Najgori februar u istoriji
Ako se po januaru godina poznaje, onda aktuelni februarski rezultati i potvrđuju ono što smo svi pretpostavljali. Srbija je u čabru i to žestokom
Ovo je bar što se tiče prodaje vozila najlošiji februar u novijoj istoriji Srbije, tačnije od kada se prati statistika prodaje. Iako su mnogi mudri već odavno odleteli sa tržišne grane zvane auto sektor, oni preostali sa malo mozga u glavi, posebno su zabrinuti jer poznaju činjenicu da je tržište automobila najbolji odraz opštih ekonomskih kretanja. A ona sudeći po februarskoj kataklizmi, nisu ni približna holivudskoj slici koja nam se plasira sa takozvanog Biznis foruma na Kopaoniku.
Dok se ta, nazovi društveno ekonomska biznis elita, po rečima Miodraga Kostića, radno provodi i bahati na planini, istina je mnogo tužnija nego što to izgleda iz njihove perspektive! Srbija je u žestokom čabru! Račun za političko-finansijsko i svakoliko profitestvo te male grupe ljudi okupljene u srpskom Davosu stiže nam uveliko na naplatu. Posledice njihovog, ako ga tako možemo nazvati, biznis delovanja (skoro bez izuzetka) u poslednjoj deceniji, osećaju svi. Krajnji rezultat takve Kopaoničke pameti, može se definisati kao opšta beda i apatija naroda uz kolektivno odsustvo nade i vizije. Efekti poslednjeg su pogubniji od najgoreg siromaštva, a došli su nam kao posledica materijalne devastacije koju je ta ugledna planinska grupacija počinila svom narodu i ekonomskom sistemu.
Malo je reći, ostao sam zapanjen shvativši da izvesni Milan Beko u panel diskusiji sebe zaista doživljava kao mogućeg budućeg premijera Srbije. Još gore, on kao zli duh prošlosti, sa govornice drži slovo o nekakvoj ekonomskoj održivosti biznisa. Stručnjak za primer! Eto još pamtimo kako je ekonomski održao tadašnju Zastavu čije je bio generalni direktor krajem devedesetih, ako se ne varam u najgore Slobino vreme, kada je meteorski uspon doživela samo jedna marketinška agencija. Pa tako sve do Luke Beograd kupljene za tepsiju ribe, koja samo što nije poslovno procvetala. Usput, od sve biznismenske mudrosti, između dva skijanja je izjavio kako više ne želi da investira u Srbiju, tabloidnu državu i pozvao ostale “biznismene” svoga kova da krenu tim putem! Teško će biti Srbiji bez njih, jer baš su se nainvestirali poslednjih desetak godina! U sebe naravno!
Najgore ostavljam za kraj. Kada sam umesto uvodne reči, na trećoj stranici knjige Latinke Perović, “Zoran Đinđić i srpsko društvo” pročitao jedina četiri reda koja su tu napisana, u kojima se Politika posebno zahvaljuje braći od iste matere (Privatizacija), Miodragu Kostiću, Milanu Beku i Branislavu Grujiću na “razumevanju i saradnji” u realizaciji knjige, sve mi se smučilo.
Siguran sam, i Zoran se okrenuo u grobu od njihovog trange-frange biznisa i licemerja
