Klasičan primer jednog koraka unapred a dva unazad
Elektronska pomagala u vožnji postaju sve naprednija, ali u isto vreme nova studija Osiguravajućeg instituta za bezbednost na putevima (IIHS) i MIT-ovog AgeLaba, otkriva da na na taj način raste verovatnoća da pažnja vozača bude preusmerena na nešto drugo, jer njegove misli idu otprilike ovako: „Ako moj automobil samostalno upravlja, usporava i zaustavlja se, zašto bih brinuo o tome da li mi je pogled sve vreme usmeren na put ili ne?“
Tim istraživača je proučavao navike 20 dobrovoljaca u periodu od mesec dana, u okviru kojeg su intenzivno koristili sisteme vozačke asistencije. Ono što je primećeno je da je često dolazilo do sklanjanja ruku s volana ili preusmeravanja pažnje s puta, uz čestu upotrebu mobilnog telefona i slično.
Podelivši grupu u dve manje od deset članova, tim je jednima dao da voze Land Rover Range Rover Sport s adaptivnim tempomatom, dok su drugi seli za volan Volvoa S90, takođe s adaptivnim tempomatom i Pilot asistencijom, koja održava vozilo u voznoj traci.
Dok su stvari tekle normalno u ranoj fazi testa, nakon mesec dana ispitanici su postali nemarni i mnogo češće im fokus nije bio na putu. „Vozači dvostruko češće pokazivali znake odsustva fokusiranosti na vožnju nakon mesec dana korišćenja Pilot asistencije u poređenju s početkom studije“, rekao je viši naučni istraživač IIHS-a, Jan Regan, čovek koji je vodio ovo istraživanje.
Važno je istaći da ovi bezbednosni sistemi nisu kreirani da zamene vozača. Javni putevi predstavljaju veoma nepredvidivo okruženje, što znači da vozači moraju biti oprezni sve vreme. Na kraju eksperimenta, došlo se do zanimljivih rezultata, ali se ipak radilo o limitiranim scenarijima. Ne bilo naodmet da se uradi istraživanje tokom dužeg perioda, koje bi na bolji način reflektovalo upotrebu sistema asistencije u stvarnom svetu. Na taj način bismo verovatno dobili preciznije (i poraznije) podatke.
Vrele Gume
