Pored domaćih, i inostrani proizvođači su na udaru
„Američki san više ne postoji. Ali ja planiram da ga vratim i učinim još boljim“ (Donald Trump)
Da li Donald Trump donosi cunami koji će uzdrmati čitav automobilski svet?
Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju novog predsednika. Donald Trump je (ne)očekivano pobedio na izborima i postao 45. predsednik ove države, ali za razliku od većine političara koji su se trudili da ne uvrede nikoga, Trump od prvog dana nije krio svoje velike planove. Neke njegove ideje su delovale toliko ekstremno da gotovo niko nije davao šanse ovom 70-godišnjem biznismenu na izborima, kao što je izgradnja zida na granici sa Meksikom da se spreče ilegalni imigranti i nastavak rata sa islamskim državama. Za naš sajt je ipak najbitnija priča kako će Trump da promeni način poslovanja u auto industriji, a kao što ćemo videti – nisu samo domaći proizvođači pogođeni njegovim odlukama.
Kako je sve počelo
Još tokom 2015. godine, Trump je najavio da želi da ugasi ili modifikuje North American Free Trade Agreement (NAFTA) ugovor. Ovaj ugovor je stupio na snagu 1994. godine i dozvoljavao je bescarinski uvoz između SAD, Kanade i Meksika, a ideja je stigla od strane tadašnjeg američkog predsednika Billa Clintona sa idejom da poveća izvoz. Nažalost za Amerikance, NAFTA je odnela između 350.000 i 700.000 radnih mesta u Meksiko, ali je smanjila broj ilegalnih imigranata i cene određenih proizvoda. Novi predsednik kaže da takav ugovor donosi više koristi Meksiku nego SAD-u i najavio uvozni porez na 35%. Trump se zatim koncentrisao i na Kinu i najavio da želi da poveća uvozni porez na 45%, što bi u velikoj meri povećalo cene proizvoda.
Prva „žrtva“
Trumpova prva žrtva je postao Ford. Sredinom prošle godine, drugi najveći američki proizvođač vozila je najavio otvaranje nove fabrike u Meksiku, koja bi počela sa radom do 2018. godine i u koju bi bilo investirano 1,6 milijardi dolara. Ford je očekivao prebaciti proizvodnju manjih modela Focus i C-Max u Meksiko (Fiesta se već proizvodi u ovoj državi) dok bi njihovu fabriku u saveznoj državi Mičigen iskoristio za proizvodnju većih modela Bronco i Ranger. Ova odluka je donela velike kritike Trumpa, koji je na svom Twitter nalogu napisao kako Ford „planira da otpusti sve svoje američke radnike i zameni ih Meksikancima“. Ford trenutno zapošljava 85.000 radnika na američkom tržištu, od čega je navedeni broj povećan za 28.000 u proteklih pet godina, dok broj radnika u Meksiku iznosi 8.800.
Amerikanci ne vole manje aute
Potrebno je da objasnimo zašto sve veći broj auto kompanija prebacuje proizvodnju manjih automobila baš u Meksiko, a najveći krivci su verovatno sami Amerikanci. Opšte je poznato da kupci u ovoj državi nisu ljubitelji manjih automobila, a ohrabreni niskim cenama goriva proteklih godina, veći pikapi, terenci i krosoveri su privlačili sve veći broj kupaca. Mini klasa je zabeležila pad prodaje od 11% u 2016. godini i prodato je manje od 125.000 vozila. Neki modeli, kao što je Fiat 500, su zabeležili pad prodaje od čak 38%, a pratio ga je Mini Cooper sa padom od 15%. Subkompaktna klasa je prošla nešto bolje sa padom od samo 3%, a samo Kia Soul i Nissan Versa su prešli cifru od 100.000 primeraka. Najviše su oštećeni upravo američki proizvođači pa je tako Chevrolet Sonic privukao 55.255 kupaca (-15%), a Ford Fiesta 48.807 (-24%). I konačno, kompaktna klasa je zabeležila pad prodaje od 4.5% nakon deset uzastopnih godina rasta. Nove generacije modela kao što su Honda Civic, Subaru Impreza i Kia Forte su bili jedni od retkih sa rastom prodaje dok su svi ostali zabeležili pad.
