Renault Alaskan 2.3 dCi/190 Intens automatic

Uspešno kloniranje

Renault je pokucao na dobra vrata kada je odlučio da uđe u Pick-up klub. Alaskan nije ništa drugo do Nissan Navara sa Renault znakom, od koga je preuzeo šasiju, agregat, enterijer i multi link zadnje ogibljenje

Prodavci Renaulta moraće da pomere zidove, žele li izložiti novi Alaskan u svojim salonima! O budućim vlasnicima bolje da ne pričam, jer sa 5,4 metara dužine, šampion je u segmentu, i kao takav apsolutno neadaptiran za svakodnevnu upotrebu u gusto nastanjenoj gradskoj sredini, tipa Pariz. Što li sam ga i uzimao na test , prebacio sam sam sebi više puta tokom vožnje, posebno kada sam bezuspešno pokušavao da pronađem jedno, ukoliko ne i dva parking mesta. E da, Pick-up je okretan poput slona u porcelanskoj radnji, ali uprkos tome, potražnja za ovakvim tipom vozila je u konstantnom porastu u Francuskoj, po ugledu na ostala tržišta u Evropi. Klasičan primer modernih apsurda koji se dešavaju iz pomodnih motiva ili potreba, svejedno !

Da potkrepim i brojkama. U zemlji Gala, 2010. godine prodato je recimo 8.800 pick-up vozila, u 2016. čak 17.000, dok se u 2018. očekuje plasman preko 20.000 komada.

U Evropi će prema procenama biti prodato respektivnih 170.000 Pick-up jedinica naredne godine

Kažete nije logično da postoji takva jagma za kamionetima, u trenutku kada je otvoren lov na emitere CO2 i ostalih štetnih izduvnih gasova, uz sve veći procenat električnih i hibridnih vozila!?

Bolji poznavaoci prilika odgovoriće argumentovano da za porastom potražnje luksuznih kamionetapostoje najmanje dva razloga. Prvi je sociološkog tipa. U Evropi sve je više „mladih“ penzionera, koji napuštaju zasićene i preskupe gradove, instalirajući se u manje urbanoj sredini, selu ili pored mora. Život je neuporedivo jeftiniji, a kako i dalje žele dokazati da su aktivni i vitalni, izbor jednog Pick-up vozila deluje kao najbolja poruka.

Pre podne uređivanje travnjaka, voćnjaka ili vinograda. Posle podne odlazak na golf ili vožnja biciklom, nemarno odloženim na platformu pozadi. Uveče u pozorište

Drugi razlog treba tražiti u administrativnim olakšicama, paradoksalno, uprkos „prljavim“ agregatima od 200 i više konjskih snaga, Pick-up vozila su u francuskoj pošteđeni visokih taksi (tkz. malus koji može da ide i do 10.500 evra!), iz prostog razloga jer se računaju kao profesionalna vozila za rad.

Shvatili su to i u Renaultu, pa su se brže bolje latili Nissana Navare, ponudivši za početak samo jednu „Double cab“ verziju. Po ugledu na VW Amarok, procenjeno je da će ona predstavljati čak 50 % tražnje odnosno prodaje. Malo kasnije očekuje se i sa produbljenom kabinom (dvoje vrata, pet sedišta), ali sa platformom za teret dužine 1,8 metara.

Kad smo i to razjasnili da se pozabavimo malo izgledom, evidentno prepoznatljivim već na prvi pogled. Renault se inspirisao ostalim modelima kuće, kao što je to recimo novi Koleos, sa dnevnim LED svetlima u obliku slova C. Lepa „njuška“ nema šta, sa obiljem hroma i ogromnim znakom proizvođača na čelu!

