Priče koje ostaju dugo posle cilja
Dakar nikada nije bio samo o pobedi.
On je pre svega prostor u kome ljudi ogole razloge zbog kojih su uopšte došli. Neko traži potvrdu, neko iskupljenje, neko mir, a dobar deo učesnika ovde traži da sebi dokaže da još uvek može. Zato su ove priče važne.
Marcella Kirk i Helen Tait-Wright nisu klasične reli junakinje. One su prijateljice koje su odlučile da prodaju auto i sopstveni nakit kako bi skupile 114.000 funti i pojavile se na startu Dakara. Voze Land Rover Defender iz 1988. godine, koriste papirne karte umesto digitalne navigacije i ne kriju godine. Obe su preko pedeset.
Jedna vodi kafić u Velikoj Britaniji, druga zna da se život ne meri stvarima koje poseduješ već iskustvima koja nosiš sa sobom. Njihova motivacija nije dokazivanje drugima. To je vrlo lična odluka da ulože sve što imaju u nešto što im niko ne može oduzeti. Osam hiljada kilometara, pesak, umor i smeh u kabini. To je njihov Dakar.
Aliyyah Koloc više nije devojčica koju su kamere tražile zbog prezimena. Sa 21 godinom već ima ozbiljan staž u najtežoj Ultimate klasi. Odrasla je uz Dakar. Ne kao san iz daljine, već kao svakodnevicu. Njen otac Martin Koloc godinama je bio stub Buggyra Racing tima, logistika, strategija i oslonac, a danas je ponovo i vozač.
Ono što je kod njih zanimljivo nije rezultat već odnos. Oni ne trče jedan protiv drugog. Oni su tu zajedno. Ako jednom zatreba pomoć, drugi staje. To je motivacija koja se ne vidi u tabelama. Dakar kao porodični jezik koji se govori bez mnogo reči.
Foto: A.S.O.
Mathieu Baumel je primer kako se život ponekad prelama na mestu gde misliš da je kraj. Pre jedanaest meseci izgubio je nogu i zamalo život u saobraćajnoj nesreći. Danas je ponovo na Dakaru i to kao pobednik druge etape u funkciji navigatora Guillaumea de Meviusa u Mini Cooperu.
Foto: A.S.O.
Ovo nije priča o povratku i herojstvu. Ovo je priča o profesionalcu koji je odlučio da ne odustane od onoga što zna da radi. Njegova motivacija nije aplauz. Njegova motivacija je kontinuitet. Da ostane ono što jeste, uprkos svemu.
Nicolás Cavigliasso i Valentina Pertegarini su par koji Dakar živi kao zajednički projekat. On ima 34 godine, ona 33. Pobedili su Challenger klasu prošle godine, ali to im nije promenilo ton. Njihova snaga je u poverenju i ritmu. U tome da znaju kako da se slušaju kad je teško i da ćute kad je potrebno.
Njihova motivacija nije nova pobeda. To je želja da ponove stanje u kome su potpuno prisutni. Gde se život svede na sledeći pravac, sledeću odluku i sledeći kilometar.
Foto: A.S.O.
Edgar Canet je najmlađi pobednik etape u istoriji Dakara u kategoriji motocikala. Ima dvadeset godina, ali njegova vožnja nema ništa od brzopletosti. On ne deluje kao neko ko juri naslov, već kao neko ko razume da Dakar ne trpi galamu.
Njegova motivacija je tiha i fokusirana. On ne vozi protiv drugih. Vozi da vidi dokle može.
Dakar je često predstavljen kao ekstrem. Ali u suštini, on je ogledalo. U njemu se vidi ko si kad nestanu komfor, publika i izgovori. Ovi ljudi nisu ovde zbog medalja. Oni su ovde jer su sebi postavili pitanje i imali hrabrosti da na njega odgovore.
A to je često najteži deo puta.
Ekskluzivno iz Al Ule sa Dakar 2026.
Lidija i Miodrag Piroški
OTP Leasing Srbija: Svaki san je dostižan
