Danas zvuči smešno, ali nekada su postavljali svetske standarde
„Svaki Amerikanac koji je imao san je sanjao da jednog dana vozi Cadillac“ (Humphrey Bogart)
Većina nas će se složiti da američke automobilske kompanije danas nemaju ozbiljnog predstavnika u premijum klasi. Iako Cadillac i Lincoln pružaju više nego solidnu ponudu, gotovo svaki ljubitelj automobila će vam reći da oni znajačno zaostaju za Mercedesom, BMW-om, Audijem, Lexusom i ostalim velikanima, a da ne govorimo za ekstra ekskluzivnim proizvođačima kao što su Rolls-Royce i Bentley. Ali situacija nije uvek bila takva. Nekada davno, Amerikanci su imali neke od najboljih svetskih automobila za koje su se najveći bogataši na svetu otimali. Za ovo poglavlje ćemo se pozabaviti takvim proizvodima, ali samo modelima koji su predstavljali svetski vrh. Takođe ćemo pažnju obratiti samo na luksuzni aspekt, dok će sportski proizvodi (kao što su Ford GT40 i Chevrolet Corvette 427) morati da sačekaju neki drugi put. U prvom delu ove priče ćemo obratiti pažnju da predratne automobile.
Zlatna era luksuznih američkih automobila
Duesenberg Model X
Braća Frederick i August Duesenberg su imigrirali u Sjedinjene Američke Države iz Nemačke 1884. godine, a 1913. godine su osnovali istoimenu kompaniju u američkoj saveznoj državi Indijani. Kompanija je u početku proizvodila kočije, zatim i sportske proizvode za Indianapolis 500 trku, a od 1921. godine i serijske modele. Prvi Duesenberg je nosio Model A oznaku, ali se nije preterano razlikovao od tipičnih proizvoda navedenog perioda. Godine 1926. kompanija je predstavila i Model X na istoj bazi, ali sa moćnijim motorom od osam cilindara zapremine 4.3 l. On je razvijao 100 ks i pružao maksimalnu brzinu od 160 km/h. Proizvedeno je samo 13 primeraka, a dugo vremena se znalo samo za četiri. Međutim, američki komičar Jay Leno je pronašao još jedan primerak u napuštenoj garaži 2005. godine, čime se broj preživelih vozila popeo na pet.
Duesenberg Model J
Milioner E.L. Cord je kupio Duesenberg 1928. godine i odmah se dao na posao da predstavi prvi ekskluzivni model koji je nosio Model J oznaku. U navedenom periodu kompanije bi proizvodile šasiju i mehaniku dok bi samostalne dizajnerske kuće proizvode školjku. U slučaju Duesenberga, posao je dopao maloj kući Buehring, koja je brzo stekla imidž visokog kvaliteta. Kupac je mogao da dobije samu šasiju sa mehanikom za 8.500 dolara ili gotov proizvod za 19.000 dolara, a spomenućemo da samo godinu dana ranije Ford Model T se mogao kupiti za samo 250 dolara. Međutim, za takvu visoku sumu kupac je svakako očekivao i visoke performanse. Model J je pokretao redni motor od osam cilindara zapremine 6.9 l i 265 ks. On je mogao da dostigne maksimalnih 192 km/h i čak 151 km/h u drugoj brzini. Model J će da opstane u proizvodnji do 1937. godine, a biće prodat 481 primerak.
Duesenberg Model SJ
U vreme „Velike depresije“, Frederick Duesenberg je predstavio još moćniju verziju Modela J po Model SJ oznakom (slovo „S“ je označavalo „supercharger“ ili kompresor). Na taj način snaga je povećana na 320 ks, a maksimalna brzina na 225 km/h. Ne samo što je Model SJ bio najbrži luksuzni serijski automobil, već je pružao i neku od modernije opreme na svetu i brzo stekao ime širom sveta. Kompanija je reklamirala ovaj automobil sa marketingom, „jedini automobil bolji od Duesenberga je drugi Duesenberg“. Frederick je preminuo 1932. godine nakon sudara u svom ličnom Modelu SJ, a tokom pet godina proizvodnje je prodato samo 36 primeraka. Model SJ je bio izuzetno popularan i među mafijašima, a Al Capone se ponosno vozio ulicama Čikaga u svom crnom Duesenbergu.
