Cena uspeha
Sve brojke koje dolaze i koje se spominju u Formuli 1 ne mogu a da ne budu milionske. Prosto se stiče utisak da je i voda koju vozači tokom pauze piju plaćena „prenaduvanim“ milionskim ciframa proisteklim iz astronomskih ugovora.
Veliki iznosi koji prate ulaganja, prate i svaki od timova koji želi da se prikljući ovom koliko „letećem“, toliko i „finansijskom“ cirkusu. Ironija je da sport ne daje ni približno od onoga koliko traži, tako da veliko ulaganja ne mora nužno da prati i veliki profit, pa smo tako svedoci neretkog izlaženja nekih timova za koje smo mislili da imaju pozadinu u vidu milijarderskog salda svojih pokrovitelja. Oni mali, privatni timovi, kojima je u prošlosti ovaj sport obilovao, sada su na izdisaju i ograničeni na tek po neki izuzetak, a dok bogati šeici i ruski tajkuni u Formuli 1 ne vide solidan izvor zabave, tako će i ostati. U moru brojki kojim mora da pliva svako ko se odluči za ovo takmičenje, isti mora da shvati kako postoji opasnost da potone pre nego što se takmičarska sezona završi . Tako se dolazi do spoznaje da je svakom timu, pa čak i onom najmanjem, u tolikoj meri važan tim računovođa i onih koji dobro barataju brojkama držeći račun u minimlanom plusu, koliko i ekipa onih koji se znoji po boksovima i u kokpitima bolida. Kako bi bar približno uspeli da sagledamo finansijsku konstrukciju timova iz Formule 1, analiziraćemo i „skenirati“ onaj kojem trenutno najbolje ide – Red Bull!
U ovoj sezoni su prihodi Red Bull tima 286,7 miliona dolara, isti kao što su bili i prethodne godine. I troškovi takmičenja se nisu menjali te su ostali na brojci od planiranih 285,4 miliona. Ono što se promenilo, i to drastično, su ulaganja u tim koja su u odnosu na prethodnu sezonu smanjena za 28,5 miliona dolara da bi u ovoj sezoni iznosila 108,9 miliona! U 2011. godini, ukupni troškovi su svoju glomaznost dugovali ulaganju u razvoj novih tehnologija, čak 123 miliona dolara, što je povećanje od 8% u odnosu na ista ulaganja iz godine koja je prethodila toj, ali veća od ulaganja iz ove sezone. Sada dolaze vremena štednje u timu šampiona i redukovana ulaganja će se po najavama nastaviti i u narednoj godini, i u onoj za njom, i sve dok se ne svedu na troškove koje je tim imao kada je počeo da se takmiči u F1. Iako nasuprot tako rigoroznom „tesanju“ budžeta, finansijki izveštaji govore da Red Bull nikad nije imao bolji i po profitu „berićetniji“ period.
Priliv u njihovu kasu se obavlja preko 3 glavna izvora. Prvi predstavljaju sponzorski ugovori, zatim novčane nagrade stečene na takmičenjima, a kao najveći izvor se navodi kompanija Red Bull koja iz svoje kase puni veći deo budžeta tima već godinama. Najveći sponzorski ugovor sa njima ima proizvođač luksuznih automobila Infiniti koji je od ove sezone postao i poslovni partner tima. Ono što je interesantno je da Red Bull uglavnom nije gubio sponzorske ugovore, nego je listu onih koji su hteli da se reklamiraju na krilima njegovog uspeha dodatno uvećavao. To je prepoznao i „gazda“ Formule 1, Bernie Ecclestone, te je tako potpisao ugovor sa šampionskim timom vredan 25 miliona $ koji važi do 2020. godine, praveći im tako dodatni bonus i po finansijskoj moći ih udaljavajući ih od ostalih timova.
Sponzorstva imaju najmanji udeo u punjenju prihoda. Mnogo više sredstava donose novčane nagrade koje tim po običaju inkasira posle svake trke već neku godinu za redom. Ona čine 47,5 % od ukupnog profita celokupnog takmičenja i dele se na dva dela. Prvi deo deli 10 vodećih ekipa u takmičenju dok se onaj drugi podeli u zavisnosti od pozicije na tabeli. Ovako stečeni prihodi su Red Bull timu doneli povećanje prihoda sa 86,5, na 94,2 miliona dolara, a da na to pritom nisu uticala poboljšanja na tabeli. Razlog za ovaj „simbolični“ dodatak krije se u povećanju fonda koji dele timovi među sobom, sa 689,5 miliona od prethodne sezone, na 751,8 miliona $, koliko su timovi dele ove sezone.
