na umu imaju lansiranje restilizovane verzije, odnosno novog modela (s istim motorom), tako da mora da se ostavi prostor za dodatne „konje“ i ostala unapređenja.

Takođe, ako se odlučite za „čipovanje“ motora samostalno, uz pomoć YouTube tutorijala, a nemate prethodnog iskustva s ovom praksom, veoma je visoka verovatnoća da će se desiti nešto loše. Isto se odnosi i na „kvazitjunere“ ili prijatelje „entuzijaste“ s laptopom i OBD kablom.

Ukoliko se ipak odlučite na „čipovanje“, mudar izbor bi bio da se odlučite za dokazane profesionalce, ljude koji imaju iskustva u ovome i znaju šta rade.

Još jedan važan faktor koji treba da razmotrite je da remapiranjem možete poništiti garanciju. Naravno, vraćanje na fabričke parametre je uvek moguće, ali će tehničari u ovlašćenom servisu verovatno otkriti modifikacije na ECU-u.

Vrele Gume