S vremena na vreme, neke kompanije ulaze na automobilsko tržište s jasnom namerom da prodaju što je više moguće automobila.
Neke od takvih firmi propadnu, dok druge uspeju u svojim planovima. Međutim, mnoge prave greške koje mogu da naude više njima nego potencijalnim kupcima. Čak i veće kompanije znaju da greše u istom stilu.
Razlika između velikih i malih kompanija po ovom pitanju je što prvonavedene mogu da istrpe greške i isprave stvari u perspektivi, tako da one (greške) postanu samo negativna fusnota u istoriji firme, dok potonje mogu da pretrpe takav finansijski udarac od kojeg ne mogu da se oporave. Verovatno se pitate na šta zapravo mislimo. Stvar je prilično jednostavna, radi se o imenovanju proizvoda.
Pre par meseci, Toyota je eliminisala razmak između „GR“ i „86“ u nazivu GR86 modela. Mada se to čini kao nebitno, značajno je u smislu optimizacije prilikom pretrage na internetu. Ako ljudi ukucaju „GR86“ a Toyotina stranica se ne pojavi prva, pa čak ni u prvih pet, radi se o skupom i komplikovanom problemu.
U Evropi i drugim tržištima, Kia je prodavala Ceed pod nazivom „Cee’d“. Mada je kompanija objasnila rezon koji stoji iza apostrofa u vreme lansiranja, on je uklonjen nakon skoro 10 godina.
U nekim slučajevima, proizvođači vozila menjaju nazive svojih vozila. To se obično dešava s dolaskom nove generacije ili temeljne restilizacije. Kada to urade, radi se o odluci koja se „vaga“, odnosno dolazi do razmatranja „za“ i „protiv“ pre nego što se donese konačna odluka.
Prednost ima uniformna nomenklatura koja se proteže kroz kompletnu ponudu, što portfolio čini koherentnijim, ali takvu filozofiju očigledno mogu sebi da priušte samo najetabliraniji proizvođači poput Audija, BMW-a i Mercedesa. Očigledno je da nije dobro kada morate da objašnjavate postojećim ili potencijalnim kupcima novi naziv, a uz to čitav proces podrazumeva i visoke troškove.
Problem se često pojavljuje kada se oznaka odnosi na internu nomenklaturu, nepoznatu bilo kome van kompanije. Kupcima su važni dizajn, cene, osobine, specifikacije i imidž marke. Stavljanje u ponudu naziva koji nije razumljiv niti lak za pamćenje, neće nimalo pomoći.
Ako stvari krenu kako ne treba, rezultat se simbolički ogleda u automobilu koji je zamislio Homer Simpson. Kada proizvod ne izgleda dovoljno dobro, kada je marketing odrađen na način koji nije nimalo inspirišući ili je vozilo jednostavno preskupo, na kraju će propasti.
U nekim slučajevima, ti neuspesi mogu označiti kraj za kompaniju, dok će za druge biti bolno i neprijatno iskustvo od kojih žele da pobegnu što pre.
Proizvođači iz Kine se s ovim problemom muče godinama, a i do dana današnjeg nemaju etablirana imena. Japancima su bile potrebne godine da postanu poznati i poštovani na evropskom i američkom tržištu, a svoju reputaciju su izgradili na pouzdanosti i trajnosti vozila.
Kada se to konačno desilo, i za ostale azijske proizvođače je bilo lakše da svoja vozila ponude na tržištima na kojima su japanske marke postale priznate i cenjene.
Ipak, japanska fonetika se značajno razlikuje od kineske i mnogo je bliža evropskoj, tako da je i to bila izvesna olakšavajuća okolnost za Japance. Da li će Kinezi uspeti to da prevaziđu, a da nazivi njihovih brendova ne budu loša kopija zapadnjačkih, ostaje nam da vidimo.
Vrele Gume