Iz profila, pa i od nazad, jasno je da je Alaskan „pljunuti“ Nissan Navara, sa kojim se uostalom proizvodi u zajedničkoj fabrici u Barseloni

Kurioziteta radi, ovi lažni blizanci imaju i trećeg polu-brata, odnosno novu zvezdu, Mercedes-Benz X-Class. Auuu, baš se dobro zakuvalo,…

Jednostavan luksuz
Nakon par krugova oko ovog impresivnog kamiončeta, uskačem u „sedlo“. Sva sreća stepenica na pragu pomaže mi da se popnem, bez nje, niže osobe na muci su da preskoče prag. Kao pravi konjanik, sa visine posmatram ostale smrtnike, strepeći pomalo od spoljašnjih dimenzija. Iskreno, malo me i baš briga, neka se čuvaju i plaše ovi smrtnici oko mene. U podzemnim parkinzima antena redovno kači plafon (Alaskan ima 1,84 cm visine, dok je visina garaža često ogranicena na 1,9 m). Izlazak iz sve gušće napakovanih automobilskih spavaonica je manje-više pravi podvig.

Vozeći Alaskan mora se čvrsto držati osnovnog pravila Pick-up korisnika. Nikada ne „stegnuti“ krivinu ili ćošak, jer sa međuosovinskim rastojanjem od 3,15 m, rizikujete da očepite bankinu, odnosno očešete zid

Parkiranje u nazad je posebna priča, no retrovizori veliki kao slonovo uvo, silni senzori i kamera od 360°, olakšavaju posao. A za upravljačem, „copy-paste“ priča, izuzmemo li znak proizvođača, unutrašnjost je identična do najsitnih detalja. Što da ne, baza je dobra, ali smo ipak očekivali više inovativnosti od Renaulta.

Alaskan nudi čistu Nissan klasiku, bez ergonomske greške, uz vrlo korektan kvalitet. Osim grube plastike, sve ostalo je na nivou SUV, tipa Quasqai ili Kadjar

Očigledno su proizvođači automobila istraživanjima došli do zaključka da se prosečan kupac, čak ni u ovoj klasi, više ne zadovoljava spartanskim enterijerom, koji se po potrebi može oprati vodenim šmrkom. Ukratko, prepoznatljivom Nissanovom centralnom konzolom dominira veliki kolor ekran, osetljiv na dodir. Ko se navikao na interfejs i način rada sistema ovog proizvođača, odmah će se snaći i u Alaskanu. Isto se odnosi i na instrument tablu, jasnu i preglednu, sa dva velika analogna instrumenta, između kojih je displej za informacije sa putnog računara. No opet ne mogu a da ne ponovim, Renault je morao više personalizovati svog pulena.

Kamionska plastika na komandnoj tabli i vratima, može da iznenadi kupce spremne da plate 45.000 evra

Stoga je jasno i kako će se pozicionirati Mercedesov X-Class. Biće mnogo obazriviji prema platežnim kupcima, posebno američkim, koji neće tako lako progutati komandnu tablu iz jednog japanca u Mercedesu.

Nastavimo opisivanje sedišta kao ekstremno udobnim i odlično oblikovanim. Ppresvučena su kožom, grejana i sa električnim podesavanjem za najskuplji nivo Intens.

Sedišta su projektovana za duge vožnje i loše puteve

Željenu poziciju je lako ostvariti, iako se upravljač podesava samo po visini. Isto važi i za zadnju klupu, dovoljno komfornu za 2-3 osobe, prosečnog stasa.

Kabina Alaskana je prostrana, ali ne kao kod Ford Rangera

Ranger poseduje za 7 cm veće međuosovinsko rastojanje i za 3 cm kraći utovarni prostor, što prostom računicom kaže da pruža 10 cm više za kolena putnika pozadi. Alaskan se međutim potrudio da poveća nagib zadnje klupe na 23°, što je za samo 2° manje nego kod recimo Kadjara. Važna stavka, jer verikalno postavljeno zadnje staklo kod ovakvih vozila ne dozvoljava nikakvo podešavnja sedišta.