Jeftinija proizvodnja = profit
Svaki pravi biznismen će vam reći da se profit ne pravi kada se proizvod prodaje već kada se kupuje ili proizvodi. Pošto je Trumpova omiljena meta bio upravo Ford i njegovo prebacivanje proizvodnje Focusa u Meksiko, uzećemo upravo ovaj automobil za primer poslovanja. U 2015. godini (u vreme pisanja ove priče brojke za 2016. godinu nisu poznate) Ford je u proseku zaradio 994 dolara na svakom prodatom vozilu. Međutim, čak 80% od Fordovog globalnog profita od 6,3 milijarde dolara je stiglo od samo jednog modela – F-Series pikapa. Nedavna analiza je pokazala da američki proizvođač vozila u proseku zarađuje oko 15.000 dolara na svakom prodatom F-Series dok su većina Fiesta i Focusa (sa izuzetkom skupljih ST i RS modela) zabeležili gubitke. Dodatni problem je sam trend sa kupovinom većih proizvoda zbog niskih cena goriva, zbog kojih ni Ford nema veliku želju da proda veliki broj Fiesta i Focusa već želi da takvi kupci sednu za volan skupljih F-Series i Explorera. U 2016. godini Ford je u proseku nudio popust od 4.800 dolara na Focusa i 4.400 dolara na Fiestu, što znači da je moguće kupiti najmanji model kompanije za ispod 10,000 dolara. U takvim uslovima je nemoguće proizvoditi profit, pa je Ford krenuo da razgleda tržišta gde je radna snaga jeftinija. Kompanija već ima nekoliko fabrika u Meksiku, gde je radna snaga do 40% jeftinija, pa je odluka pala da se proizvodnja Focusa i C-Maxa prebaci u ovu državu.
Nisu samo američke firme u problemu
Neko će reći da američke firme zaostaju zato što prave lošije proizvode, ali one nisu jedine koje su zabeležile pad prodaje sa manjim automobilima. Toyota Corolla, najprodavaniji automobil na svetu, je imao pad od samo 1%, ali Hyundai Elantra (-14%), Mazda3 (-11%), Volkswagen Jetta (-8%) i Golf (-5%) i Fiat 500L (-60%) su zabeležili padove veće nego američke firme. Slična situacija je i u subkompaktoj klasi gde je pad predvodila Toyota Yaris (-35%), ali i dugogodišnji lider Nissan Versa (-9%). Japanci imaju nekoliko prednosti nad američkim firmama, a mi ćemo izneti one najbitnije. Pre svega, slab jen u poređenju sa dolarima im omogućava da smanje cene svojih proizvoda. Čak i one japanske firme koje imaju svoje fabrike u SAD dobijaju određene prednosti kao strani investitori u vidu nižeg poreza. I možda najveći razlog leži u tome što takve firme postoje u SAD tek od sredine 1980-ih godina i zbog toga nemaju ni približan broj sadašnjih i penzionisanih radnika kao domaći proizvođači.
Ali vratimo se Trumpu …
Sada kada smo upoznali generalnu situaciju sa manjim proizvodima na američkom tržištu, potrebno je da se vratimo na glavnu ideju naše priče, a to je kako će novi predsednik pogoditi auto industriju. Zavisno koga pitate, njegove pretnje su već donele rezultate, a početkom januara 2017. godine, Ford je najavio promenu planova. Naime, kompanija je odustala od nove fabrike u Meksiku i odlučila da investira 700 miliona dolara u sadašnju fabriku u saveznoj državi Mičigen. Trump je brzo pripisao sve zasluge sebi i svojim pretnjama, ali je predsednik Forda, Mark Fields, javno izjavio nešto sasvim suprotno. Naime, kao što smo spomenuli, prodaja Fieste i Focusa je toliko niska (najniža još od recesije iz 2008. godine) da ona više ne zahteva potpuno novu fabriku. Proizvodnja Focusa će ipak biti prebačena u Meksiko, ali u jednu od već postojećih fabrika, dok je investicija od 700 miliona dolara u Mičigenu planirana od samog početka da bi zadovoljila proizvodnju novih modela kao što su Bronco i Ranger.
