Koliko smo slobodni?
Automobilska industrija je kompleksan sistem sastavljen od tehnike, umetnosti, biznisa, mode, komunikacije, marketinga, PR-a, tržišne utakmice, ekonomije, strategije, nauke i još mnogo čega što svi znamo, a nepotrebno je da na ovom mestu nabrajamo.
Svi ovi sastojci se konačno teže ili lakše svare u stomaku konzumenata, ukoliko ih prethodno, dobro sažvaću predstavnici svetskih specijalizovanih medija. Dva puta godišnje, mi koji se bavimo ovom temom, sa nestrpljenjem očekujemo najvažnije sajmove, kako bi naslutili da li će dah ove industrije mirisati na sveže voće ili na užeglo ulje.
Pariski sajam je veoma važan za proveru tvrdnji koje je industrija plasirala početkom jeseni, a koje se odnose na dramatičan porast prodaje u drugom i početkom trećeg kvartala i to pre svega na najznačajnijim tržištima – nemačkom, preko 4%, ali još više severno-američkom oko 18%.
Ipak, detaljan obilazak Pariskog salona automobila, tokom prvog novinarskog dana, mi je otkrio znake nedostatka ozbiljnih argumenata koji bi potvrdili gore navedene tvrdnje. Počinjem da razmišljam o tome, da smo sada svedoci novih eksperimenata u komunikaciji sa kupcima, kroz nekoliko tipičnih tema.
Električni automobili
Svaki proizvođač od Kie pa do Minijevog E Scootera je na dominantno mesto svog izlagačkog prostora postavio vozilo sa istaknutim utikačem u struju.
To je naravno fantastično, i šalje jasan signal ekološke osveštenosti kompanija, kao i njihovim ozbiljnim bavljenjem budućnošću pogonske energije vozila. Ali, ono što je zapalo za oko je uniformnost rešenja verovatno zbog posledica ekonomske krize.
Nameće se postavljanje osnovnog pitanja:
Gde je logistika za masovnu elektrifikaciju?
Ne mogu da odolim, a da ne implementiram u realno evropsko okruženje. Zamislite samo sledeću situaciju: Živite na 16 spratu solitera, nemate garažu, a električni autić je parkiran na zajedničkom parkingu između košarkaškog terena i kontejnera! Možete da pređete obećanih 150 km sa punim akumulatorom, a treba poslom, da otputujete do Čačka i nazad.
Odmah zamišljam nekoliko slika. Prvo ide scena „šnjura“ za napajanje akumulatora, kako se spušta niz balkon(e) na parking. Pa onda „zabrinuti“ predsednik kućnog saveta, penzionisano vojno lice, kako silno se brinući za bezbednost komšiluka, odlučno „išteka“ ili preseče dotično opasno napajanje. A tek ono malo tinejdžera koja su ostavila svoje kompjutere sa otvorenim FB na „hibernate“, i sišla da odigraju basket, videvši komšijin gajtan, imaju Pavlovljev refleks da ga bilo kako onesposobe.
Nemaju svi svoje kuće sa okućnicom, većina je osuđena na veseli & maštoviti komšiluk. Znaće to i autoindustrija ali i Elektroprivrede, pa će brzo smisliti foru nekakvih e-pumpi.
Kako li će onda ministar energetike čuvati socijalni mir jeftinom strujom u Srbiji..
Mat lak kao modni accesorie
Setimo se sajmova pre nekoliko godina, mislim da je to bio Frankfurt ili Ženeva pre tri godine, kada su se plehane suknje automobila, masovno farbale u belu boju. Čestiti BASF je odlučio da zaradi dodatne parice, lansirajući belu boju, koristeći je kao simbol čistoće.
Ove godine se nosi mat. Najseksi automobil sajma je svakako Merceds CLS, ofarban u mat sampanjac boju. I zeleni Smart je mat. I Fiat 500 Twina Air je crn bez laka. I Lotusu je skinut sjaj… A Citroen C5 Tour. Izgleda nekako posebno„opasno“, kada mu se skine sjaj.
Spajanje brandova
U Parizu smo bili svedoci pretvaranja školske teorije u stvarnost. I to sledeći poslednju reč ekonomske nauke, po mustri iz „Funky Business Forwer“, švedskih profesora makroekonomije Nordstroma i Riderstralea koji u istoimenoj knjizi kažu da: „ Komunikacija i zadovoljstvo nisu nikada bili diskretni i linearni. Pisanje i čitanje. Predigra i seks. Sve su aktivnosti isprepletene i međusobno su povezane u zapanjujućem nizu kombinacija. Nova logika je interaktivnost u svemu. Dobro došli u doba fuzije gde se majonez meša sa senfom sir se otapa na šunki.“
Kao u knjizi, Citroen i Lacoste su spojili svoje brandove, i napravili auto koji kako piše na bilbordu pored automobila “ …se fokusira na esencijalno, koji je jedinstven, pristupačan, virtuozan i izaziva snažne emocije“. Lacoste je iskoristio priliku da pokaže i kacigu za golf, kegle za kuglanje, dasku za surf, prelep mat beli bicikl, i time signalizira kako će svi, pa i automobilski biznis izgledati u budućnosti: pažljivo doziran i iskorišten miks brandova, proizvoda i funkcija.
Pod sloganom „Menjamo život, menjamo automobile“, Renault je predstavio i Latitude. Izgleda da francuski stratezi pažljivije čitaju stručnu literaturu, i smelije i maštovitije implementiraju nove ideje u komunikaciju sa kupcima. Ulazak u Renaultov „Wellness prostor“ je oaza mirisa zvukova i masaže. Asocijacija je jasna, u novom Latitudu, možemo da se osetimo tretirani osnovnim principima Wellnessa: u svakoj od kapsula, moguće je isprobati određeni ugođaj koji izazivaju Bose-ovi zvučnici, mirisi koji osvežavaju unutrašnjost automobila,ili sedišta za masažu.
Sve ovo izgleda da se ideje množe, kreativni zamah neverbalne komunikacije je pod punim gasom, ali (statistički prećutana) istina je svakako ta da na porast prodaje vozila, posebno luksuznog segmenta, odlučujući uticaj ima tržište Kine. Zaključak je jednostavan, tamo se nalazi keš i zamajac svetske industrije.
Poseban kuriozitet je i taj da na tržištu Kine najbolje uspevaju luksuzni, skupi ali istovremeno i veliki automobili. Između Porsche Carrere ili Panamere, platežni kupac iz Kine uvek će se odlučiti za veliki auto, za Panameru, ili najpre Mercedes S klase. Mali automobil, sportski kupe, pa čak i ta Carrera, jednostavno nije dovoljno velika. Omaleni Kinezi konačno mogu da uživaju u velikom automobilu koji je adekvatan njihovom globalnom novčaniku.
Dok se evropski automobili elektrifikuju i smanjuju, mašta u komunističkoj Kini, očigledno ima drugačiju vrednost. Kolo sreće se okreće.
Lidija Piroški