Osobe više od 1,9 m glavom će dodirivati plafon, posebno ukoliko postoji, kao u našem slučaju, električni krov na otvaranje

O prtljažniku ovde je suludo pričati, što se u svakodnevnoj upotrebi pokazalo komplikovanim. Sve stvari su izložene znatiželjnim pogledima, tako da se ništa od vrednosti ne može ostaviti u kabini. Uz doplatu, predviđen je spoljašnji sanduk, neka vrsta plastičnog kofera sa sigurnosnom bravom, onako od oka zapremine stotinak litara. Zgodno za nešto alata, ne i foto opremu od više hiljada evra. Sva sreća, kada se već ne mogu sakriti, kese iz supermarketa i pakovanja sa vodom lako je odložiti. Ne na platformu pozadi, već na pod kabine. Jednim pokretom ruke podiže se sedalni deo zadnje klupe, kada se oslobađa prostor za par većih putnih torbi. Nažalost nije podeljena, kako bi se mogao povesti još jedan putnik, plus stvari.

Nežni grubijan
Prilikom konstruisanja Alaskana, Renault je očigledno želeo da od radnog kamioneta napravi luksuzni Pick-up, zavidnih off-road perfomansi, a da ujedno ne izgubi ni delić praktičnosti. Misija je u dobroj meri uspela, iz prostog razloga što je Nissan dobro odradio posao, francuski proizvođač zadovoljio se samo „ambalažom“ i agregatom. Zapravo agregat od 2.3 litre je poreklom iz dostavnog Renault Mastera, kojeg je Renault ranije pozajmio Nissanu. Uzimala-davala sistem ! Startuje se pritiskom na taster sa desne strane upravljača, i u prvi mah oglašava se snažnim reskim zvukom.

Ispod ulickane spoljašnjosti krije prava izdržljiva i ni malo tiha i rafinirana radna mašina

Moram istaći i sledeće, porastom radne temperature, odnosno u konstantnom režimu rada, prilično se stiša. Ipak od njega ne očekujte prefinjenost i rafiniranost, kakvu poseduju najnovije generacije dizela. Šta je tu je, za uzvrat njegovih 450 Nm obrtnog momenta i 190 KS, i te kako dobro dođu da poguraju preko 2 tone teško vozilo. Kažem poguraju, jer za razliku od pojedinih konkurenata nema permanentni integralni pogon, već samo onaj na zadnjoj osovini. Sasvim prikladno za suve puteve i prilikom „cool“ vožnje. Sa prvom kišom ili poledicom započinje ples koji je teško kontrolisati, pa je aktivacija prednjeg pogona sasvim preporučljiva. U protivnom, neka vam je Bog u pomoći da „upecate“ zadnji deo, koji se prošeta na svaki jači pritisak na gas.

Sistem 4WD se uključuje po potrebi, selektorom pogona u dnu instrument table, u blizini ručice menjača

Kada se selektor pogona okrene u krajnji desni položaj, aktivira se reduktor, posle kojeg vam ostaje još samo blokiranje zadnjeg diferencijala, ukoliko ste zaista u nevolji. Mi za tim nismo imali potrebe, po blatnjavim zemljanim i šumskim putevima, Alaskan se producirao kao od šale, jedinom što me je zabrinulo je koliko ću žetona za pranje pod viskim pritiskom potrošiti po povratku u „civilizaciju“.

Kratko „podšišana“ karoserija omogučuje veliki napadni i izlazni ugao, što uz klirens od 22 cm, obezbeđuje zavidne off-road perfomanse

Motor je na terenu uz pogon ključna poluga za „ili jesi ili nisi“. Alaskan poseduje sasvim dovoljno snage da se izvuče iz bilo koje neprijatne situacije, a tu je i sedmostepeni automatski menjač, kratkih prenosa. Uz prave terenske gume, verujem da je umesto seoskih puteva mogao prečicom, preko njiva direktno. I sve to uz udobnost veoma blisku klasičnim SUV, jednim delom zahvaljujući i multi linku na zadnjoj osovini.

Umesto klasične tvrde veze i kamionskih lisnatih opruga, kakve imaju bezmalo svi konkurenti, Nissan je, pardon Renault, ispod tovarnog dela smestio znatno modernije ogibljenje. Jeste da lisnate opruge mogu podneti veći teret, ali 1.000 kilograma, koliko deklariše proizvođač, više su nego dovoljni. Kada smo već kod „kutije“ pozadi, navedimo i njene dimenzije, tačnije njenu korisnu dužinu od 1,58 m i širinu od 1,56 m (između točkova 1,13 m). Ovo pod uslovom da nema gore spomenutog plastičnog boksa, nudi površinu od 2.46 m².

