Prvi deo priče o Fernandu Alonsu možete pročitati OVDE
Sledeća, 2011. godina, bila je vrlo teška za Alonsa i Ferrari.
Fetel i Red Bull na krilima osvojene titule nastavljaju s odličnim rezultatima. Nemac je na prvih devet trka pobedio u šest i bio drugi u tri. Alonso nije mogao nikako da parira tim rezultatima. Red Bull je realno te godine bio dominantan bolid. Čak je i 2010. godine njihov automobil bio najjači na stazi. Alonso je čak jednom izjavio da mu nije jasno kako Red Bull 2010. godine nije ranije završio priču s titulom, jer su toliko bili brži od njega i Ferrarija. Španac je 2011. godine zabeležio svega jednu pobedu u Nemačkoj. Imao je čak deset podijuma pored te pobede, ali to nije bilo dovoljno da se bori za titulu.
Kada su završena predsezonska testiranja za 2012. godinu, Alonso već tada nije bio zadovoljan ponašanjem njegovog Ferrarija. Još tome treba da se doda da je ova sezona, pogotovo na startu, bila vrlo problematična iz perspektive upoznavanja s novim Pirellijevim pneumaticima. Između 2011. i 2012. godine, od Pirellija se tražilo da napravi nove smeše guma, kako bi vozači morali češće da idu na zamenu, pa da se samim tim poboljša akcija na stazi. Ovo je za rezultat imalo možda i jedan od najboljih početaka sezone u Formuli 1.
Na prvih osam trka pobedilo je sedam različitih vozača. Trijumfovali su Baton, Alonso, Veber, Fetel, Rozberg, Hamilton, a čak je i Pastor Maldonado došao do svoje jedine pobede na stazi u Španiji te godine. Alonso je do svog prvog trijumfa stigao u Maleziji. Španac se najbolje snašao i imao veliku prednost uživajući u vodećoj poziciji. Jedini ko ga je u jednom momentu mogao ugroziti bio je Serhio Perez, koji je čak u jedom momentu bio u retrovizorima Alonsa, ali je onda napravio grešku i izleteo sa staze. Tako je mladi Meksikanac morao da se zadovolji drugim mestom i svojim prvim podijumom u karijeri, da bi do prve pobede došao tek 2020. na stazi Sakhir u Bahreinu.
Prvi vozač koji je uspeo da zabeleži dve pobede u toj sezoni bio je Fernando Alonso. Španac je na trku u Valensiji došao s malim očekivanjima. On jeste bio vodeći u šampionatu, ali više zato što je bio konstantno u bodovima, a ne zato što je bio na podijumima. Trku u Valensiji startovao je kao 11., ali onda je usledila prava magija i možda jedna od Fernandovih najboljih trka u karijeri. Već na startu je došao do 8. mesta, a onda je preticao vozača za vozačem i došao do druge pozicije. Posle izlaska vozila bezbednosti Alonso je bio na trećem mestu iza Raikonena i Fetela.
Odmah nakon restarta trke, Alonso napada Raikonena i maestralno dolazi do druge pozicije, ali je Fetel ipak bio dosta brži. Sreća je ovog puta malo “pogledala” Alonsa, pa je Red Bull Nemca stao nasred staze usled kvara.
Španac nasleđuje prvo mesto, do kraja trke diktira tempo i pobeđuje. Pravi haos dešavao se iza njih, pa je tako odjednom Mihael Šumaher završio na trećoj poziciji.
Nastavak je bio odličan za Alonsa. Odmah na sledećoj trci bio je drugi, a u Nemačkoj beleži pobedu. Na odmor odlazi sa 40 bodova prednosti u odnosu Vebera, koji je bio drugoplasirani u šampionatu vozača. Hamilton je bio treći, a Fetel četvrti. Sve je izlgedalo kao da će Alonso lagano uspeti da osvoji svoju treću titulu. Međutim već od prve trke u Belgiji stvari su krenuo po zlu.
Na startu trke Grožan pravi ogromnu glupost udara u Hamiltona i izaziva lančanu rekaciju gde između ostalog izbacuje i Alonsa iz trke. Ovo je najbolje iskoristio Fetel i smanjio svoj zaostatak za čak 18 bodova.
Na sledećoj trci u Italiji, Alonso je izgledao kao da može do pol pozicije. Ferrarijevi vozači su sarađivali i u davali jedan drugom zavetrinu kako bi postavili što bolje vreme, ali u Q3 delu kvalifikacija, Španac usled problema sa automobilom, ne uspeva da ostvari brzi krug.
