Korola
„Era porodičnog automobila“ započela je 1966. godine. Te godine u novembru je predstavljena prva Corolla, namenjena japanskom tržištu, ali se model ipak okrenuo globalnom tržištu. Time je ostvario uspeh i, za mnoge konkurente, nedostižne brojke. Svoj nastanak Corolla duguje inovativnom razmišljanju, tehnologiji i menadžerskim odlukama donesenih iza kulisa Toyota Motor Corporation.
Predviđanje automobilske ekspanzije
Prodaja prve generacije Corolle sa 1100 kubika počela je u novembru 1966. godine. Ukupan broj stanovnika premašio je 100 miliona, investiranje u TV reklame premašilo je novinske oglase, a privreda je bujala. Svako je verovao da mora posedovati klima uređaj, TV u boji i automobil (popularna želja je bila 3C (Air Conditioner, Color TV, Car).
„Živi se u “nuklearnim” porodicama ( 3 generacije zajedno u domaćinstvu) u predgrađima, što znači da će ljudi nabaviti porodični automobil kako bi bili mobilni… automobilska ekspanzija će zahvatiti Japan.“
To je budućnost koju je Toyota predviđala za samo nekoliko godina i ta vizija je podstakla izgradnju fabrike u Takaokai (Toyota City u Aichi prefekturi) veličine 1 km², namenjene isključivo za proizvodnju Corolle. Kada je Toyota najavila da planira proizvodnju od 30.000 Corolla mesečno, mediji su bili „van sebe od šoka“. (U to vreme, Toyotina mesečna proizvodnja je bila oko 50.000 vozila.)
Čak je 1,3 miliona ljudi posetilo izložbu kojom je lansirana nova Corolla. Fascinantna brojka simbolizuje činjenicu da je to bilo vozilo koje je idealno odgovaralo potrebama kupaca tog vremena. Corolla je i nakon izvoza ostvarila veliku popularnost, čega je svedok kumulativna proizvodnja od 30 miliona vozila ostvarena do 2005.
Stavljajući sebe u poziciju kupca
„Jedini način da se zadovolje potrebe kupca je ako ih pitate šta im je potrebno, šta ih raduje, staviti se u njihove cipele…“
Primenjujući ovaj način razmišljanja, Toyota je poboljšala mnoge karakteristike i postavila nove standarde. Jedan specifičan primer poboljšanja su svetla za vožnju unazad, dodana na zadnji kraj Corolle, koja obezbeđuju bolju vidljivost prilikom noćne vožnje. Iako takav deo opreme treba svakom porodičnom vozilu, u to vreme čak i veća ili vozila srednje klase nisu imala takva svetla.
Superiornost kroz usvajanje novih tehnologija
Prva generacija Corolle imala je niz tehnoloških rešenja, specifikacija, sistema, itd, koji su bili prvi i u Japanu, i prvi za Toyotu. Takvi sistemi, kao što su prenos i menjač u podu automobila, MacPherson ogibljenje, poboljšana udobnost sedišta, veće zadnje sedište, veća visina krova i primena dugačke ručice menjača, dali su Corolli konkurentsku prednost.
Poreklo imena Corolla
U Toyotinom odeljenju za planiranje proizvoda, nastojali su da pronađu ime kojim će se model predstaviti u svetu. Pritom su ideje tražene u engleskom, italijanskom i francuskom rečniku, pa i u japanskoj antologiji. I na kraju je izabran naziv Corolla, poreklom iz latinskog izraza za „krunu od cveća“, sa nadom da će ovo vozilo simbolizovati procvat automobilskog tržišta. Neki smatraju da je ime Corolla odabrano jer „Toyota voli slovo C“; i zaista, mnogi su modeli nosili početno slovo C i pre ali i nakon nastanka Corolle. Bila je tu Corona (kasnije preimenovana u Cressida), a kasnije Celica (1970), Carina (1970), Corsa (1978) i Camry (1980) – svi počinju slovom C.
U 40 godina postojanja, Corolla se neprekidno razvijala zahvaljujući filozofiji „Uvek ispred vremena“. Danas, sa ukupnom proizvodnjom od 30 miliona vozila i prodajom u više od 140 zemalja i regiona, Toyota Corolla nosi titulu „standarda globalnog vozila 21. veka“.
