Nemački automobili su sinonim za precizan inženjering i vrhunski kvalitet, što su atributi koje kupci poslovično stavljaju na mesto prioriteta.
Kada u miks ubacimo i faktor poželjnosti, dobijamo dobitnu kombinaciju koja može da traje doživotno. Odabir pravog modela i modelne godine može da napravi razliku, što vlasnici Porschea 911 vrlo dobro znaju, jer je uvođenje „vodenog“ hlađenja u velikoj meri poboljšalo pouzdanost performantnih bokser motora.
Slična priča je i s Volkswagenovom ikonom i začetnikom posebne niše – Golfom GTI, koji je između 2010. i 2012. imao svoj najgori period po pitanju pouzdanosti, što jasno ukazuje da neka serija modela bilo koje marke može da bude problematična s vremena na vreme.
Odabir starijeg modela može da se isplati, upravo zbog solidnog i jednostavnog inženjeringa, za razliku od današnje tehnologije koja se suviše oslanja na složene solucije. Da vidimo koji su se to modeli našli na listi:
-
Volkswagen „buba“ (klasična)
Od prvobitnog koncepta motorizovanja nemačke populacije, pa do hipi pokreta šezdesetih, originalna VW „buba“ je jedan od najprepoznatljivijih automobila na planeti.
Jednostavnog dizajna, jednostavne konstrukcije, s podom od presovanog čelika radi ostvarivanja neophodne čvrstine, uz kompaktnu torziju umesto konvencionalnijih opruga, „buba“ je napravljena da traje.
Ispod poklopca motora se nalazio vazdušno glađeni četvorociindarski bokser, čija je radna zapremina išla od 1,1 do 1,6 litara. Redovan servis je sve što je ovom automobilu bilo potrebno.
-
Audi TT S
Dvadeset godina i stotine hiljada jedinica kasnije, Audi TT se i dalje često može videti na putevima. Nemački bestseler među dvosedima se prilično transformisao u odnosu na prvobitnu formu iz 1998., s agresivnijim prednjim delom, podsećajući na umanjeni R8.
-
Porsche 356
Sa zadnje postavljenim vazdušno hlađenim bokserom, Porsche 356 je mnogo toga, što se osnovnog dizajna tiče, dugovao VW „bubi“, što ne čudi, budući da su oba vozila kreacija genijalnog Ferdinanda Porschea.
Postavljen iza zadnje osovine, četvorocilindarski, vazdušno hlađeni bokser motor je koristio novu glavu motora, kolenasto i bregasto vratilo, uz poboljšane sisteme usisa i izduva. Mesto je pronašao i dvostruki karburator, što je rezultiralo sa 60 ks. Ono što je interesantno je da iako je serijski model bio opremljen zadnje postavljenim motorom, agregat kod prototipa je bio središnje postavljen.
-
Mercedes-Benz 600 Pullman
Postoje i oni koji više vole da ih voze nego da sami voze, ali njih nećemo ubrajati u entuzijaste. Međutim, ne može im se poreći dobar ukus kada je o automobilima reč. Jedan od njihovih vanvremenskih izbora dolazi u vidu Mercedes-Benza 600 Pullman.
Ova über limuzina je kreirana kao personalni prevoz vrhunskog luksuza, tako da je posedovala brojne inovativne detalje, poput motorom pokretane hidraulike. Ovu krstaricu je pogonio Mercedesov M100 6,3-litarski V8 s 250 ks.
-
BMW 330i
M3 je možda zabavniji zbog toga što raspolaže s više snage, ali nikako ne treba otpisati 330i. Opremljen BMW-ovim N52 rednim šestocilindrašem s 258 ks, pravi je „sleeper“ među konkurentima.
N52 se u ovom slučaju odrekao dela snage zarad pouzdanosti, što ga je učinilo gotovo neuništivim s mehaničkog aspekta. Uz korišćenje kombinacije aluminijuma i magnezijuma radi redukovanja mase, krasi ga i šuplje kolenasto vratilo. U skladu s egzotičnim materijalima, tu je i VANOS sistem i ulazak „u crveno“ pri 9.000 o/min.
