Amazon of Europe

Savršena biciklistička vikend tura

Nakon dobrih 50.000 kilometara u 2021. prevezenih što u pedesetak novih test automobila, što u kamperu na snimanjima serijala Planetarijum-Nomadska Srbija, što u  krstarenju uzduž i popreko Gruzijom, što u nautičkim testovima, zaista nije lako izvući lični događaj godine.

Sistem eliminacije dešavanja je vrlo jednostavan, prostim  “udaranjem recke” na broj sećanja.

I gle čuda, što se automobilske industrije tiče i silnih noviteta, moj unutrašnji “Recycle bin” funkcioniše savršeno.

Nakon zadnje klape snimanja, već sam i zaboravio šta sam vozio, koliko konja ima i koliko razvija! Prirodna odbrana organizma verovatno, kao protiv virusa, da ne uništi ono zdravih preostalih ćelija .

Nije to zasićenje, pre bih rekao zagađenje! Ne automobilima već ljudima koji okružuju danas ovaj sektor! Čast izuzecima na prste jedne ruke da ih prebrojiš.

Nautika? Dobro ona je stalno u “malom mozgu” pa se to brojanje ni ne računa, jedino uvek je malo tih morskih milja i dunavskih kilometara.

I što bi rekli za pravo uživanje, bitnija je ideja od budžeta, pa evo kratkog osvrta na jedno krstarenje Panonskim morem, toliko jednostavnim a tako ispunjavajućim.

Bilo je to jednog vikenda u julu, uz doručak kaže Lidija, “hej da li su bicikli spremni za vožnju? Imam plan! Za sat vremena kreće voz iz Novog Sada za Suboticu!“

Partenza (ukrcavanje/polazak)!

Plan je prilično jednostavan, putujemo brzim vozom od Novog Sada do Sombora, pa dalje na biciklima Gornjim Podunavljem gde nas put odnese.

Kada je u pitanju ovakva “zjaka” naši organizacioni kapaciteti su nepresušni. Za svega 45 minuta evo nas na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Moram priznati, ovde nisam bio bar 40 godina. Sada mi je nekako svojim dizajnom možda i najlepši objekat u moderna stilu koji Novi Sad ima.

Impozantna građevina, iz doba „ima se može se“ nažalost u ovom momentu potpuno neprilagođena zahtevima biciklista. Nigde kose rampe pa sve počinje ozbiljnim razgibavanjem nošenja bicikala uz beskrajne stepenice do perona.

Voz Novi Sad – Sombor

Tamo gde tehnika zakaže, ljudski faktor po pravilu uskače. Ovde pre svega mislim na konduktere, koji su odmah pritekli u pomoć, lepo smestivši bicikle u vagon “Ruskinje” baš na mesto za to predviđeno.

Verovatno su procenili da im je lakše poneti dva bicikla nego mene u hitnu pomoć i još dva bicikla!

Potpuno iznenađujuće, voz održavan, klimatizovan, toaletni prostor verovatno i najčistiji javni koji sam poslednjih godina video kod nas, uključujući i one po fensi šoping centrima. WiFi radi pun gas!

Cena karte do Sombora, 540 dinara plus 100 dinara doplate za bicikl.

Za putnike namernike koji ne žure nigde, tih dva sata do Sombora prolaze u opuštenom razgledanju novih predela i čitanju štampanih slova za promenu. Pauza od 30 minuta u Bogojevu, otvorilo je i novu ideju naše vikend rute, neka ona bude kružna.

Sombor-Bački Monoštor (16 km)

Sve što smo lepo rekli za železničku stanicu u Novom Sadu, za Sombor bi se moglo konstatovati suprotno.

Užas na svakom koraku, pa stoga pun pritisak na pedale. Ovde je na scenu stupila i moja pregovaračka taktika, prvo na Andrić Čardu da se malo osvežimo pa idemo dalje.

Od Sombora postoje dva putića do Bačkog Monoštora koji nam je sledeća etapa. Biramo južniji put, mnogo manje opterećen od glavne magistrale.

Iako imamo čeoni vetar, uživanja ne manjka jer tura nije zahtevna. Bez uzbrdica uz solidan kvalitet putne podloge. Za sat vremena smo već na kafi u Bačkom Monoštoru, ili kako bi geografi rekli Veneciji Dunava.