Povećanja sredstava na koja su mogli da računaju od fonda i dodatnih bonusa su stvorila za tim dodatni bonus od 32,7 miliona američkih dolara. Taj isti iznos se „izgubio“ sa računa tima jer je očigledno da se svaki višak koji bi mogao da ostane na raspolaganju timu za dodatne investicije odmah skida. Nešto što posebno dočarava ovu sliku je tendencija opadanja prihoda kod svih ostalih konkurenata Red Bulla dok njihova i ove godine rastu. Koliko je „opasno“ ne biti uspešan u ovom takmičenju koje ne prašta poraze svedoči i infromacija da se celih 100 miliona $ Constructors Championship Bonusa deli između prva tri konstruktora dok ostali mogu samo da gledaju.
Timu koji za zaštitni znak ima dva crvena uparena bika sredstva „pršte“ sa svih strana. Tako je izlaskom Formule 1 na Singapursku berzu ostvario čistu dobit od 37 miliona… Kako su rasli prihodi tako je rastao i broj zaposlenih, konačan broj šampionske „posade“ u ovoj sezoni povećan je za 54 u donosu na prošlu godinu i iznosi 658 članova. Svi oni su na direktan ili indirektan način uključeni u rad tima u cilju da se svake nedelje na pobedničkom podijumu nađe dvojica vozača i popnu iznad od ostalih i ako je to moguće – u paru. Sve njih plaća partnerska firma ovog tima, a reč je od Red Bull Technology ogranku korporacije, koji obezbeđuje naprednu tehnologiju za njih, ali i za potrebe drugih, konkurentskih timova. Među osobljem kojem već 4 sezonu za red polazi za rukom da Vettela okiti pobedničkim lovorom najveću godišnju platu ima šef tima, Christian Horner, čija su primanja za ovu sezonu dostigla 3,3 miliona $ i tako za celih pola narasla u odnosu na primanja iz prošle sezone koja su bila „skromnih“ 2,1 miliona $.
Red Bull ove sezone prijavljuje neto profit od 1,1 miliona $ što je daleko od stvarnog dobitka koji kompanija dobija od učestvovanja u trkama. Prava vrednost čitavog projekta zvanog „Red Bull u Formuli 1“, krije se u reklami njihovog energetskog pića od kojeg se finansira sve gore navedeno, uokvireno uspehom kojem se niko nije nadao. Procene su da cena ovakve promocije ima za rezultat marketinšku pobedu skoro iste vrednosti kao i ona koja se ostvari na stazi. Uz navedene prihode i rashode kompanija kao „poklon“ dobija dodatnih 322 miliona dolara ostvarenih ovim načinom predstavljanja i promocije u sopstvenoj režiji.
I da sad malo ragrnemo brojke i vidimo šta Formuli ostaje posle svega. Vreme kada su u Formuli pobeđivali oni kojima je primarna profesija izrada supersportskih automobila, ostaje tek na nivou nostalgičnih priča za neke nove naraštaje, kako je nekad bilo bolje, kako se nekad znalo ko je ko… Nije više važno šta ste nekad mogli nego šta možete danas, ovog vikenga, na ovoj stazi. Ne treba da čudi što već skoro pola decenije ikone sporta oličene u crvenom taboru iz Maranela i njihovim zakletim višedecenijskim britanskim neprijateljima gledaju u auspuh tima za koji je nešto najpribližnije automobilskoj industriji alumnijum njihovih konzervi. Nekada je dolazak u Ferrari i McLaren garantovao podijum, a danas ako njihovi vozači stignu do njega, uglavnom ih čeka manji pehar, niže mesto i posao da šampanjcem zalivaju mlađanog Vettela kad već skoro i on sam postaje frurstriran nesposobnošću njegovih konkurenata. Prve sezone kada je Red Bull uzeo šampionat većina iz tada vodećih tabora je verovatno rekla „proćiće“, ali nije prošlo niti će, ovih nekoliko godina apsolutne dominacije pripašće Red Bull timu, pripašće im sa ovakvom raspodelom profita čini se i cela ova dekada. A kada neko pita za 50 godina ko su oni bili, dobiće odgovor – „prodavci pića“! A njima je baš to najvažnije, da se piće prodaje, i gledajući ih u ovom pobedničkom zanosu ko im ne bi poverovao da njihov napitak zaista daje krila? Ako nikom drugom, bar njima…
