Živimo u vremenu u kojem dolazi do tranzicije od tradicionalnih automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, do hibridnih i čisto električnih vozila. Praktično svi znamo da se to dešava, ali je mali broj nas koji smo svesni fundamentalnih promena u arhitekturi vozila.
Ova promena je pokrenuta uvođenjem sistema jednosmerne električne energije od 48 V, koji funkcionišu uz 12-voltne sisteme koji se koriste decenijama.
Moderni automobili sada troše mnogo više električne energije nego što je to bio slučaj ranije, prvenstveno zbog klima uređaja, kompjutera koji upravljaju sistemima vozačke asistencije i kompleksnih info-zabavnih sistema.
Tranzicija ka sistemu od 48 V minimizuje gubitke u okviru otpora električne energije, dozvoljava jaču struju i veću isporuku energije, tako da stvari kao što su podizači stakala i grejači sedišta rade efektnije i brže.
Međutim, ono što je važnije je da sistemi od 48 V omogućavaju kreiranje blagih hibridnih sistema, što zauzvrat donosi bolju ekonomičnost i redukovanje emisije vozila po relativno niskom trošku.
Stremljenje ka hibridizaciji znači da upotreba takvih sistema treba da pomogne SUS motorima i poveća efikasnost pokretanjem pomoćnih funkcija. U njih mogu biti uključeni električni turbopunjači, regenerativne kočnice, električni servo volana, vodena pumpa koja koristi elektromotore itd.
Blagi hibridni sistemi zamenjuju tradicionalni starter/motor vozila, s jedinicom motor-generatora koja prikuplja energiju prilikom kočenja, dopunjući na taj način bateriju vozila. Kada se vozilo zaustavi, motor-generator, pokretan naizmeničnom strujom kroz inverter povezan s baterijom, može restartovati motor i pokrenuti vozilo brže uz obezbeđivanje više obrtnog momenta.
Ova tehnologija može poboljšati ekonomičnost od 10 do 20 odsto, pri mnogo nižem početnom trošku u poređenju s čistim hibridima. Korišćenje motor-generatora, koji je neznatno snažniji, omogućava vozilu da se koristeći čisto električnu energiju kreće nižim brzinama kroz parking prostor ili u gradskim zonama s brzinom ograničenom na 30 km/h.
Automobilska industrija je potrošila previše vremena i resursa na ulaganje u električne sisteme od 12 V, da bi se brzo prebacila na 48 V. Umesto toga, što počinjemo da uviđamo, dolazi do postepenog prebacivanja na 48 V, uz uvođenje adekvatne infrastrukture koja funkcioniše uz tradicionalne sisteme od 12 V.
Takav sistem može da se vidi kod Hyundaijevog Mild-Hybrid 1.6 CRDi Turbo Diesela. On uključuje bateriju i kontroler koji funkcionišu na toj voltaži , motor-generator, inverter i DC/DC konverter koji vrši transfer energije između dva sistema po potrebi.
Prelaz na 48 V zahteva konstantan razvoj širokog raspona inovativnih tehnologija, koje mogu da se koriste pri višim naponima i koje su u skladu sa stanrdima koje zahteva industrija.
Često previđane komponente poput konektora, kondenzatora i magneta, igraju ključnu ulogu u pouzdanosti i funkcionalnosti ovih sistema a tržište se ubrzano razvija da bi ispoštovalo sve veću potražnju.
I dalje egzistira pitanje troškova, koji su relativno visoki, u poređenju s razvojem tradicionalnih sistema. Međutim, 48 V pomaže nižoj emisiji CO2, poboljšava ekonomičnost hibridnih vozila i nudi viđe poboljšanja koja se tiču vožnje.
Jedno je sigurno, tranzicija je u toku, a ovo preoblikovanje industrije po ubrzanom tempu. Većina velikih proizvođača uvode takve sisteme u svoja vozila.
Vrele Gume