Visina utovarnog praga iznosi 82 cm, dok vrata izdržavaju težinu od 200 kilograma

Inače, Alaskan je sposoban vuči prikolicu do 3.5 tone,više nego konkurenti kao što su VW Amarok, Toyota Hilux, Mitsubishi L200 i Fiat Fullback.

Pre nego li smo se dočepali njiva i šuma, sledilo je par dana gradske vožnje i stotinak kilometra auto puta. Utiske iz urbane džungle već sam naveo, dodaću još par zapažanja u vezi automatskog menjača. U nižim prenosima prelazi se vrše bespotrebno kasno, zbog čega sam se ponekad znao poslužiti i manuelnim prebacivanjem. Ima tu dosta proklizavanja „po starinski“, daleko smo od najmodernijih menjačkih kutija sa duplom spojnicom. Kao što sam naglasio, odnosi su prilično kratki, te se prelaskom u viši stepen obrtomer spusti za samo 200 o/min. Kome automatika nije bliska, mada je uprkos spomenutim nedostacima smatram nezaobilaznom uz jedno ovakvo vozilo, predviđen je i ručni šestostepeni menjač, kako uz voženi agregat, tako i uz slabiji 2.3 dCi/160 KS (samo jedan turbo, dok testirani ima bi-turbo).

Na otvorenom putu opšta udobnost je za svaku pohvalu, ali kada je neopterećen Alaskan pomalo „treperi“. Više osoba u njegovoj unutrašnjosti, plus par stotina kilograma tereta čine ga savršeno udobnim i stabilnim

Same perfomanse su više nego dovoljne za jedno ovakvo kamionče, no uprkos snazi, ne treba očekivati da u startu poleti. Nekih 10,8 sekundi do „stotke“, treće je vreme u segmentu, nakon VW Amarok (7,9 sec sa motorom V6 TDi/224 KS) i Forda Ranger 3.2 TDCi/200 kome treba 10,6 sec).

Od trkačkih performansi, mnogo je važnije je da na putu promoviše vrlo sigurno ponašanje, čak i pri prohibiciskim brzinama iznad 150 km/h, nisam strepeo da će se zadnji kraj „odlepiti“. Čak su se i kočnice pokazale na visini zadatka, barem dok smo u njemu bili samo ja i moj „kopilot“ (ćerka).

Može se pohvaliti i relativno skromna prosečna potrošnja od 9 litara, dok po gradu ipak treba računati na bar 30% više

Automatika, velika težina i odsustvo sistema Stop&Start, uzimaju svoj danak! Sve u svemu, po ugledu na Nissan Navara i Alaskan je Pick-up sa mnogo kvaliteta. Na srpskom tržištu ne važe olakšice sa početka teksta, ali je PDV odbitna stavka tako da za firme Alaskan kao i svi Pick-up modeli imaju u startu za 20% nižu cenu.

Iako nam cene Alaskana nisu poznate, ukoliko se baziramo na one koje se praktikuju kod Nissana, eto nas na 45.000 evra, koliko košta isto opremljena i „naouružana“ Navara.

Naravno, može i jeftinije, početna cena za osnovnu verziju istog iznosi 32.400 evra (36.860 za Alaskan u FR). U francuskoj Renault je inače skuplji u proseku za 2.500 evra nego u Srbiji, tako da se može nekako preračunati očekivana cena.
Alaskan je najbolji dokaz da radni automobil ne mora biti jednostrani grubijan

Kako je to lepo napisao naš sada već legendarni dojen auto novinarstva inače ovde urednik, prilikom test vožnje Navare, moguće je ujedno biti grub i nežan, udoban a nepokolebljiv, luksuzan i jednostavan, kao i raskošno racionalan, sve zavisi od situacije i inspiracije, nažalost i dubine džepa!