Duesenberg Model SJJ
Sredinom 1930-ih godina, kada se kraj već naslućivao, August Duesenberg je odlučio da ode u velikom stilu. On je odobrio proizvodnju još moćnije verzije Modela SJ pod oznakom SJJ, a zahvaljujući većem kompresoru snaga je povećana na 400 ks. I pored težine od tri tone, Model SJJ je mogao da ubrza do 100 km/h za ispod osam sekundi i dostigne maksimalnih 250 km/h. U vreme kada su se još osećale posledice „Velike depresije“, Duesenberg je dobio samo dve narudzbe 1935. godine po ceni od čak 30.000 dolara. Prva je stigla od glumca Garyja Coopera, a uskoro je još jedan veliki holivudski klumac Clark Gable naručio i svoj primerak. Njih dvojica su se često trkali ulicama Los Anđelesa.
Packard V12
Packard je nastao 1899. godine kao kompanija za proizvodnju luksuznih kočija, a sve do Drugog svetskog rata će da bude najprodavanija premijum kompanija u Severnoj Americi. Iako su većinski proizvodi Packarda pružali redne motore od osam cilindara, tokom 1932. godine kompanija je predstavila i svoj prvi V12 motor zapremine 7,3 l. Kasnija istraživanja će pokazati da je on stigao u pogrešno vreme i za vreme „Velike Depresije“, ali Packard skakako nije mogao da sedi skrštenih ruku i gleda Cadillac kako krade kupce. Sa 160 ks ispod haube (kasnije povećano na 180 ks), Packard V12 je pružao maksimalnu brzinu od 180 km/h i mogao da se dobije u nekoliko različitih stilova i dimenzija. Iako je dobio odlične ocene novinara, V12 se nije pokazao uspešnim kod kupaca (zbog niske kupovne moći) iako je koštao veoma niskih 3.000 dolara. V12 je opstao u ponudi do 1937. godine, a Packard ja zvanično bankrotirao 1958. godine.
Cord L-29
Milioner E.L. Cord je napravio imperiju sa brodovima, kasnije je bio vlasnik i premijum auto kompanija kao što su Duesenberg i Auburn, a 1929. godine je odlučio da osnuje još jednu kompaniju sa sopstvenim imenom. Novi L-29 je postavio standarde kao prvi svetski serijski automobil sa pogonom na prednje točkove, a za inspiraciju je služio trkački Miller sa legendarne Indianapolis 500 trke. L-29 je pokretao redni motor od osam cilindara zapremine 4,9 l sa 125 ks, što je bilo dovoljno ovom 2,5 tone teškom automobilu da dostigne maksimalnih 130 km/h. L-29 će da opstane u proizvodnji do 1932. godine, a prodato je oko 4.400 primeraka po ceni od 3.000 dolara.
Cord 810/812
Posle prodajnog neuspeha sa L-29, Cord nije ponudio novitet sve do kasne 1935. godine kada je debitovao novi 810. On je nastavio tradiciju Cord automobila sa pogonom na prednje točkove, ali je doneo još nekoliko inovacija kao što su zatvoreni farovi i poluautomatski menjač (prve dve brzine su se menjale automatski, ali ostale dve su zahtevale manualno menjanje). Iako je 810 ostao mehanički identičan kao i L-29, on je privukao veliku pažnju zahvaljujući svom posebnom dizajnu, a posebnu pažnju je privukla hauba u stilu mrtvačkog kovčega (810 da „potvrdi“ ovaj imidž kada je poznati glumac iz kaubojskih filmova Tom Mix poginuo za volanom svog Corda). Već prve godine je prodato preko 1.000 primeraka i pored visoke cene, a 1937. godinu u ponudu je uvršćena i verzija sa kompresorom. Ona je podigla snagu na 170 ks i povećala popularnost u velikoj meri, ali je E.L. Cord uskoro pobegao u Veliku Britaniju zbog velikih dugova pa samim tim njegova auto kompanija je bankrotirala.
