Evropska unija sprema se da otvori novo poglavlje u automobilskoj industriji

„E-car” inicijativa kao poslednji alarm

“Milioni Evropljana žele da kupe pristupačne evropske automobile. Zato ćemo raditi sa industrijom na inicijativi za nove, male i povoljne modele,” poručila je fon der Lajen.

Zanimljivo, za ovu akciju, preuzet je i naziv koji je Stellantis predložio, „E-car“ naglašavajući da “E” stoji za „European“ „Environmental“ i „Economical (evropski, ekološki, ekonomični).

Zašto baš sada?

Odluka dolazi u trenutku kada evropski proizvođači gube trku sa kineskim brendovima, koji nude značajno povoljnije električne automobile i brzo osvajaju tržište.

EU se do sada fokusirala na globalno smanjenje emisija i zabranu novih benzinaca i dizelaša od 2035. godine. Nije se razmišljalo i delovalo lokalno! Jer očigledno da je cena automobila postala ključna tačka opstanka evropske auto-industrije.

 Da li “E-car” znači samo električni?

U samom govoru predsednice Komisije nije dato jasno tehničko objašnjenje. U većini evropskih politika i subvencionih programa termin “E-car” se vezuje pre svega za potpuno električne automobile (BEV). Hibridi tretiraju kao posebna kategorija “elektrifikovanih” vozila i imaju drugačije podsticaje.

U ovom trenutku nije isključeno da nova inicijativa obuhvati i hibride, jer industrija često insistira na prelaznim rešenjima.

Drugim rečima, “E-car” ostaje donekle ambiguitetan pojam — u političkoj retorici znači pristupačan, “zeleni” automobil, ali u praksi tek očekujemo preciznu definiciju.

Ko je već krenuo tim putem?

Od evropskih proizvođača upravo je Renault najranije krenuo u pravcu manjih, povoljnijih električnih automobila.

Nudeći modele poput Twingo E-Tech , novih Renault 5 E-Tech i Renault 4 E-Tech. Međutim, iako su ovi automobili kompaktniji i pozicionirani kao “pristupačni”, njihove cene su i dalje previsoke za većinu kupaca – uglavnom preko 30.000 evra.

To je daleko od prave “narodne” cene, pogotovo u poređenju sa kineskim konkurentima koji već nude gradske električne modele za 12–15 hiljada evra.

Stav redakcije Vrelih guma

Mi u redakciji godinama u nazad tvrdimo da masovna elektrifikacija mora da počne od malog, jeftinog automobila. Sve ostalo je luksuzna niša.

Dividende, “zlatni padobrani” menadžera i zelene tabele u Excelu, izgledaju sjajno samo na kratak rok. Međutim, dovele su do situacije koja se Evropi sada obija o glavu: ne može se kompanija graditi isključivo na skupim modelima! Jednostavno, nema dovoljno kupaca ili tačnije nema dovoljno novca za masovnu kupovinu skupih automobila.

Sličan obrazac vidimo i u modnoj industriji: premijum i luksuzni brendovi, koji su dugo važili kao neosvojivi, danas beleže značajne padove.

Na primer: LVMH  (Louis Vuitton) je zabeležio pad prihoda u sektoru mode i kože od oko 8 %, dok je neto dobit pala za 22 %.

Analitičari predviđaju da će globalno tržište ličnih luksuznih dobara pasti za do 5 procenata u 2025.

To jasno pokazuje da luksuz sam po sebi više ne vuče industriju, naročito u vremenu kada kupci osećaju pritisak inflacije i opšte ekonomske nesigurnosti.

Ekonomije su povezane i platežna moć je osnova

Važno je naglasiti: u današnjem svetu ekonomije su duboko međusobno povezane. Nema izolovanih tržišta. Jedan pad u kupovnoj moći domaćeg stanovništva u Evropi ima implikacije i na snabdevanje, lanac delova, investicije, finansiranje i poverenje potrošača širom sveta.

Prva i najvažnija premisa razvoja bilo kog biznisa jeste platežna moć kupaca. Bez nje ne postoji održiva prodaja  možete imati najbolji proizvod, inovaciju, marketing, ali ako ljudi nemaju novca ili osećaju nesigurnost, neće kupiti.

U auto-industriji taj efekat je pojačan, kupovina novog vozila je velika investicija, i u uslovima visoke inflacije, rasta kamatnih stopa i geopolitičkih tenzija, potrošači postaju izuzetno suzdržani.

Nova šansa ili poslednji voz?

Inflacija, ekonomska nesigurnost i psihološki teret krize dodatno odvraćaju ljude od velikih kupovina – posebno automobila. U takvom ambijentu, jasno je da rešenje ne leži u još skupljim modelima, već u pristupačnim, efikasnim i praktičnim vozilima koja odgovaraju realnim budžetima većine potrošača.

Ako evropski proizvođači ne iskoriste ovu priliku brzo i odlučno, postoji rizik da “E” u E-car — umesto „European“ postane sinonim za „elsewhere“ (bilo koji drugi) .

U tom slučaju, ova evropska inicijativa neće biti pojas spasavanja od sigurnog utapanja.

Lidija Piroški