Prijatelj na putu
Da li vas ponekada uhvati strah od raznoraznih sigurnosnih sistema kojih je svakog dana sve više u automobilima? Da li vam se nekad čini da više nije važno ono što je do sada bilo, snaga motora, škripa, brzina i ostale činjenice koje su bitne za kafanskim stolom? Bez obzira na odgovor, evo scenarija kako će to izgledati u budućnosti
Ako čitate automobilske novine, sigurno je da vas brine, nije baš da se buncajući budite svake noći i sanjate svet u kojem će svi ići istom brzinom i u kojem neće biti obilaska preko pune linije, ali se ipak brinete… Nje to sve jedno! Možda među onima koji će čitati ovaj tekst ima onih koji ne razumeju zašto je toliko važno preteći nekog iako će vas oni sustići na narednom semaforu, ili zašto je bitno imati 15 KS više, ili zašto su bolje felne od 17″ od onih za inč manje… Ali to su automobili, i to su ljubitelji automobila, to druženje traje već više od 100 godina, i nikome nije jasno kakva je to slepa ljubav između čoveka i “makine”. Suštinski, nije ni važno, samo neka ostane tako!
Ali neće…
Slutimo da dolazi vreme u komjem će škripa guma biti strogo kažnjivi ekološki prekršaj. Neće biti ni preticanja, verovatno neće biti ni volana. Zamislite puteve bez saobraćajne policije, nema kazni, nema radara… Neće biti Nirburgringa a ni našeg Mišeluka. Borković, Vesnić – sorry, penzija, takva vremena su došla… Kakva će tek Formula 1 biti? McLaren i Ferrari, Red Bull i Reno, svi kao elektrilni autići u tišini idu jedan za drugim i čekaju da se „cirkus“ završi. Emisija gasova 0. Miris spaljenih guma 0. Adrenalin 0. Startnu poziciju će odrediti broj zvedica sa Crash testa, a na podijumu će se naći onaj računar koji najviše bude vodio računa da stigne što dalje.
Putevi će biti poput biblioteka. Neće se pisati ni crne hronike, preko 10 minuta od dnevnika će nestati… Atentati iz automobila -ciao, nema! Srpski rulet, isto tako! Scene lančanih sudara „dugačke milju“ -nema! Alvirovićeva patrola -NEMA! Besni vozači i blicanje da mu se sklonite iz trake – NEMA! Da li će nam i to nedostajati?
Ok, šta je onda taj Bosch? Šta oni žele? Ako su vam sumnje sa početka teksta unele nemir u vozačku dušu, onda vam se neće svideti njihov krajnji cilj koji je ostvarenje svih naših vozačkih košmara, a „so“ na ranu je i brzina kojom se Bosch priližava tom cilju… Oni žele da postignu „Vision Zero“, u rečima ne znači mnogo, ali ga definicija bezrezervno određuje, to je saobraćaj bez nesreća sa smrtnim ishodom!
E to priznaćete dobro zvuči!
Zarad tog projekta, oni uvode sve više automatizovanih funkcija. U 2012. godini je ostvaren promet od 5 milijardi evra samo od prodaje sigurnosnih sistema i sistema asistencije! Razvija ih 5000 inžinjera, ako to pomnožite sa godinama njihovih studija na svim svetskim tehnološkim univerzitetima, to je ravno 25,000 godina stipendiranog „žuljanja“ stolica na MIT, Oxfordu, Harvardu i drugim stecištima „sveg“ znanja ovog sveta! Onog trenutka kada sednemo u automobil, tih 5000 ljudi je naš poslednji „bedem“ koji nas čuvaju od kontakta sa vatrogascima i lekarima hitne službe.
Bezbednost
Euro NCAP će u budućnosti vozila sa sistemom asistencie ocenjivati sa najvišom ocenom – 5 zvezdica! Od 2014. godine, jedna takva funcija biće dovoljna proizvođačima za najbolji rezultat, od 2016. godine za isti će im trebati prediktivni sistem za zaštitu pešaka. Sve će to doprineti nezamenljivosti Boscha u budučnosti auto industrije. Njihovi sistemi su vizionarski baš onako kako ih je zamislio Robert Bosch pre jednog veka. Brojke sve govore, od 2000 do 2013 godine, kompanija je proizvela i prodala milion radarskih senzora od 77 GHz, do 2014. godine taj broj planiraju da povećaju na 2 miliona, a za dve godine im je cilj 10 miliona takvih sistemskih jedinica!