Trku je uspeo da završi na trećoj poziciji. U Singapuru takođe beleži treće mesto, a Fetel dolazi do pobede nakon otkazivanja Hamiltonovog bolida. Posle Singapura, Nemac u Red Bullu vezuje još tri pobede zaredom u Japanu, Koreji i Indiji.
Alonsova loša sreća nastavila se u Japanu, kada je u prvom krugu nakon kontakta sa Raikonenom morao da odustane. Njegova prednost se polako istopila i Fetel je bio taj koji je bio u naletu. Španac uspeva da nadoknadi nešto bodova u Abu Dabiju, kada posle jedne vrlo uzbudljive i neizvesne trke završava drugi iza Kimija Raikonena.
Fetel je iskoristio prednosti svog bolida i uspeo da se domogne treće pozicije. U Americi je bilo jasno da je Nemac u velikoj prednosti u odnosu na Alonsa. Veliku uslugu Špancu napravio je Hamilton, koji je uspeo da pretekne Fetela u direktnoj borbi na stazi. Zatim, došlo je vreme za poslednju trku sezone. Fetel ima prednost od 13 bodova u odnosu na Alonsa. Posle ove trke, svet će dobiti novog trostrukog šampiona sveta.
Velika nagrada Brazila je krenula po prilično mokroj stazi i već u prvom krugu problemi za Fetela, koji posle kontakta s Brunom Senom pada na začelje. Nemac je ovde imao ogromnu sreću što je uopšte mogao da nastavi trku. Za to vreme, Alonso maestralnim potezom u prvoj krivini pretiče Vebera i Masu iz jednog poteza i dolazi do trećeg mesta. Ispred njega bili su vodeći Baton i Hulkenberg. Fetel je nadoknađivao pozicije, a Alonso je čak u jednom momentu izleteo sa staze i zamalo izgubio sve šanse da se bori za titulu. Nemac je uspeo da se domogne šeste pozicije, a to je značilo da Alonso mora da pobedi kako bi postao šampion. U tom momentu je bio na drugoj poziciji, ali je Baton bio oko pola minuta ispred njega, tako da Španac više ništa nije mogao da uradi.
Tim poretkom trka se i završila. Alonso je titula promakla za samo 3 boda na kraju!
Sledeće, 2013. godine, Alonso je već na početku isticao kako je ovaj bolid Ferrarija mnogo bolji u odnosu na prošlogodišnji. Sezona je dobro krenula. Drugo mesto u Australiji, a zatim sledi velika greška tima i Alonsa u Maleziji. Naime, posle oštećenja prednjeg krila u prvom krugu ekipa ostavlja Španca na stazi, tako da on već u drugom krugu završava u šljunku jer je to prednje krilo potpuno puklo.
Vratio se snažno u Kini gde je i pobedio. Dve trke kasnije sjajnog starta i preticanja kakva samo on može da izvede Alonso dolazi do pobede u Španiji.
Nažalost ispostaviće se da je to bila poslednja Alonsova pobeda do danas u Formuli 1. Od Kanade Fetel i Red Bull postaju nedodirljivi. Jedino su na trci u Silverstonu morali da odustanu. Nakon Velike nagrade Velike Britanije, Nemac ređa devet pobeda zaredom. Alonso je mogao samo da posmatra. Na kraju sezone Španac je bio drugi, ali zaostatak za Fetelom je bio preko 150 bodova.
Polako su počeli da se javljaju jasni znaci nezadovoljstva kod Alonsa. Ferrari jednostavno nije bio dovoljno dobar da prati razvoj Red Bulla i drugo mesto je bilo sve što je Alonso mogao da izvuče iz njega. Bilo je naznaka da bi Španac mogao već na kraju 2013. godine da napusti Ferrari, ali s obzirom da je Formula 1 trebalo da pretrpi ogromne promene 2014. godine, Alonso ipak ostaje u Scuderiji. Njegov ugovor je sa italijanskom ekipom trajao je sve do 2016. godine, ali bilo je jasno da osim ako se nešto drastično ne promeni, Fernando neće ostati.
Jos pred kraj 2014. ,počele su da kruže glasine kako se Mercedes najbolje snalazi s pripremama za nova pravila. Predsezonska testiranja pokazala su baš to. Ferrari je vidno zaostajao, kako s razvojem pogonske jedinice tako i aerodinamike.
