Evropska unija više ne ide ka potpunoj zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Ipak nije kraj „ludilu“
Odustajanje od zabrane proizvodnje SUS motora više nije najava, već realan politički zaokret. A upravo to je ono što na ovim stranicama Vrelih Guma dugo ponavljamo.
Dok u Briselu bukti prvi talas hapšenja zbog međunarodne korupcije, jedan deo te birokratije je priznao: ambicije evropske automobilske tranzicije bile su agresivnije od realnih mogućnosti industrije i infrastrukture.
Posle otvorenog pritiska najvećih evropskih proizvođača automobila i pisma nemačkog kancelara Friedriha Merca upućenog Ursuli von der Lajen, Evropska komisija prihvatila je stav da SUS motori mogu nastaviti život posle 2035, ali samo pod jednim uslovom. Moraju koristiti goriva sa niskim emisijama.
Nova zavrzlama iz Brisela: motori proizvedeni posle 2035. moraju koristiti goriva sa niskim emisijama, odnosno sintetička goriva, biogoriva ili proizvode poput HVO100
Ovaj zaokret je priznanje da evropska infrastruktura za električna vozila nije dovoljno razvijena, da su cene električnih automobila i dalje previsoke za široku prodaju i da tržište još nije spremno da napusti SUS tehnologiju.
Proizvođači su godinama upozoravali da bi brza i obavezna tranzicija dovela do gubitka stotina hiljada radnih mesta, a da bi industrija koju Evropa smatra strateškom vrlo lako mogla da izgubi trku sa Kinom.
Još uvek nije poznato šta će biti sa hibridima i plug in hibridima
Evropska komisija je već odložila najavljeni paket mera za decembar, pa se tek očekuju precizna pravila. Logika sugeriše da će modeli koji koriste niskoemisijska goriva moći da ostanu u ponudi, ali i dalje se čeka zvanična potvrda za PHEV i za vozila sa „range extender“ rešenjima. Međutim, realna primena ovakve odluke deluje problematično.
Industrija otvoreno upozorava da je devet godina premalo da se razvije i umreži masovna proizvodnja sintetičkih i biogoriva, kao i da se ova goriva učine cenovno prihvatljivim za prosečnog vozača.
Trenutne cene sintetičkog benzina daleko su iznad onoga što tržište može da podnese, a infrastruktura za punjenje takvim gorivima postoji samo u pilot formama.
U međuvremenu, tržište električnih automobila u EU raste, ali ne onim tempom koji bi opravdao potpunu eliminaciju SUS tehnologije. Prema podacima ACEA električni automobili čine 18.3 odsto prodaje, dok hibridi imaju 34.7 odsto, pa su i dalje najpopularnija opcija među kupcima.
Odluka EU nije samo zakonska izmena nego znak priznanja da se prelaz ka električnoj mobilnosti mora odvijati postepeno, uz oslanjanje na sve dostupne tehnologije.
Evropa sada pokušava da izbegne grešku u kojoj bi zbog prebrze tranzicije ugrozila sopstvenu automobilsku industriju, ali i ekonomski položaj građana.
Ovom odlukom otvara se nova „Pandorina kutija“ zvana hemijsko gorivo, a muke i novi gubici proizvođača koji su se zaleteli u EV će biti nesagledivi
U tako malom vremenskom okviru izvesti novu energetski revoluciju je nemoguće. Ovim „vežbanjem“ u nepoznato moguća je potpuna dezorijentacija strategije, rizikuju dodatni gubici i ostavlja slobodan prostor za kineske proizvođače da definitivno pregaze evropsku automobilsku industriju.
Lidija Piroški
