Miš protiv Ajkule

Fiat Topolino – Citroen DS : Slučajni Vršnjaci

Govoriti o modelima Citroen DS i Fiat 500 jeste upoređivati “Babe i žabe, ili preciznije rečeno “Ajkule i miševe”. Ipak imaju i nešto vrlo bitno zajedničko: obeležili su istoriju automobilizma i svaki je bio više nego uspešan u svom okruženju. 

Optimizam pedesetih 

Polovinom pedesetih Evropa je konačno zelečila rane od drugog svetskog rata i bila je spremna da se silovito okrene ekspanziji. Svuda je bila prisutna želja da se živi punim plućima.

Dva automobila nastala u periodu 1955.-1957. ponudila su upravo to – svaki na svoj način. 

Ko zna zašto, Italijani nisu mnogo marili za Fiat 600, lansiran 1954. koji je kod nas postigao zvezdanu slavu kao Fića nacionale. Možda je razlog u tome što je Fića pokušao da bude mali veliki auto: prevelik da bi bio mali a premali da bi bio ozbiljan četvorotočkaš.

Fiatov inženjerski tim na čelu sa Dante Giacosom, uvideo je da dizajn Fiće može da se prilagodi još manjem automobilu, koji će u najmanjem mogućem pakovanju uspešno ponuditi mobilnost, stil života i zabavu. 1957. rođen je Nuova 500, naslednik predratnog Topolina (mali miš – ujedno i italijanski naziv za Mikija Mausa)

Le High tech do poslednje daha 

U Citroenu su posao narodnog automobila odradili još uoči II svetskog rata sa modelom 2CV poznat ka Spaček, pa su se pedesetih bavili naslednikom revolucionarnog Traction Avanta.

Senzacija zvana DS sa nadimkom Boginja je u prvih 15 minuta pojave na salonu u Parizu 1955. izmamila 743 narudžbe, broj se do kraja dana povećao na 12.000 da bi do okončanja sajma deset dana kasnije cifra zaokružila na 80.000 depozita, rekord koji će tek posle 60 godina oboriti Tesla model 3.  

Šta ko nudi: 

Fiat 500 ponudio je u startu dvocilindarki motor od 479 ccm sa 13 konjskih snaga. To će do 1975. i modela Rinnovata narasti do 594 ccm i 18 ks (motor iz modela 126 ili Peglice po našem rečeno). Italo tjuneri danas u mašinski prostor „petstoke“ ubaciju motociklističke motore – rezultati su uzbudljivi.

Citroen je u DS-u pod haubu spakovao motore u rasponu od 1.911 do 2.347 ccm sa 75 do 140 konjskih snaga. Kako god bilo, futuristički dizajn, udobnost za prepričavanje, farovi koji prate volan, revolucionarno hidropneumatsko ogibljenje stekli su zagrižene obožavaoce. To možda nije adekvatno ispraćeno u performansama. Istina Boginja je vladala Relijem u Monte CarluiI esktremnim “1974 London-Sahara-Munich World Cup” takmičenjem.

Nasleđe

Oba automobila prestala su da se proizvode 1975. Ajkula je karijeru završila sa nepunih 2.8 miliona primeraka a Cinquecento sa 3.8 miliona primeraka. 

Ironijom korporativne istorije oba izrazito nacionalna brenda okupili su se u pomalo bezličnoj Stellantis grupaciji.

Fiatov model je dokazao da je Italo proizvođač neprikosnoven kada su u pitanju mali automobili što je nastavljeno sa izdanjem Fiat 126.

Tek će Panda 1980. osvežiti ideju da najmanji auto može biti i nešto veći da bi to 90-tih negirali Cinquecento i Seicento. Pedeset godina nakon prvog Nuova 500 Fiat se uslovno rečeno vratio na “fabrička podešavanja” sa aktuelnim izdanjima 500.

Za Citroen je originalan visokotehlološki pristup nakon Ajkule posto istovremeneo obaveza i opterećenje.

Usledili su futuristički modeli SM, CX, XM pa i C6 što je zamalo ovog člana Stellanatisa svelo na proizvođača za usku nišu kupaca. Situaciju donekle popravlja DS pod brend.

Pouke 

Čelnici globalne auto industrije trebali bi malo bolje da se zagledaju u ova dva automobila. Fiat 500 je pokazna vežba da narodni automobil treba da bude što kompaktiji, što jednostvniji i (nemojte nam više guliti kožu s leđa) što jeftiniji.

A DS ? Nekada svemirske koncept modele koje viđamo po sajmovima i na žalost sve češće na virtuelnim online prezentacijama, treba što pre gurniti u proizvodnju baš takve kakvi su. Možda ispadne skupa greška, a možda bude ta revolucija koja u auto industriji nedostaje već jako dugo.

Miroslav Šosberger 

p.s. oni i danas žive u našoj arhivi