Na prvoj trci sezone Alonso je zabeležio četvrto mesto, ali zaostatak za Mercedesom je bio zastrašujuć. “Srebrne strele” su bile brže oko sekundu po krugu od Ferrarija, ali i ostatka karavana. Alonso je polako počeo da traži nov tim, ali pitanje je bilo gde otići?
Mercedes ga neće opet spojiti s Hamiltonom, Red Bull ga neće, a i oni su sada u istoj poziciji kao Ferrari. Jedina opcija za Alonsa bio je McLaren, koji se cele 2013. godine mučio. Ron Denis koji se vratio u tim, shvatio je jednu stvar, a to je da samo fabričke ekipe mogu da budu šampioni u ovakvom formatu Fromule 1. Iz tog razloga McLaren sklapa partnerstvo s Hondom. To je bila šansa koju je Alonso video. Rizik je bio ogroman ali ostajanje u Ferrariju mu ništa nije donosilo. Te 2014. godine, Alonso je uspeo da zabeleži samo dva podijuma u Kini i Mađarskoj. Što je najgore, u Mađarskoj ga nije pobedio dominantni Mercedes, nego mladi Rikijardo u Red Bullu. Posebno sramna trka za Ferrari bila je u Bahreinu, kada su ih i manji timovi koji koriste Mercedesov motor s lakoćom preticali na pravcu. Na kraju sezone Fernando zauzima peto mesto u generalnom plasmanu vozača. Svoj prelazak u McLaren Alonso saopštava tek nakon kraja sezone. Na njegovo mesto u Ferrari dolazi Fetel, Alonsov ljuti rival.
McLaren Honda bio je vrlo privlačan tim na papiru. Legendarni Sena i Prost su se baš u McLaren Hondi borili za titule. Tokom zimske pauze čule su se razne glasine od toga da Honda ne može da napravi motor po standardnima Formule 1, pa do toga da Ron Denis kaže da se neće iznenaditi ako oni pobede na prvoj trci sezone. Hladan tuš desio se na predsezonskim testiranjima.
McLaren Honda ne samo što nije bila brza nego je provela više krugova na kamionu koji vozi bolide u garažu nego na stazi. Uz sve moguće pehove, Alonso je doživeo težak udes na predsezonskim testovima u Barseloni, zbog kojeg je morao da propusti prvu trku sezone u Australiji. U početku bilo je priče da je reč o novom partnerstvu, da Hondi treba vremena da se navikne, ali kako je vreme prolazilo, rezultata nije bilo. Najveće nezadovoljstvo motorom, Španac iskazuje na trci u Japanu pred Hondinom domaćom publikom, kada svoj motor poredi s GP2 pogonskim jedinicama.
Alonso je te sezone imao čak šest odustanja zbog otkazivanja agregata, a sakupio je svega 11 poena. Jednom je bio 10., a jednom 5., a so na ranu Špancu dolio je Ferrari, koji je sada počeo da pokazuje zube Mercedesu. Fetel je te godine zabeležio tri pobede i još 10 podijuma pored toga. Ipak, na pitanje novinara da li se kaje zbog odlaska, Alonso je rekao da ne žali i da se po njemu u Ferrariju ništa nije promenilo i da i dalje Mercedes dominira, dok je Ferrari drugi. Španca je interesovalo samo prvo mesto a projekat McLaren Honda, bio je jedini koji mu je podgrevao nade.
Honda je napravila napredak na početku 2016. godine. Snaga još nije bila na nivou Ferrarija i Mercedesa, ali su polako bili sve bliže Renaultu. Pouzdanost bolida se znatno popravila ali je i dalje bilo dosta kvarova, mada ni blizu kao prošle godine.
Na prvoj trci sezone u Australijij stvari su odmah krenule kako ne treba za Alonsa. U krivini broj tri dolazi do kontakta između njega i Gutijereza, nakon čega se lansirani Alonsov bolid okrenuo pun krug u vazduhu i završio u zaštitnom zidu. Na svu sreću, Španac je odmah izašao iz bolida bez vidljivih povreda.
Ipak zbog ozbiljnosti udesa i mogućih posledica, FIA nije dozvolila da Alonso učestvuje na sledećoj trci u Bahreinu.
