Njeno veličanstvo zvezdica* najverniji saučesnik svesne prevare kupaca
Manipulisanje realnim performansama automobila u pogledu potrošnje i emisije izduvnih gasova, staro je koliko je star i automobil. Međutim sakriveno ispod zvaničnog WLTP standarda, ono postaje „dozvoljena“ postaje praksa sa ciljem svesnog obmanjivanja kupaca automobila.
Kada je pre osam godina, potpuno prevaziđeni NEDC standard ispitivanja potrošnje i performansi automobila stavljen u „ad acta“ kao nedovoljno referentan kriterijum za proveru potrošnje i emisije izduvnih gasova modernih automobila, svi smo odahnuli naivno verujući da je istina konačno na dobrom putu.
Te 2017. na njegovo mesto se postavlja famozni WLTP novi, značajno oštriji (na papiru) kriterijum ispitivanja potrošnje goriva i izduvnih gasova, što je dalo mogućnist da poverujemo kako će lažima i prevarama u pogledu ekonomičnosti automobila konačno doći kraj. Već sam naziv (WLTP) kao skraćenica Worldwide Harmonized Light Vehicles Test Procedure, ili u prevodu svetski postupak testiranja lakih vozila, obećavao je na papiru puno toga, kao što se može videti u našim analizama.
Iako stroge test procedure deluju prilično ozbiljno, ubrzo nakon početka primene ovog „harmonizivanog standarda“ na našim redakcijskim testovima uočili smo značajne razlike od „obećane“ potrošnje po WLTP i one koju smo testirajući većinu modela izmerili.
Nedugo zatim, nemačke redakcije su i javno izračunale da su već godinu dana nakon uvođenja WLTP standarda (2018.) ta odstupanja bila između 8-10% u plusu potrošnje goriva i emisije CO2, dok je to u praksi značilo najmanje dve pa do pet više litara goriva preko deklarisane WLTP potrošnje.
Ironično zvuči ali naša praksa je pokazala na stotinama testiranih modela da što je zapremina motora i broj cilindara manji, WLTP „greška“ je bivala procentualno veća.
Već 2022. objavljeno je da je realna potrošnja fosilnog goriva je prema zvaničnim statistikama porasla na +14 procenata, od onih koje navodi WLTP standard uključujući i istovetni falš podatak koji se tiče emisije CO2.
Posebno se manipulisalo WLTP vrednostima izduvnih gasova plag-in hibridnih modela za koje je utvrđeno da su pojedini emitovali čak 300% više CO2 od „obećanja“ proizvođača.
Pet godina nakon uvođenja WLTP, konačno oglašava se zvanično i EU i to u martu 2023. godine, indirektno potvrđujući realna test merenja. Prema Evropskoj Komisiji, zvanična razlika od WLTP deklarisane potrošnje i stvarne u proseku iznosi čak +22% kada je u pitanju merenje potrošnje fosilnih goriva.
U celu ovu priču se poslednjih 5 godina masovno uključuju i „strujaši“ sa značajno većom realnom potrošnjom električne energije i manjom realnom autonomijom od deklarisane.
Redakcija merenja kažu: Prosečna potrošnja električne energije kod EV je veća između 20 pa čak do 40 procenata, od onih vrednosti označenih zvezdicom iznad WLTP podatak.
Za razliku od „fosilaca“ kod „elektektričara“ greška između WLTP deklarisane potrošnje i one realne, procentualno raste sa veličinom i snagom električnih motora ali i dizajnom ogromnih SUV kategorija. Tome valja dodati i posebnu „varijabilu“ vezanu za vremenske uslove i način vožnje.
Dacia Spring, jedan od retkih primera kada WLTP nije pogrešio
Dok kod malih gradskih EV koji su osnova elektrifikacije izmerene vrednosti često prate WLTP standard, kod velikih „električara“ ta laž od koje kupcima rastu magareće uši, uvećava se do potpunog besmisla, o čemu smo pisali u više navrata.
Na ovom mestu se onda postavlja i logičko pitanje, pa čemu onda služi WLTP ako on ne oslikava stvarno stanje u realnosti.
Odgovor je prilično jednostavan, očigledno WLTP se koristi između ostalog i kao „maskirno odelo“ za lažno reklamiranje mogućnosti automobila kojim se kupci svesno dovode u zabludu.
Primera u praksi ima mnogo, od kojih je ovih dana aktuelni vezan za masovnu promociju električnog BMW iX50 čije sve reklamirane performanse sadrže čuvenu zvezdicu (*) koja u praksi znači, mi saopštavano da je to istina ali ne odgovaramo ako nije.
Krenimo redom koliko zvezdice u slučaju BMW iX50 lažu:
– BMW tvrdi da autonomija iX50 sa punom baterijom od oko 105 korisnih kWh iznosi 630* kilometara.
Na našim testovima ona se kretala između 330-450 kilometara pri različitim uslovima „normalne“ eksploatacije u koju ne ubrajamo vožnju automobila od preko 500 KS brzinom 90 km/h na auto-putu. Ovde treba naglasiti da ako računamo i obaveznu rezervu energije u bateriji od 10% ta realna autonomija ne prelazi 400 kilometara.
– BMW (sa a zvezdicom iznad WLTP) tvrdi da je prosečna potrošnja modela iX50 na 100 pređenih kilometara od 19,8 – 21,4 kWh.
Na našim testovima smo utvrdili da je realna potrošnja ovog modela u gradskim uslovima oko 22-25 kWh/100 km dok je na otvorenom putu pri brzini od 130 km/h ona oko ili čak preko 30 kWh/100 km u ekstremnim vremenskim uslovima (hladnoća, vrućina).
– BMW tvrdi da se baterija od 10-80% kapaciteta puni „revolucionarnom brzinom“ za 40 minuta
Jedna od retki tačnih tvrdnji u ovoj reklami ali uz uslov da vam je dostupan javni DC punjač snage najmanje 100-150 kW kakvih je izuzetno malo u regionu. Inače tih 10-80% kapaciteta baterije znači da se za 40 minuta „čekićanja“ na punjaču u nekoj nedođiji kod BMW iX50 osvaja tek oko 250 kilometara autonomije, što znači da na putovanju od 750 kilometara, na punjenje baterija imate potrošiti najmanje 80-120 minuta svog života uz efikasnostkoja je bliža parnoj mašini nego modernom* automobilu.
Inače, kada već pričamo o novim tehnologijama,evo podatka koje Excell menadžeri BMW nisu naveli: proizvođač baterija KATL je na sajmu u Šangaju predstavio novu generaciju baterija koje se za autonomiju od 500 kilometara pune za 5 minuta, čime je BMW iX50 i njegovu tehnološku generaciju poslao na staro gvožđe.
Najkraće rečeno, umesto verovanja zvezdici na reklami, a pre zaletanja u kupovinu automobila, dobro proverite onu staru vezano za lažove: „manje je bitno šta vam neko kaže, već ko vam kaže“
I na kraju, možemo sve to rečeno opet i proveriti: ako navedeni reklamirani BMW iX 50 „dobaci“ od centra Beograda do centra Zagreba (razdaljina oko 400 km) prateći dozvoljena ograničenja brzina, sa kapacitetom jedne baterije, autor ovih redova će taj isti put preći trčeći u nazad.
A BMW nije jedini…
Miodrag Piroški
BONUS VIDEO: Šta sve nudi model iz prošlog tehnološkog veka*
*ukoliko se električna energija proizvodi na fosilna goriva (lignit)
**u poređenju sa novim graneracijama baterija, pogona i dizajna