Sledeći na redu je General Motors
Trump nije poštedeo svojih kritika ni najvećeg američkog proizvođača General Motors (GM). Samo nekoliko sati pre nego što je Ford javno objavio odluku da ne planira investiciju u Meksiko, Trump je na svom Twitter nalogu javno kritikovao GM što proizvodi model Cruze u ovoj državi. On je bio veoma kratak i jasan u svojoj pretnji: „Proizvodi ga u SAD ili plati porez od 35%“. GM proizvodi Cruze u dve verzije u dve države, pa se tako sedan proizvodi na domaćem tržištu (u saveznoj državi Ohajo) dok se heč proizvodi u Meksiku. U Ohaju, GM je otpustio 1.200 od 2.000 radnika zbog niske prodaje ovog kompakta, ali se kasnije saznalo da je određeni broj sedana proizveden u Meksiku, što je izazvalo još veće nezadovoljstvo u SAD.
Fiat-Chrysler
Predsednik Fiat-Chryslera, Sergio Marchionne, je nedavno izjavio da će njegova kompanija investirati preko milijardu dolara da bi osvežila sadašnje fabrike u SAD, a postoje najave da bi se i određena proizvodnja Ram pikapa mogla prebaciti iz Meksika u saveznu državu Mičigen. Trump se nije mnogo bavio Fiat-Chryslerom najviše iz razloga što kompanija i nema previše fabrika izvan SAD, ali i zbog podatka da su Italijani već investirali velike sume novca u američku ekonomiju. Trump se takođe nije koncentrisao ni na modele koje se proizvode u Kanadi, gde se ujedno proizvodi veoma uspešni Chrylser Pacifica minivan. Marchionne je jednom prilikom izjavio da svaki model na kome se ne proizvodi profit može biti ugašen (što je potvrdio sa gašenjem proizvoda kao što su Dodge Dart i Chrysler 200) pa samim tim ne želi da donosi odluke dok novi zakon ne stupi na snagu (ako do toga ikada dođe).
Toyota
Najveći svetski proizvođač vozila je postao prva strana kompanija koju je Trump javno kritikovao. Toyota je još 2015. godine najavila investiciju od milijardu dolara u novu fabriku u Meksiku gde bi se proizvodila Corolla sa ciljem da ona bude otvorena do 2019. godine. Trump je, kao i kod Forda i GM-a, najavio visok porez od 35%, ali je Toyota veoma spremno dočekala ovu vest. Japanski gigant je izjavio da je uložio oko 22 milijarde dolara u američku ekonomiju u poslednjih 60 godina i da planira da uloži još deset milijardi dolara u narednih pet godina. Toyota takođe trenutno ima deset fabrika u SAD, a zapošljava 136.000 Amerikanca i pruža čak 1.500 prodajnih salona. Iz kompanije kažu da Američki radnici neće biti oštećeni, jer je proizvodnja Corolle do sada bila u Kanadi, a njena dosadašnja fabrika će biti prerađena da zadovolji visoku prodaju RAV4. Toyotina situacija je komplikovanija i iz razloga što ona proizvodi mnoge modele u SAD i za ostala tržišta, kao što je recimo model Highlander za tržište Australije i Novog Zelanda. Ukoliko Trans-Pacific ugovor ne dobije zeleno svetlo, kompanija bi bila primorana i na još veće troškove. Ali iz Toyote ne očajavaju i kažu da je njihova analiza pokazala da bi cene vozila skočile za oko 1.000 dolara ako Trumpove pretnje postanu istinite, što nije preterano visoka cifra. Sa druge strane, eksperti kažu da bi one skočile za 35% koliko i sam porez, što znači da čak i za Corollu u osnovnoj verziji publika bi plaćala približno 30.000 dolara.