Prvi bolji rezultat Španac ostvaruje u Rusiji, kada trku završava na šestom mestu, a već u Monte Karlu, mestu gde snaga motora ne dolazi do izražaja, Španac osvaja peto mesto. Zatim sledi nekoliko trka gde Fernando jednostavno nije mogao ništa da uradi. U Kanadi Honda nije bila dorasla ostalim timovima po brzini, pa je 11. mesto Alonsa najbolje čemu su mogli da se nadaju. U Azerbejdžanu, prvo nisu bili dovoljno brzi na ogromnom pravcu u Bakuu, a onda je i otkazao menjač na Alonsovom bolidu. U Austriji, Fernando takođe beleži odustajanje. Sledeći je bio Silverston, takođe brza staza, tako da je 13. mesto bilo maksimum za Španca. Malo bolji rezultat sledi u Mađarskoj, ali to je takođe staza gde je snaga motora u drugom planu. Iznenađenje je blo sedmo mesto u Belgiji, stazi sa nekoliko dugačkih pravaca. Zatim sledi još jedan loš rezultat u Monci, koji je naravno takođe bio za očekivati.
Možda i najbolju trku sezone Alonso je odvezao u Ostinu. U Teksasu, Španac je izjednačio svoj najbolji rezultat te sezone i trku završio na 5. poziciji. Bodove je još uzeo u Brazilu i Abu Dabiju. Sezonu završava na 10. mestu, što je sjajno s obzirom na uslove pod kojima je vozio. Koliko je Alonso bio dobar te sezone govori podatak da je imao više nego dvostruko više bodova u odnosu na Batona u istom bolidu.
Polako, Honda pokazuje napredak u 2016. godini, a zatim sledi velika promena pravila u 2017. Bolidi Formule 1 dobijaju potpuno novi izgled.
Uvode se šire gume, automobili su širi, menja se izgled prednjeg i zadnjeg krila. Očekivalo se da će McLaren dosta da napreduje u ovoj situaciji. Tim zna da napravi dobru šasiju, a svi su se nadali da će Honda da nastavi sa dobrim razvojem motora.
Nažalost desio se najgori mogući scenario. Honda uopšte nije funkcionisala. Već na predsezonskim testovima počelo je da se priča o tome kako će se McLaren i japanski proizvođač razići do kraja godine. Prve tri trke sezone Alonso nije ni počeo, a na četvrtoj u Rusiji Honda je otkazala u pripremnom krugu. Te godine Fernando propušta trku u Monte Karlu kako bi se takmičio u 500 milja Indijanapolisa.
Pošto je shvatio da je još jedna titula u Formuli 1 samo stvar mašte za njega, Alonso sebi postavlja novi cilj, da osvoji trostruku krunu. To je podrazumevalo da pobedi u Monte Karlu, 500 milja Indijanapolisa i na 24 časa Le Mana. Pobedu u Kneževini već ima, pa je red bio da se oproba u ovalu. Trka je privukla veliku pažnju javnosti, a Alonso je oduševio snalaženjem u novom formatu trkanja.
U kvalifikacijama zauzima peto mesto. Jedan deo trke je čak bio i vodeći, ali svega dvadesetak krugova pre kraja, pomalo ironično, Honda ga opet izdaje i on odustaje. Najgore je to što pobeda uopšte nije bila nerealna. Alonso se vraća Formuli 1.
Trka u Kanadi donela je situaciju u stilu “sve po starom”, što znači još jedno odustajanje. Alonso je počeo da pritiska McLaren, a tim je javno počeo da optužuje Hondu da ne mogu da proizvedu dobar motor. Ipak, potonja dešavanja će pokazati da su i Britanci bili veoma rigidni, ne prihvatajući da razvijaju šasiju po Hondinim merilima, već su radili upravo suprotno, prisiljavajući Japance da se prilagode njihovim pravilima. U McLarenu su čak tvrdili da imaju bolju šasiju od Red Bulla, ali da zbog nedostatka snage gube i po pola sekunde samo na pravcima (što će takođe potonja dešavanja sa Renaultovim agregatima u potpunosti demantovati). Prve poene te sezone Alonso beleži na ulicama Bakua u jednoj haotičnoj trci punoj incidenata i kazni. Posle trke, Španac je izjavio da bi se možda mogli boriti i za podijum samo da su imali snažniji motor. Nastavak sezone doneo je dodatna otkazivanja agregata u Austriji i Velikoj Britaniji. Mađarska je po pravilu ostala trka gde Alonso dobro vozi, pa je uspeo da osvoji šesto mesto. Zatim slede odustajanja u Belgiji, Monci, Singapuru, bez bodova u Japanu i Maleziji, odustajanje u Ostinu, a na poslednje tri trke uspeo je da osvoji bodove. Na kraju godine, Honda i McLaren su se očekivano razišli. McLaren potpisuje ugovor sa Renaultom, a Torro Rosso preuzima Hondine motore.