Već tri decenije se Bosch bavi razvojem i patentranjem sistema za asistenciju vozačima. Između ostalog, sada već deo standardne opreme, te 1978. godine kada ga je Bosch predstavio, AMS (sistem za deblokadu točkova) je bio prvi sistem takve vrste koji je ušao u serijski proizvdonju. Dve godine kasnije su automobilskoj industriji predstavili prvu elektronsku upravljačku jedinicu vazdušnog jastuka, 1989. godine prvi navigacioni uređaj u Evropi, i tako dalje i tako dalje… Kako ne bismo navodili sve uspehe iz rezimea ovog proizvođača, ostavićemo istoriju po strani i dohvatiti se sadašnjosti koja je ako Bosch to pitate, jednom nogom već zakoračila ka budućnosti.
Kočnice
Krajem ove godine godine, pojaviće se i elektromehanička servo kočnica “iBooster” koja predstavlja budućnost regulacije kočenja. Njoj nije potreban vakuum i nezavisno od situacije može da podrži komandu za kočenje. Osim toga, električna vozila pomoću ovog sistema postižu veliki stepen rekuperacije iste, a sistemi asistencije profitiraju od brzog i bešumnog aktiviranja.
Upravljač
Električni upravljački sistemi se proizvode zajedno sa preduzećem “ZF Lenksysteme GMBH, stepen podrške pri upravljanju, može da se menja preko funkcijskog softvera. Upravljanje može da stabilizuje vozilo i na taj način dopunjava ESP, što znači da je ono još jedan preduslov za buduće sisteme asistencije.
Senzori
Važan element svakog sigurnosnog sistema, kako za Bosch tako i za ostale proizvošače tog tipa, svakako da su senzori. Oni su kod lirski nadahnutkih inžinjera opisani kao – čula jednog automobila. Radarski senzori na udaljenosti od preko 200 metara precizno određuje rastojanje i brzinu drugh vozila. Na osnovu video senzora i podataka koje oni „pribavljaju“, moguće je detekovati obeležja na putu, pešake i bicikliste. Moderni sistem ultrazvučnih senzora je „prekopiran“ iz prirode, radi po principu sonara slepih miševa, i precizno određuje rastojanje između dva vozila.
Navigacija & Internet
Kako bi svi navedeni sistemi iskoristi svoj pun potencijal, Bosch je razvio moderni navigacioni uređaj, koji informacije prikupljene o stanju na putu, „kombinuje“ sa onima koje dobija preko interneta, i potom određuje najbolji režim vožnje koji pogoduje tim uslovima. Bosch aplikacija za IPhone može da u “Dropbox” prikaže saobraćajne znakove, a “elektronski horizont” pruža precizne informacije o putanji. Ovi podaci se takođe koriste i kako bi se umrežena funkcija vozila uticala na smanjenje potrošnje goriva, a električnim vozilima omogućila povećanje dometa akumulatora.
Ostalo
Bogatu bazu novih uređaja, nadopunjuju prediktivni sistem za kočenje u slučaju nužde koji je u isto vreme pomoć pri promeni traka. Zatim, tu je i sistem za prepoznavanje umora kod vozača, sistem za zaštitu prešaka i asistent za prepoznavanje radova na putu. Tu su i neki već standardni sistemi, kao što je onaj za parking asistiranje, sistem za noćnu vidljivost, sistem za prepoznavanje saobraćajnih znakova i pomoć pri saobraćajnim gužvama. U Boschu tvrde da će se uz ove sisteme omogućiti mnogo više komfora za vozača, mi im verujemo…
Društveni brisač
I verujemo im još da ništa „loše“ od svega toga ne može da bude. Neće ovi sistemi biti „posmrtni marš“ za kraj mnogih automobilskih događaja, neće nam biti oduzeto ništa od naše muževnosti koju dobijamo dok gasiramo automobile raznoraznih „kubikaža“ i „konjaža“… Ovde treba odbaciti sve predrasude i zaboraviti na reč – loše. Nema teorija zavere, niko ne želi da vas prati i ima podatke o vašoj trenutnoj poziciji koje je dobio preko navigacionog sistema iz vašeg automobila, prosledio do satelita, a zatim do sedišta raznih službi, istina je da to baš nikoga ne interesuje. Po „sredi“ je činjenica da ovi sistemi rade na bazi jednog običnog, ali ogromnog društvenog brisača. Sve loše u saobraćaju oni će skloniti u jednu stranu i zauvek je odstraniti sa vetrobrana naše stvarnosti, a sa druge strane, aktivnosti koje do sada nisu bile toliko zanimljive u saobraćaju a ticale su se saobraćajne kulture i logike, uz sve veći broj sistema lagano „isplivavaju“ na površinu. Tako će biti sve dok jednog dana ne postanu važnije tokom kupovine od broja seknudi potrebnih do 100 km/h. A taj dan je tu negde „iza ugla“…
Piše Pero Ivić
Fotografije Bosch