BMW & Mercedes
Trump je jednom prilikom kritikovao BMW što trenutno proizvodi novu fabriku u Meksiku, ali novi američki predsednik izgleda ne zna da je nemački proizvođač vozila u 2016. godini proizveo više vozila u SAD nego što je prodao. U saveznoj državi Južnoj Karolini se nalazi najveća BMW fabrika na svetu iz koje svake godine izađe između 400.000 i 450.000 vozila, a novi terenac X7 će se proizvodi na ovoj lokaciji za ceo svet. Jedini nemački proizvođač sa kojim Trump nema problema je Mercedes. Kompanija je prošle godine proizvela oko 360.000 vozila u SAD, a prodala oko 20.000 više. Mercedes poseduje veliku fabriku u saveznoj državi Alabami, a takođe deli fabriku u Meksiku sa japanskim partnerom Infinitijem.
Ko je sledeći?
Teško je znati koji proizvođač je sledeći na listi kritika novog predsednika, ali Honda, Mazda, Nissan i Volkswagen takođe poseduju fabrike u Meksiku, pa nećemo biti iznenađeni ako do toga dođe. Trump je pobedio na izborima u 12 od 14 saveznih država u kojima se trenutno nalaze automobilske fabrike, što nam govori da javnost od njega očekuje da vrati biznis na nivo od pre recesije iz 2008. godine. Od tada je vraćeno oko 350.000 poslova, ali se plate nikada nisu vratile na prethodni nivo. U SAD je prošle godine prodato čak 17,55 miliona novih vozila, što je rekord, a oko dva miliona njih su uvezeni iz Meksika.
Ostale promene
Još od prve naftne krize početkom 1970-ih godina, američko tržište pruža nešto što se zove Corporate Average Fuel Economy (CAFE) sa ciljem da natera proizvođače da proizvode ekonomičnije proizvode ili da plate velike kazne. Trenutni CAFE standardi zahtevaju kombinovanu potrošnju od 6,6 litara za automobile, ali do 2025. godine cifra će da padne na samo 4,3 litre. Mnogi proizvođači već sada traže od Trumpa da pomeri datum kada spomenuti zakon stupa na snagu iz razloga što niske cene goriva teraju kupce prema većim proizvodima. Novi predsednik još uvek nije doneo odluku, ali je obećao da će razmotriti sve opcije. Sa druge strane, on jeste najavio da će da ukine državne popuste od 7.500 dolara na električne automobile koje je njegov prethodnik Obama odobrio, pa bi ovaj potez mogao da u velikoj meri igra ulogu u početku prodaje noviteta kao što su Tesla Model 3 i Chevrolet Bolt.
Zaključak
Većina eksperta će se složiti da „Trump mnogo laje, ali retko kad ujeda“. Pre svega, on ne može da podigne cene poreza samo jednoj firmi pa čak ni samo jednoj industriji. Po mnogim računicama, SAD bi mnogo više izgubile uvođenjem poreza od 35% nego što bi dobile. Sa pozitivne strane bi porasla potražnja za poslovima (barem u samom početku), ali veliki broj firmi bi brzo bankrotirao iz razloga što za dobavljače materijala koriste firme iz Meksika i Kine. Cene gotovo svih proizvoda bi skočile u velikoj meri, što znači da bi kupovna moć američkih građana bila niža. Ali Donald Trump je neko ko je preporodio grad Njujork tokom 1980-ih godina, nekoliko puta sticao i gubio bogatstvo i na kraju postao predsednik SAD kada mu gotovo niko nije davao šanse. Auto kompanije bi definitivno trebalo da budu zabrinute.
