Nijedan od visokih rukovodilaca nije optužen u Nemačkoj povodom „dizelgejta“, ali se zato nekoliko njih našlo iza rešetaka u SAD
Pet godina nakon izbijanja dizel skandala, bivši šef Audija, Rupert Štadler, prvi je od „funkcionera“ koji je izašao pred sud u Nemačkoj.
Pedeset sedmogodišnji Nemac se suočava s optužbama za prevaru, falsifikovanje sertifikata i lažno reklamiranje.
On će se na optuženičkoj klupi naći zajedno s bivšim menadžerom Audija i Porschea, Volfgangom Hacom i dva Audijeva inženjera. Svi se suočavaju s istim optužbama.
Nemački automobilski gigant, Volkswagen, u čije se podružnice ubrajaju Porsche, Audi, Škoda i Seat, priznao je septembra 2015., da je instalirao manipulativni softver u 11 miliona automobila pogonjenih dizel motorima širom sveta.
Takozvani „poništavajući uređaji“, kao što je poznato, omogućavali su da se u laboratorijskim uslovima dobiju željeni rezultati, koji nisu bili u skladu s emisijom u realnim uslovima. Nijedan visoki rukovodilac nije u vezi s ovom prevarom stao pred sud u Nemačkoj, mada su dvojica dobila zatvorsku kaznu u SAD.
Veliko interesovanje medija za Štadlerov slučaj, zajedno s merama protiv širenja koronavirusa, dovelo je do toga da su sudski zvaničnici nastavili proceduru u mnogo većoj prostoriji, u zgradi van centra grada.
Očekuje se da će ovo složeno suđenje trajati do decembra 2022 (kod nas bi verovatno trajalo najmanje do početka sledeće decenije). Ukoliko se dokaže krivica, optuženi bi mogli da se suoče sa zatvorskom kaznom u trajanju do 10 godina.
„Nemamo pojma“
Volkswagen je oduvek insistirao na tome da je dizel prevara bila delo niže pozicioniranih zaposlenih, koji su sve to radili bez znanja nadređenih, mada tužioci odbacuju ovu tvrdnju. Kako i ne bi kada tako nešto vređa inteligenciju i zdrav razum…
Štadler je bio na čelu Audija 11 godina, pre nego što je uhapšen u junu 2018. On je proveo četiri meseca u pritvoru zbog bojazni da bi mogao da pokuša da utiče na svedoke.
On se redovima ingolštatske marke prdružio 1990., a na mesto CEO-a je imenovan 2007.
Tužioci kažu da je Štadler znao za prevaru pre septembra 2015., ali je dozvolio da hiljade automobila opremljenih „poništavajućim uređajima“, uđu u prodaju. Njegovim kolegama na optuženičkoj klupi, na teret se stavlja razvoj dizel motora opremljenih manipulativnim softverom, i njihovo instaliranje u automobile VW grupe, još od 2009.
Optužbe pokrivaju ukupno 434.420 Volkswagena, Audija i Porschea u Evropi i SAD.
Štadler je odbio sve optužbe, baš kao i Hac, u čije se uloge u VW-u ubraja mesto šefa razvoja i istraživanja u Porscheu. Njegov advokat je izjavio da će Hac na otpužbe odgovoriti „detaljno“.
Električni zaokret
Štadler nije jedini rukovodilac visokog profila koji će se naći pred sudom. Naime, regionalni sud u Brunzviku, blizu sedišta kompanije u Volfsburgu, presudio je prošlog meseca da Martin Vinterkorn, bivši šef VW grupe, mora da se suoči s optužbama za prevaru i tržišne manipulacije.
Aktuelni generalni direktor grupe, Herbert Dis i predsednik nadzornog odbora, Hans Diter Peč, suočili su se sa sličnim opštužbama, vezanim za neobaveštavanje akcionara na vreme, oko prevare vezane za emisiju štetnih gasova. Međutim, one su odbačene nakon što se VW složio na poravnanje koje ga je koštalo devet miliona evra.
„Dizelgejt“ saga je već koštala VW više od 30 milijardi evra u vidu kazni, sudskih troškova i kompenzacija vlasnicima automobila, uglavnom u SAD. Međutim, nije sve završeno. U aprilu, VW je najveću tužbu u Nemačkoj nagodio vansudskim poravnanjem u okviru kojeg je platio oko 750 miliona evra za 235.000 kupaca, odnosno između 1.350 i 6.250 evra po automobilu. Sada kompanija pokušava da postigne nagodbe sa do 60.000 pojedinačnih tužilaca, nakon što je sud u Nemačkoj doneo značajnu presudu kojom je naložio VW-u da otkupi sporne dizel automobile od vlasnika.
Vrele Gume