Ruxton Model C
Kada je spomenuti Cord L-29 privukao pažnju sa pogonom na prednje točkove, biznismen William Muller iz Njujorka je odlučio da prati ovaj potez. Muller je već bio vlasnik dve auto kompanije u srednjom cenovnom rangu (Moon i Kissel) i svakako je želeo i premijum proizvođača. Ruxton je debitovao 1929. godine nekoliko meseci posle L-29, a njegova glavna karakteristika je bila visina. Naime, tipičan američki automobil iz 1920-ih godina je imao visinu od 1.800 mm, ali je Model C bio za 500 mm niži. Ispod haube se našao redni motor sa osam cilindara zapremine 4,4 l, a snaga je iznosila 100 ks. Iako je Ruxton bio popularan kod kupaca, „Velika depresija“ iz 1929. godine je teško pogodila Mullera i Model C je ugašen posle 1930. godine.
Auburn Speedster
Auburn je nastao u istoimenom gradu u američkoj saveznoj državi Indijani 1900 godine, a sredinom 1920-ih godina njegov vlasnik je postao E.L. Cord – ista osoba koja je osnovala i Cord i kupila Duesenberg. Rani proizvodi Auburna su bili tradicionalni luksuzni automobili, ali pod komandom Corda kompanija je predstavila svoj najpoznatiji proizvodi, Boat-tail Speedster. Kao što mu ime kaže, zadnji deo Speedstera je bio dizajnerska kopija brodova iz navedenog perioda i mogao je da se dobije sa nekoliko motora od šest i osam cilindara. Model koji je privukao najviše pažnje je stigao 1932. godine sa V12 motorom i 160 ks, a cena je iznosila veoma niskih 1.200 dolara. Iako je Speedster bio izuzetno popularan među kupcima, spomenuti finansijski problemi E.L. Corda su bacili kompaniju u bankrot i Auburn je ugašen posle 1937. godine.
Graham-Paige Model 97
Braća Joseph, Robert i Ray Graham su napravili imperiju sa proizvodnjom stakla tokom 1920-ih godina, a 1927. godine su odlučili da se oprobaju i u automobilskoj industriji. Rani proizvodi kompanije nisu privlačili preterano veliku pažnju, ali 1936. godine Graham-Paige je predstavio novi Model 97. Ne samo što je dizajn bio jedan od najčudnijih u automobilskoj industriji, već je dodao i kompresor na već postojeći redni motor od osam cilindara, na taj način snaga je skočila na 150 konja. Nažalost, spomenuti motor je opstao u prodaji samo 1936. godine, ali je Model 97 nastavio da se proizvodi sve do 1939. godine sa motorom od šest cilindara.
Cadillac V12
Teško je poverovati po današnjim standardima, ali Cadillac je nastao na temelju Henry Ford Company – drugom neuspelom pokušaju poznatog industrijalca da napravi svoju automobilsku kompaniju. Iako je Henry Ford Company imao dosta problema, dolazak industrijalca Henryja Lelanda je preporodio kompaniju 1902. godine i ona je sedam godina kasnije postala deo General Motorsa.
Cadillac je doneo nekoliko inovacija, kao što je prvo paljenje na ključ, a 1930. godine kompanija je postala jedna od prvih u svetu sa serijskim V12 motorom. Ovaj motor zapremine 6,0 l je razvijan u velikoj javnosti, a sa 135 ks je bio u samom rangu sa konkurencijom. Iako on nije bio previše popularan zbog visoke cene (koja je dostizala cifru od 4.000 dolara), V12 je igrao veliku ulogu u imidžu Cadillaca iako je kompanija gubila velike sume novca na svakom prodatom vozilu. Ipak, V12 je bio uspešniji od konkurencije najviše iz razloga što su ponuđene čak 72 različite verzije (kako od strane Cadillaca tako i od strane samostalnih dizajnerskih kuća), a poslednja godina je bila 1937.
Cadillac V16
Kao što smo spomenuli, Packard se pokazao kao najprodavanija premijum kompanija u Severnoj Americi u predratnom periodu, a Cadillac je shvatio da ako želi da bude najbolji, on onda mora i da pobedi najbolje. Veliki broj konkurenata je već nudio V12 motor (uključujući i sam Cadillac), ali od 1930. godine Cadillac je postao prva kompanija i sa V16 verzijom. On je nastao tako što su spojena dva motora od osam cilindara, a konačan rezultat je iznosio zapremina 7,5 l sa 165 ks. Slično kao i V12, i V16 je pružao veliki izbor dizajnerskih opcija posebno od strane dve poznate samostalne dizajnerske kuće Fisher Body i Fleetwood. Početna cena je iznosila 5.400 dolara, a u vrhu se našla limuzina sa cenom od čak 9.200 dolara. Cadillac V16 je opstao u prodaji do 1940. godine, a njegova godišnja prodaja nikada nije prešla cifru od par stotina vozila.