-
Mercedes Unimog
Tehnički ovo nije automobil, ali kako klasifikovati nešto što može da prelazi reke, penje se uz planine i ima vučni kapacitet od preko 20 tona, i ujedno može da pruži komfornu vožnju za četvoro? Unimog je ultimativni terenac, koji savladava najteže terene gotovo 70 godina, mada ima nekih koji nisu ni čuli za njega.
Ukoliko ste pre svega „mercedesovac“, koji iznad svega ceni kvalitet izrade štutgartske marke, ovo je automobil za vas. Unimogovom paletom „vlada“ U530 sa rednim šestocilindarskim turbodizelom, koji ispručuje 1.085 Nm maksimalnog obrtnog momenta na obe osovine, preko osmostepene transmisije.
-
Audi Ur-Quattro
Konstruisan za najzahtevniju trkačku seriju na svetu, Audijev Ur-Quattro je mogao da se pohvali izuzetnom pouzdanošću. Mada pogon na sve točkove nije bio nepoznanica u to vreme, Audi ga je „izbrusio“ i prilagodio za eksploataciju za potrewbe jednog serijskog automobila.
Isto može da se kaže za turbo tehnologiju. Audi je odabrao prednje uzdužno postavljeni petocilindraš radne zapremine 2,2 litra 1989. s 220 ks. Možda su ovo male brojke za današnje standarde, ali ne treba zaboraviti da je ova mašina mogla da pojuri do 233 km/h i ubrza do „stotke“ za samo 6,3 sekunde.
-
Porsche 914
Mnogi su ga pogrešno etiketirali kao rebrendiran proizvod nastao iz saradnje s Volkswagenom. Mada 914 nije nikada uživao u prestižu i glamuru drugih Porscheovih modela, bio je jedan od najpouzdanijih iz ergele proizvođača iz Cufenhauzena, prvenstveno zahvaljujući svojoj jednostavnosti.
Motor izveden iz Volkswagenovog četvorocilndarskog boksera našao je svoje mesto iza kokpita, u radnim zapreminama od 1,7 i 2,0 litra, gde je svaki krasilo jedno bregasto vratilo iznad glave motora, s dva ventila po cilindru. Snaga je išla do 100 konja. Davanje prednosti jednostavnosti na račun vrhunskih performansi, bilo je ključno za pouzdanost ovog modela.
-
Mercedes G klasa (W463)
Još jedan Mercedesov klasik koji obično ostaje neprimećen. G klasa je robusan terenac koji se ipak ne razdvaja u potpunosti s izvesnom dozom luksuza. Njegova pojava jasno ukazuje da se radi o pravom „mercedesovskom“ kvalitetu, a od lansiranja 1979., prošao je kroz izvesne promene „ispod lima“.
Sve varijante su robusno konstruisane, ali ako neki model treba da stavimo na pijedestal, to je W463. Ojačana transmisija uparena s jednostavnijim motorom oslobođenim elektronike, 3,2 litarskim rednim šestocilindrašem, garantuje „doživotnu garanciju“. Naravno, kome je pouzdanost na prvom mestu, treba u širokom luku da zaobilazi složene AMG modele sklone „gajenju gremlina“.
-
Volkswagen Phaeton W12
Možda za nekoga iznenađujuće, ali ovu listu zaokružuje još jedan Volkswagen, koji se ipak razlikuje od svih ostalih modela s VW bedžom.
Na nišanu imavši na prvom mestu BMW i Mercedes, u manjoj meri Audi, Phaeton je jedan od onih luksuznih automobila koji su zasluživali bolju prodaju, kao što je to među „Japancima“ slučaj s Hondom Legend.
„Napakovan do vrha“ vrhunskom tehnologijom i pogonjen 6,0-litarskim W12 motorom s 450 ks, s lakoćom je dolazio do elektronski ograničenih 250 km/h. Zahvaljujući sjajnoj pouzdanosti, često se nalazio na vrhovima lista među nemačkim automobilima, ali njegov bedž je za posledicu imao da su se kupci ipak radije okretali BMW-u i Mercedesu.
Vrele Gume