Bački Monoštor-Bezdan (6,5 km) – Most na Batini (7 km)

Od Bačkog Monoštora baš i nema puno izbora već uz Dunav do Bezdana pa onda prema zapadu. Put je takođe bez većeg automobilskog saobraćaja, što samo uvećava značaj i lepotu okruženja.

Dišemo punim plućima, pomešane mirise šume, polja, reke.

U Bezdanu postoje dve opcije, glavnim putem dakle asfaltom do granice sa Hrvatskom na Most kod Batine ili poljoorivrednim putem do iste tačke. Za sve one koji imaju “turing” bicikle i dobre pneumatike predlažemo ovu trasu. Nešto zahtevnija i teža ali 100% prirodna.

Most na Batini-Suza/Zmajevac (7 km)

Ulaskom u Hrvatsku zapravo hvatamo i zvaničan krak označene međunarodne  Amazon of Europe biciklističke rute koja se pruža duž obe obale Dunava.

Međunarodna biciklistička staza Evropski Amazon (Amazon of Europe Bike Trail), duga 1.250 kilometara, projekat je Dunavskog transnacionalnog programa koji se pridružuje naporima pet zemalja (Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije) na uspostavljanju međunarodno priznatog i održivog vodećeg proizvoda biciklističkog turizma u budućem UNESCO-ovom rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav.

Cilj projekta je održivi ekonomski razvoj regiona, zasnovan na vrednovanju prirodnih i kulturnih resursa, kroz sprovođenje zajedničkog integrisanog rešenja za održivi biciklistički turizam, uz očuvanje životne sredine.

Dan je odmakao, pa odabiramo jedan od udobnih pansiona nekih 7 km od mosta. Selo Suza, kao i susedno Zmajevac poznato po dobrom vinu i odličnoj hrani. Vrlo komforan smeštaj za dve osobe sa bogatim doručkom i biciklima na sigurnom košta oko 40-50 evra.

Suza – Kopački rit (24 km)

Zapravo, pravi cilj ove naše vikend rute je Park prirode Kopački rit koji za sada još odoleva prekomernoj turističkoj industrijalizaciji. U suštini, najbolja biciklistička tura je baš ovde između Suze i Kopačkog rita.

U 24 km odlične asfaltirane staze, nismo sreli ni jedno motorno vozilo, vozeći gotovo sve vreme uz kanale koji su deo vodnog sistema Kopački rit.

Prema svemu, upravo ova deonica zahvaljujući staroj saobraćajnoj infrastrukturi  velikog poljoprivrednog  kombinata Belje, jeste možda i najugodnija za biciklarenje u celom regionu.

Kopački rit – Osijek – Bogojevo (55 km)

Valja se i polako vraćati prema kući. Iz Kopačkog rita, postoje dve mogućnosti: oni bolje kondicije imaju još oko 90 km do Novog Sada, oni slabije 55 km do železničke stanice u Bogojevu, Srbija.

Nastavljamo da zakrivljujemo prostor i vreme tako što našim e-prime turing električnim biciklima zatvaramo amazonski krug sa obe strane Dunava.

Na tom putu ima zaista šta da se vidi, uključujući i dvorac vojskovođe Eugena Savojskog u selu Bilje, između magičnog Kopačkog rita i Osijeka. Da, onog Eugena koji je pobedio Osmanlije kod Sente i Slankamena i započeo njihov konačni poraz. Kuća i imanje od hiljada hektara oranica i šume, poklon Marije Terezije za ratne zasluge.

Istorijski objekti koji nisu važni za dnevnu politiku se renoviraju samo ako EU da pare. Ništa novo, reklo bi se…

Deo puta koji je vrlo opterećen saobraćajem i zahteva prilično kondicije uz veliki oprez tokom kretanja, uz napomenu da je od Kopačkog rita do Osijeka divna i uređena biciklistička staza.

Sve u svemu, rezime bi glasio: 120 kilometara sjajnog vikend biciklizma, uz budžet od 10.000 dinara za dve osobe, koji prilično zavisi najviše od „štelovanja dizne“ u vinarijama.

Topla preporuka, ruta za nezaborav, jer ovo je i Panonski put mira!

Tekst: Miodrag Piroški

Autor&foto: Lidija Piroški

Bonus video: