Sedmica u retrovizoru 19.02.2017.

Očigledno je da ovakva strategija „razvoja“ nosi i prve žrtve. Opel se ozbiljno ljulja što zbog previše GM brendova navaljenih na njegova pleća, što zbog činjenice da nova Astra nije opravdala tržišna očekivanja. Poslednji trzaj je svakako dolazeća Insignija koja bar na prvi pogled obećava. Da li je Insignia spas kojim će veliki Opel izbeći šapu strašnog lava pokazaće vreme. Ipak, strah me od još jednog razočarenja i samo uglancanog modela na tehnologiji koju smo upoznali još početkom veka.

Audi se svim silama opire ovakvoj sudbini, pa i dolazeći Q8 šalje za sada vrlo interesantne vibracije da je razvoj tehnologije i dobro poslovanje ipak moguća kombinacija.

Lexus se modelom 500 LS takođe razbudio u nameri da pomeri granicu premijum klase. Stiče se utisak da je ovaj brend jedini koji po svemu zaslužuje istinsku premijum titulu jer se nije uključio u trku u kojoj je profit jedini motiv. Toyota može sebi dozvoliti i takav luksuz, da održava Lexus i na račun drugih modela.

Sa drugog kraja ovog premijum sazvežđa je veliki Mercedes koji je oboleo od dečijih bolesti kao posledica hipererprodukcijske strategije diktirane pod uticajem deoničara željnih zarade. Daj što više, što lepše i što jeftinije u proizvodnji postaje već uobičajena automobilska dijagnoza kojoj se ne odupru ni najcenjeniji. Očigledno, ogroman broj jeftinih istočnjačkih komponenti počinje da urušava smisao bilo kojeg skupocenog brenda. Sasvim je izvesno, nalazimo se na pragu novog doba u kojoj automobil postaje obično bezlično potrošačko dobro? Četvorotočkaš je sve sličniji frižideru ili veš mašini, što moda belih karoserija još više potencira.

Realno, nikada u istoriji nije bila manja razlika između jednog Opela, Renaulta ili Peugeota od bilo kojeg „premijuma“.

Osim u ceni naravno!

Miodrag Piroški