Tim McLarena je mnogo očekivao od partnerstva sa Renaultom. Da su njihove tvrdnje oko šasije bile tačne, onda bi trebalo da su bili na nivou Red Bulla i da se bore za podijume, a ponekad i za pobede. Ponovno otrežnjenje je došlo na predsezonskim testovima. McLaren se opet kvari, ponovo otkazuje motor, ponovo isti problemi. S druge strane, mali Toro Rosso sasvim dobro funkcioniše sa Hondinim motorima. Bolid je sa Renaultovim agregatima dobio donekle na brzini, ali je pouzdanost i dalje bila loša.
Analizama bolida Toro Rossa i McLarena, došlo se do zaključka da je britanski tim imao lošu filozofiju razvoja bolida i da nije hteo da se prilagođava Hondi i njihovom razvoju motora. Zato im se istorija ponovila s Renaultom, dok je Honda počela sve bolje da funkcioniše u Toro Rossu. U međuvremenu, postajalo je sve jasnije da je pitanje vremena kada će Alonso napustiti tim.
Već u januaru Španac počinje sa pripremama za trku 24 časa LeMana. Da bi ušao u neophodan ritam, vozio je trku 8 časova Spa Frankošampa, na kojoj je došao do pobede, njegove prve pobede u automobilizmu od Velike nagrade Španije 2013. godine Što se tiče Formule 1, rezultati su bili dobri u odnosu na period s Hondom, ali to je i dalje bilo daleko od vrhunskog nivoa koji Španac zaslužuje. Do Velike nagrade Mađarske, Alonso je uzeo bodove na svakoj trci koju je završio. Ipak, vrhunac 2018. bilo je osvajanje 24 časa Le Mana s Toyotom. Na taj način, Fernando je još jedan korak bliže osvajanju trostruke krune, nešto što je samo Grejem Hil uspeo do sada. Na letnjoj pauzi Alonso saopštava da će na kraju 2018. godine napustiti Formulu 1. Ova vest nije došla kao velika novost, ali je opet bilo poprilično tužno shvatiti činjenicu da će posle ove sezone Formula 1 biti siromašnija za jednog velikog šampiona, koji je svakako zaslužio više od dve titule, a i sa te dve se svrstava u redove najboljih vozača svih vremena.
Alonso će u Formuli 1 ostati upamćen kao čovek koji je tada postao najmlađi šampion sveta, vozač koji je uspeo da prekine eru dominacije velikog Mihaela Šumahera, koji je u direktom duelu za titulu uspeo da pobedi Nemca i odbrani titulu. Time je tada postao najmlađi vozač koji je uspeo da odbrani šampionski naslov u Formuli 1. Španac će takođe ostati upamćen kao vozač je uvek izvlačio maksimum iz bolida, čak ih vozio i iznad očekivanih mogućnosti. Kakve je partije Alonso pružao s Ferrarijem to bi retko koji vozač mogao da izvede. Tolike borbe s Fetelom i Red Bullom za titulu, i to u vidno slabijem bolidu. Čak su posle i rezultati sa McLarenom bili van svih očekivanja. Takođe, Alonsa ćemo se sećati i po velikim rivalstvima sa Šumaherom, Hamitonom i Fetelom.
Nažalost pamtićemo ga i kao čoveka koji je uvek odlazio u timove koju su u tom momentu počinjali da popuštaju u formi pa nisu mogli da mu pruže uslove da osvoji titule. Mi koji pratimo sada Formulu 1 i koji smo mogli da uživamo u Alonsovoj vožnji znaćemo ko je on bio, ali mlađe generacije koje dolaze, za jedno 15 do 20 godina, samo će videti dve titule, a neće znati da je to bio čovek koji je zaslužio bar dvostruko više.
Fernando Alonso se 2021. vraća u Formulu 1, i to za volanom Renaulta, koji je u međuvremenu preimenovan u Alpine. Držimo mu palčeve za što bolji uspeh, a to nikako neće biti lako pored Hamiltona, Ferštapena, Rikijarda i „mladih lavova“ poput Norisa i Leklerka. Ipak, Fernando Alonso definitivno nije rekao svoju poslednju reč u Formuli 1.
Autor: Dušan Topić
Uredio: Pavle Barta
