Sve zavisi od jednog važnog faktora.
Kamenčić koji vam ošteti vetrobran ne mora da bude „kraj sveta“, ali zna da „pomeri živce“. Kada se tako nešto desi, bitno je reagovati na vreme. Naravno, ukoliko je oštećenje vidno, nećete proći tehnički pregled, a možete imati problema sa saobraćajnom policijom. Na sreću, rešenja postoje, a na kraju krajeva, krajnja opcija je zamena vetrobrana. Šta na to kažu eksperti?
Ako na prednjem staklu ima manje od tri traga od kamenčića ili je u pitanju neko napuknuće koje je kraće od 15 centimetara, popravka je obično moguća, što štedi vreme i novac u poređenju s kompletnom zamenom „šoferke“. Neki „auto-glass“ servisi tvrde da mogu da poprave i napuknuća duža od 15 centimetara. Međutim, ukoliko u priču uključimo iskustva stručnjaka, ona kažu da što je veće oštećenje, to su veće šanse da ne budete zadovoljni popravkom. Budući da su tragovi od kamenčića manji, lakše ih je sanirati, ali to treba uraditi što pre, jer se oštećenje vremenom širi, što na koncu zahteva zamenu vetrobranskog stakla.
Popravka oštećenog stakla se radi nanošenjem smole pod vakuumom na oštećeno mesto. Ona se stvrdnjava uz pomoć ultraljubičaste svetlosti, a zatim se staklo polira. Rezultat se ogleda u popravci koja je gotovo nevidljiva golim okom, i ujedno čuva čvrstinu i integritet vetrobrana. Čitav proces je kratak i obično zahteva tridesetak minuta.
Kada oštećenje ne može da se popravi, poput slučaja da se pukotina ili rupica nalaze direktno ispred kamere ili senzora, jedino rešenje je zamena vetrobrana. Naravno, u ovom slučaju konsultujte internet, saznajte koje kompanije imaju najbolji renome i čiji su klijenti najzadovoljniji. Dva parametra su od ključnog značaja: kvalitet materijala i umešnost tehničara. Takođe, istražite malo o garancijama koje različite firme daju na popravku ili zamenu.
Generalno, porastao je broj kompanija koje se bave popravkom i zamenom automobilskih stakala, a koje ujedno imaju mobilne jedinice, što je bilo od velike pomoći tokom pandemije, posebno u regionima u kojima su mere podrazumevale i ograničenje kretanja.
Ono što je indikativno je da se na (razvijenim) tržištima oko 80 odsto novih automobila isporučuje s nekom vrstom prednje kamere, koja zahteva rekalibraciju u slučaju zamene vetrobrana. Naravno, očekuje se da u roku od godinu-dve, sva nova vozila budu opremljena ovom tehnologijom.
Ukoliko ste vlasnik novijeg vozila opremljenog kamerom na vetrobranu, a došli ste u situaciju da morate da menjate prednje staklo, to će neminovno uticati na samu kameru. Proizvođači automobila zahtevaju ponovno podešavanje naprednih bezbednosnih sistema nakon zamene, kako bi osigurali da sofisticirane funkcije, poput automatskog kočenja i upozorenja na čeoni sudar rade korektno. Renomirani servis će vam zameniti vetrobransko staklo i rekalibrisati kameru u jednom terminu, a čitava radnja može biti obavljena u radionici ili kod vas kod kuće, u zavisnosti od vrste podešavanja.
Postoje dve vrste rekalibracije u zavisnosti od tipa vozila i kamere: statička i dinamička. Statička rekalibracija može biti urađena kada je vozilo u radionici, dok dinamička zahteva kretanje na putu. Različiti proizvođači zahtevaju ili statičku ili dinamičku rekalibraciju, dok su za neka vozila neophodna oba tipa.
Šta sve ovo znači za vlasnike vozila koji moraju da poprave ili promene vetrobransko staklo na svom ljubimcu? Na prvom mestu, imperativ je da odaberete firmu sa što boljom reputacijom, onu koja je u toku s najnovijim tehnologijama. Kako automobili postaju napredniji i složeniji, važno je odabrati kompaniju koja ne improvizuje, već je u potpunosti upoznata s bezbednosnim sistemima u današnjim automobilima. Naravno, cene usluga će u velikoj meri varirati u zavisnosti od marke i modela vozila, ali u ovom slučaju je bolje odabrati kvalitetan servis nego neki koji će vam uštedeti neznatnu sumu novca, a na duge staze se pokazati skupljim.
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta