Heavy metal grmljavina
Paradoksalno, iako je novca za „čorbu“ iliti benzin sve manje, letnjih vikend skupova ljubitelja motocikala je sve više, čak se tokom ponekih vikenda i preklapaju. Održati se 10 godina u raboti, koja graniči sa fanatičnim entuzijazmom, dokaz je da se zna šta se radi a i usput uči
Upravo entuzijazam i bezrezervna ljubav prema bajkerskom stilu života prevladali su da u „nevreme“ u period sankcija, u zemlji Srbiji počnu da se osnivaju moto klubovi i upriličavaju prvi skupovi.
Osnovna formula je jednostavna i često klonirana: ograđen kamp prostor pored vode, pozvati mnoštvo prijatelja i istomišljenika na dva točka, defile „ulicama ovog grada“ i „AC-DC-oliki bend“ na bini. Da li vas ima 20 motora ili 2000, stvar je nijansi u intenzitetu zabave.
Ovi samozvani „poslednji Mohikanci Rock and Rolla“, barem što se futoškog kluba tiče, ostvarili su i edukativnu ulogu. Decibeli gitarskog prašenja odvijali su se oficijelno do sitnih sati u noć ili do granice izdržljvosti stanovnika kuća, poređanih uz dunavsku dolmu. Vođeni logikom „ako ih ne možeš pobediti – ti im se pridruži“, radoznali stanovnici „globalne prestolnice kupusa“, svraćali su u subotu uveče u kamp. Pažljivijem oku posmatrača nije moglo da promakne da se svirka Galeta iz Kerbera, podjednako prostirala na enklave srednjovečnih domaćica u outfitima sa diskretnom cvetnom nijansom kao na glavninu publike obučenu u butiku „Mad Max – drugi deo“.
Da su upravo naoko konzervativni „civili“ ljudski resursi iz kojih se regrutuju budući bajkeri, potvrđuje i slučaj gosta iz Grčke, komplikovanog etno imena, pa ga motoraši zovu „Pantelija“. Jednog lepog dana, on je prodao unosan biznis, kupio motor, kožnu jaknu, i pronašao ljubav svog života u Bjeljini. Od tada, Tanja i Pantelija ritam svog života u potpunosti podređuju kalendarima moto skupova i festivala teškometalne muzike. Nema koga nisu gledali uživo.
Trend retro tehnike, dao se osetiti i na futoškom skupu. To je nekako i logično. Iako su motocikli u međuvremenu podobijali sve i svašta, od ABS-a do navigacije, osnovno vizelno opredeljenje velikog broja motoraša je inspirisano stajllingom filma „Easy Rider“. Reč je o savršenstvu kome ništa ne treba dodati ili oduzeti.
Tehniku, pritajeno grdi i doajen bajkerskih fešti, Roman Ostrogonac, inače jedan od osnivača „Classic Wheelsa“. Prebrojavajući, okupljene motore, Roman konstatuje, da društvene mreže možda nisu najbolje odradile posao. „Devedesetih su radili telefoni“, priseća se. „Alo Požega – Fejsbuk 1:0“
Ne manjka ni oldtimer motocikala. Međutim, moglo bi ih biti i mnogo više, Večita tema u kojoj zakonodavac, nije u stanju da prepozna prednosti polugodišnje ili sezonske registracije, za šta se bajkeri godinama zalažu, rezultira da mnogo restauriranih lepotana robuje po garažama.
Jedno je sigurno, za ovih skoro dve decenija skupova i klubovanja, motoraši su se itekako uozbiljili i naučili lekcije iz menadžmenta društvenim organizacijama ali i ophođenja sa javnošću.
Da nije sve u brojnosti i da je mnogo više u kvalitetu ljudi, ističe i PR „Classic Wheelsa“, Stanislav Moravčević – Cile: „Kod nas se teško upada, ali se pedala dobija, čas posla“.
U klub se ulazi na preporuku, jednog od dvadesetak postojećih članova. Sledi tri godine dug period „stažiranja“, koji podrazumeva, odlazak na skupove, spremnost na druženje i nesebičan rad u klubu. Sa druge strane, „žuti karton“ se dobija već za prekršaje poput nenošenja „boja“ (oznaka kluba) na skupovima. Droge i alkoholisani ispadi nailaze u „Wheelsima“, na zid od nula posto tolerancije.
Društveno odgovorna komponeta rada kluba iz Futoga ogleda se u brojnim akcijama, prvenstveno vezanim za promociju bezbednosti u saobraćaju. Tako već godinama unazad, početkom septembra, ovi motoraši se vraćaju u školske klupe, ali u svojstvu predavača. Reč je seriji predavanja po školama u kojima se na popularni način govori o bezbednosti u saobraćaju i ističe potreba nošenja kacige.
I dok njihovi roditelji iz tabloidne štampe saznaju o najnovijim celulit – ljubavnim jadima zvezda estrade, možda već u ovoj generaciji prvaka, stasaju nove nade rokenrola, budući srcelomci i srcelomke, jahači na ljutim mašinama.
Tekst Miroslav Schossberger
Fotografije Vrele Gume
