Talog
Zabranjeno za korištenje domaćim životinjama i mladim vozačima
Nije u protekloj sedmici bilo puno noviteta i zbivanja na međunarodnoj automobilskoj sceni, ali oni koji su se pojavili, bili su pun pogodak.
Počelo je konačnim otkrivanjem najmanjeg i najjeftinijeg Opela koji je dobio prilično lično, možemo reći porodično ime Karl, u čast sina Adama Opela, osnivača jednog od najvećih svetskih brendova. Naravno, Opel Karl ni izbliza ne bi bio tako interesantan, da se u njegovom slučaju ne radi o prilagođavanju Opela tržišnim uslovima i vremenima koja dolaze. Cenom koja će se kretati od 8.000 do 10.000 evra, jasno su nam stavili do znanja gde će biti evropska automobilska priča u narednoj deceniji. Ispod crte prosečnosti, u potrazi za što više upotrebljivosti automobila uz što manje para.
Sa druge strane indijski Land Rover-Jaguar, udara iz svih oružja, naročito onih najefikasnijih kojima raspolaže. U tom kontekstu su predstavili odlični Range Rover Evoque kabriolet, kojim je stvorena posebna podklasa kompaktnih terenaca, kabrioleta.
Očigledno, sve se pomera pa i centri moći u automobilskoj industriji polako ispuštaju konce iz svojih ruku.
U skladu sa time je bila i naša poseta Bugarskoj. Mala kineska fabrika koja pravi velike automobile. Iako Bugarsku ceo svet prepoznaje po ružinom ulju i Gerovitalu a ne automobilima, vremena se menjaju. Ne tako davno smejali smo se njihovim automobilskim dostignućima u obliku Moskviča Aleko koji se tamo sklapao. Vidim po komentarima, i sada im se malo podsmevamo na ovoj “kineskoj” fabrici. Bugarska snalažljivost i kineska ambicija, probušila je ovim pogonom zakonsku rupu u EU i odatle nameravaju da se obrate istoj onoj osiromašenoj evropskoj populaciji kojoj se nudi i Opel Karl. Važno je naglasiti, tu fabriku i plate radnika za razliku od našeg slučaja nije platila država već prirodni ekonomski tokovi.
A gde smo mi u svemu tome, sasvim je jasno kada smo uporedili godišnje prihode Volskwagena i države Srbije koja ukupno proizvede tek petinu onoga što izađe iz VW fabrika. Eto, baš smo srazmerno toliko i bitni velikim silama, uglavnom kao sitniš za potkusurivanje.
U događaje sedmice svako se mora uvrstiti i beogradska inicijativa za još više parking mesta, čime će se najefikasniji način automobili skloniti sa trotoara, travnjaka i pešačkih prelaza.
Zapravo, baš to otvaranje novih javnih garaža je samo po sebi neraskidiv deo bezbednosti saobraćaja. Podjednako je važan kao dobre gume, ispravan automobil, kvalitetan asfalt, jasna signalizacija, osvetljene ulice, nepotkupljivost vozačke dozvole i tehničkog pregleda, studiozna a ne kampanjska edukacija,…
Godinama skupljani talog u svim oblastima pa i ovoj, ne može se tek tako lako ubaciti u “dvorište” mladih vozača, u stilu najgore PjogJangovske retorike po kojoj su filmovi i Pepa Prase odgovorni za udes kod Begeča ovog vikenda. Uprkos finoj političkoj manipulaciji kroz izabranu radnu grupu koja baš i ne zna suštinu problema, talog se ipak podigao. U njemu primećujem mnogo malih ljigavština ali i neke velike PR i marketinške komade koji su se milionski ovajdili o mnogo toga pa i o “bezbednost saobraćaja”.
Na ovom primeru bolno je očigledno, problem naše države nisu mladi vozači, već decenijska korupcija uz svesno gušenje sistema. Ne vidim zašto bi sada bilo drugačije, dok energetika brine o saobraćaju a o energetici ministar kojem je najveće dostignuće što je stavio šlem na glavu!?
Bez obzira na iskrenu nameru “sa vrha”, sumnjam da ovakva naopaka postavka može dovesti do bezbednog saobraćaja a po svemu sudeći ni do dobre energije u svakom selu.
