Šta donosi novi ZOBS: Policija u Srbiji godišnje napiše 1,5 miliona prekršajnih prijava
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja je stroži na papiru. Hoće li biti poštovan i u praksi?
Srbija dobija novi, najavljen kao “revolucionaran” Zakon o bezbednosti saobraćaja. Prvi potpuno novi od 2009. godine. Donosi nam nultu toleranciju na alkohol, digitalni vozački dosije, ukidanje probne dozvole, strože kazne za nevezivanje pojasa, rigidniji tretman prevoza dece, pa čak i trajno oduzimanje vozila najtežim prekršiocima. Lista novina je impresivna.
Realno, i stari je bio dobar ali se masovno nije poštovao. Može li novi zakon u društvenoj atmosferi nepoštovanja institucija biti efikasan?Predviđa li odgovornost i drugih subjekata (države, putara,…)? Da li će biti ravnopravan za sve vozače ili će i on tolerisati privilegovane? Ako na gore postavljena pitanja ne bude pozitivan u realizaciji, novi zakon će završiti kao i prethodni: u statistici, a ne na putevima.
Sankcionišemo “svakog drugog vozača”, a nesreće i dalje odnose 500 života godišnje, sa tendencijom rasta poslednje tri godine
Policija u Srbiji godišnje izda oko 1,5 miliona prekršajnih prijava. Imamo 3,3 miliona vozača. To znači da svaki drugi vozač završi u prekršaju.
Na putevima Srbije se svake godine zaustavi čak 10.000 vozača sa više od 1,2 promila alkohola u krvi, dok 56.000 ljudi vozi pod dejstvom alkohola. To su razmere koje prevazilaze “problem” to je naša odnegovana kultura.
U Srbiji godišnje, u saobraćaju pogine oko 500 ljudi, a društveno-ekonomske posledice nesreća gutaju čak 8 odsto BDP-a. To je više od 4,5 milijardi evra. To je kao da svake godine u budžetu nestane jedan ceo sektor.
Rigorozniji propisi ne znače ništa bez rigoroznog poštovanja
Da li su aktuelne kazne male? Da li ih treba pooštriti? Treba. Posebno za kategoriju višestrukih povratnika Ali pravo pitanje nije: “Hoće li novi zakon biti stroži?” Već: “Da li će se uopšte primenjivati?”
Samo skoro 19 odsto putnika na zadnjem sedištu veže pojas, a svake godine 80 do 100 ljudi umre jer baš to, nisu vezali pojas.
U društvu u kojem se pojas i dalje smatra “opcionim”, a vožnja nakon dva pića “normalnom”, nijedna norma pa ni najrigidnija, neće doneti rezultate. To nije problem zakona. To je problem kulture.
Novi zakon može biti dobar , ali samo ako se sruši mit da je prekršaj stvar dogovora
Nulta tolerancija na alkohol, strože kazne za prevoz dece, digitalni dosije, autonomna vozila, zeleni bonusi, automatski nadzor, sve to zvuči dobro. Ali neće vredeti ništa ako se i dalje bude živelo u logici: “Ma proći će to.” “Ma neće mene.” “Ma daj da se dogovorimo.”
Naš mentalitet nas je doveo do toga da smo jedna od zemalja sa najviše saobraćajnih žrtava u Evropi (potvrđeno u evropskim izveštajima i stalnim upozorenjima ETSC).
Poštovanje propisa je reforma koju Srbija uporno izbegava
Mi stalno menjamo zakone, uvodimo nove tehnologije, pooštravamo kazne. Ali ne radimo ono najvažnije: ne insistiramo na elementarnoj disciplini. Jer stari zakon je mogao da spase hiljade života. Nije zakon zakazao — zakazali smo mi.
Novi ZOBS će biti složen, obiman i oštar. Kao i stari!
Ali ako se nastavi dosadašnja praksa selektivnog poštovanja, “dogovaranja”, ignorisanja pojasa, tolerisanja alkohola i večite trke sa radarskim kamerama, Srbija će i narednih godina ostati rekorder po broju poginulih.
Pravi test ovog zakona nije šta piše u članovima. Pravi test je da li ćemo ga poštovati. To pitanje još niko nije postavio. A trebalo bi da bude prvo, u protivnom novi zakon će završiti kao i prethodni: u statistici, a ne na putevima.
Lidija Piroški