Marmon V16
Cadillac je prvi ponudio serijski V16 motor, ali je Marmon bio prva kompanija koja je radila na njemu još 1929. godine. Marmon je dosta slabo poznat proizvođač i kroz istoriju se uglavnom koncentrisao na kamione, ali 1931. godine kompanija je ponudila i moćni V16 motor zapremine 8,1 l. On je takođe u tom momentu imao najveću kompresiju na svetu (6.00:1) i razvijao impresivnih 200 ks. V16 je takođe bio za 235 kg lakši od rivala iz Cadillaca (ukupna težina je iznosila 2.290 kg). Maksimalna brzina je iznosila oko 170 km/h (ubrzanje do 100 km/h je iznosilo oko 20 sekundi), a tokom kupovine svaki vlasnik bi dobio poseban sertifikat. On je garantovao da je automobil vožen 336 kilometara na legendarnom Indianapolis Speedwayu, od čega su poslednjih 16 kilometara voženi pri brzinama ne manjim od 168 km/h.
Snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača, od čega je treća brzina bila samo za vožnju po teškim terenima. Nažalost, V16 se pojavio u prodaji dosta kasno i za vreme „Velike depresije“, a ugašen je posle 1933. godine i 390 prodatih primeraka.
Marmon V12
Sredinom 1932. godine, kada je gašenje spomenutog V16 motora već bilo sigurno, Marmon je predstavio i nešto manji V12 motor sa 150 ks. On je bio kompletno urađen od aluminijuma i pružao je maksimalnu brzinu od 191 km/h. Dizajn je takođe bio posebna priča, a on je nastao od strane mladih dizajnera od kojih je Marmon očekivao da pretpostave koje promene bi trebalo da uslede. V12 je tako postao prvi automobil sa farovima u krilima, a tokom jedine godine proizvodnje je prodato tek nešto više od par stotina primeraka.
Lincoln K-Series
Henry Leland, ista osoba koja je osnovala Cadillac, je osnovala i Lincoln 1917. godine sa ciljem proizvodnje vojne opreme. Kako je rat bio gotov već sledeće godine, Lincoln se prebacio i na proizvodnju automobila. Njegov novi vlasnik je postao Ford 1922. godine, a devet godina kasnije, svetlost dana je ugledao prvi moderni proizvod kompanije, K-Series. Kao i ostali proizvođači, i Lincoln je sarađivao sa samostalnim dizajnerskim kućama i to uglavnom sa Briggsom. Lincoln je predvodio Edsel Ford, jedini sin mnogo poznatijeg oca Henryja, a on je ujedno igrao veliku ulogu u dizajnu i razvoju. K-Series je mogao da se dobije sa mnogim motorima, ali je najviše pažnje privlačio V12 zapremine 7,3 l sa 150 ks. On će da opstane u proizvodnji sve do početka Drugog svetskog rata, ali nikada neće dostići masovniju proizvodnju.
Lincoln Zephyr
Shvativši da veliki K-Series ne privlači veliki broj kupaca zbog svoje visoke cene (u vreme „Velike depresije“), Edsel Ford je 1936. godine predstavio i manji Zephyr. On je imao manje dimenzije i jednako moćan V12 motor zampremine 4,4 l, ali je svoje mesto u istoriji zaslužio kao prvi američki veoma uspešni aerodinamični automobil. Zephyr je uspeo da na kratko pogura Lincoln do prvog mesta u prodaji u klasi, a ujedno je bio jedan od retkih automobila iz 1930-ih godina koji je preživeo rat.
Pierce Silver Arrow
Na salonu automobila u Njujorku 1933. godine Pierce-Arrow je predstavio novi model Silver Arrow pod strategijom „Iznenada je 1940. godina“. Kada se zna koliko su automobili iz navedenog perioda bili kockasti, Silver Arrow je doneo pravu senzaciju sa svojim aerodinamičnim linijama nečuvenim za svoj period. Jednaku senzaciju je doneo i V12 motor sa 175 ks, koji je dozvoljavao maksimalnu brzinu od 184 km/h. Nažalost, zbog visoke cene od čak 10.000 dolara je proizvedeno samo pet primeraka, od čega su tri preživela do današnjeg dana.
LaSalle Series 50
Tokom kriznih godina „Velike depresije“, svaka divizija General Motorsa je pružala još jednu poddiviziju sa nižom cenom i samim tim idejom da zadrži kupce sa plićim džepom. Cadillacov rival Packard je nudio jeftiniji model 120, ali se kompanija bojala da bi predstavljanje rivala moglo da ošteti reputaciju. Iz navedenog razloga je nastao LaSalle kao Cadillacova pod divizija, a 1936. godine i prelepi model Series 50.
Legendarni dizajner Harley Earl je započeo svoju karijeru upravo u LaSalleu, a Series 50 je bio njegovo najpoznatije delo tokom 1930-ih godina. On je pružao linijski motor od osam cilindara sa 125 ks i gotovo identičnu opremu kao i Cadillac za nižu cenu. U svojoj debitantskoj godini Series 50 je privukao 32.000 kupaca, što je stavilo General Motors u dilemu pošto je LaSalle počeo da krade prodaju od samog Cadillaca. Iz navedenog razloga, on je ugašen pred početak Drugog svetskog rata.
Chrysler Imperial
Kroz celu svoju istoriju Imperial će da ima uspone i padove, kako kao model Imperiala tako i kao samostalna kompanija, ali je svoju najveću slavu imao tokom 1930-ih godina. Imperial oznaka je označavala najviši nivo opreme, ali za razliku od rivala koji razvijali V12 i V16 motore, Imperial se uvek morao zadovoljiti samo sa motorima od osam cilindara. Najveći od njih je debitovao 1934. godine zapremine 6,3 l, a snaga je iznosila 150 ks.
Chrysler Airflow
Iako je Lincoln Zephyr bio prvi uspešan aerodinamični luksuzni automobil, malo ljudi zna da je Chrysler Airflow bio prvi takav proizvod dve godine ranije. Kada je debitovao 1934. godine, Airflow je pružao nekoliko verzija pod DeSoto, Chrysler i Imperial oznakama. Najmoćniji od njih je stigao 1936. godine sa 5,3-litarskim motorom i 130 ks, ali je Airflow bio pogrešan automobil u pogrešno vreme. On je opstao u proizvodnji samo tri godine, a iako nije bio prodajno uspešan, u velikoj meri je inspirisao ostale proizvode.
Packard Clipper
Posle razočaravajuće prodaje tokom kriznih 1930-ih godina, Packard je zaposlio legendarnog dizajnera Howarda „Dutcha“ Darrina da dizajnira novog lidera po imidžu koji bi trebalo u pozitivnom svetlu da predstavlja kompaniju tokom 1940-ih godina. Godine 1940. svetlost dana je ugledao novi Clipper i na prvi pogled očarao publiku sa prelepim dizajnom. Međutim, publika je bila dosta manje oduševljena kada je uvidela da pored modernog dizajna Clipper pruža zastarelu mehaniku, pa je tako zadržan redni motor od osam cilindara zapremine 4,6 l i snage 125 ks. Dodatni problem za Clipper je predstavljao i podatak da je on predstavljen svega nekoliko sedmica nakon ulaska SAD u Drugi svetski rat, pa je proizvodnja stopirana posle svega 16.000 prodatih primeraka. On će nastaviti sa proizvodnjom posle rata, ali do tada je već pokazivao godine i tiho je ugašen početkom 1950-ih godina.
Cadillac Series 60 Special
Slično kao i Packard, i Cadillac je krajem 1930-ih godina tražio novog lidera po pitanju imidža. Novi dizajner Harley Earl je preporodio gotovo sve divizije General Motorsa, a posebna pažnja je posvećena Cadillacu, koji je do navedenog perioda postao najprodavanija premijum kompanija u Americi. Novi Series 60 Special je doneo prelepi dizajn (koji će da postane omiljen među mafijom), ali i modernu mehaniku kao što je prvi V8 motor zapremine 5,7 sa 130 ks. Sa početnom cenom od 2.100 dolara Series 60 Special je takođe bio i dovoljno skup da Cadillac ostvari profit, ali opet ne previše skup da ga samo oni sa najdubljim džepom mogu priuštiti. On će opstati u proizvodnji do Drugog svetskog rata.
Kraj prvog dela
