Električni auto u Srbiji: za koga jeste, a za koga nije!

Nije elektrifikacija za svakoga

Isti električni automobil koji je racionalan izbor u Oslu ili Amsterdamu, u Srbiji najčešće postaje izvor svakodnevnog stresa. Šta treba znati pre odluke da se uđe u elektrifikaciju

Električni automobili se u javnosti često predstavljaju kao neizbežna budućnost, racionalan izbor i simbol tehnološkog napretka. U praksi, međutim, realnost u Srbiji je daleko složenija. Pitanje više nije da li su električni automobili dobri, već za koga su oni uopšte izvodljivi.

Za koga električni auto JESTE dobar izbor

1. Sopstvena garaža ili mesto za punjenje   

Električni automobil ima smisla za vozače koji imaju privatno parking mesto ili garažu i mogućnost kućnog punjenja. Tu EV pokazuje svoju najveću prednost: predvidivost. Punjenje preko noći, bez planiranja i bez dodatnih troškova.

   2. Za dnevne relacije do 50 kilometara

Takođe, EV je dobar izbor za gradske vozače sa kratkim dnevnim relacijama, do 30 ili 50 kilometara. U tom režimu dolaze do izražaja tiha vožnja, momentalni obrtni moment i niži troškovi po kilometru.

 3. Za firme i poslovno-dostavne gradske flote

Električni automobili imaju smisla i za firme i flotne korisnike koji raspolažu sopstvenom infrastrukturom i voze unapred poznate rute. U tim slučajevima, visoka početna cena se lakše amortizuje kroz niže operativne troškove.

4. Subvencije, niži troškovi održavanja

Konačno, EV je racionalniji izbor za one koji kupuju novo vozilo, jer su subvencije, garancije i servisna podrška jasno definisani. Tržište polovnih električnih automobila u Srbiji i dalje nosi ozbiljne nepoznanice, pre svega oko stanja baterije.

Za koga električni auto NIJE dobar izbor

1. Nije za one koji nemaju privatno mesto za punjenje

Električni automobil nije dobar izbor za vozače koji nemaju privatno mesto za punjenje. Život u zgradi bez garaže i oslanjanje isključivo na javne punjače pretvara EV u logistički problem. Punjenje postaje obaveza, a ne pogodnost.

Van velikih gradova, situacija je još komplikovanija. Beograd nije Srbija. Mreža punjača van urbanih centara je retka, nepouzdana i često bez jasnih informacija o ceni i dostupnosti. Za vozače koji često putuju ili žive van glavnih saobraćajnih koridora, električni automobil zahteva planiranje koje klasični automobili jednostavno ne traže.

2. Nije za one koji prevaljuju velike udaljenosti

Električni auto nije dobar izbor ni za one koji često putuju na velike udaljenosti. Autoput, visoke brzine i zimski uslovi značajno smanjuju realni domet, dok vreme punjenja i dalje ne može da se meri sa klasičnim točenjem goriva.

3. Nije za kupce sa ograničenim budžetom, kao osnovni porodični automobil

Na kraju, EV nije racionalan izbor za kupce sa ograničenim budžetom. Početna cena električnih automobila i dalje je visoka, a niži troškovi održavanja ne mogu uvek da nadoknade ulaznu investiciju.

Nejasna cena električne energije u Srbiji je skriveni problem električne mobilnosti

Jedan od ključnih argumenata u korist električnih automobila jeste niža cena „goriva“. U Srbiji ni ta računica više nije jasna.

Kućno punjenje zavisi od tarifnog sistema koji je većini građana nejasan. Ulazak u crvenu zonu potrošnje, naročito u domaćinstvima sa grejanjem na struju ili visokom osnovnom potrošnjom, može značajno povećati cenu kilovat-sata. U tom trenutku, električni automobil prestaje da bude jeftina alternativa.

Javni punjači dodatno komplikuju situaciju. Cene su često višestruko veće od kućne struje, neujednačene od operatera do operatera i bez jasnog standarda obračuna. Vozač često ne zna unapred koliko će ga jedno punjenje koštati, niti da li će „brzo punjenje“ cenovno biti bliže struji ili gorivu.

Takva neizvesnost direktno potkopava osnovnu ideju racionalne i predvidive mobilnosti.

Punjači postoje, ali sistem ne postoji

Broj punjača u Srbiji formalno raste, ali sistem tapka u mestu između onih koji drže monopol i onih kojima treba upotrebljiva mreža punjača. Punjač koji ne radi, koji je zauzet, koji ima nejasnu tarifu ili zahteva posebne aplikacije i kartice – za vozača je isto kao i da suštinski ne postoji.

Bez jasne državne strategije koja reguliše cenu električne energije za punjenje, dostupnost infrastrukture van velikih gradova i dugoročne benefite za građane, električni automobil ostaje individualni eksperiment, a ne društveno rešenje.

Zašto ovako nikada nećemo očistiti vazduh

Srbija se formalno bavi ekologijom, ali se suštinski ne bavi mobilnošću. Električni automobili se pominju na kojekakvim panelima gde se pametuje o formalnim strategijama, ali bez rešavanja ključnih prepreka: infrastrukture, cene energije, energetskog miksa i socijalne dostupnosti.

Rezultat nepostojanja strategije je jasan. Građani ostaju vezani za stare dizel automobile, vazduh ostaje među najzagađenijima u Evropi, a tranzicija se svodi na pojedinačne pokušaje onih koji to mogu da plate.

Bez sistemskog pristupa, električni automobili neće smanjiti zagađenje. Oni će samo produbiti razliku između malog broja privilegovanih i većine koja nastavlja da vozi ono što mora i može.

Električni automobil u Srbiji trenutno nije univerzalno rešenje. On nije auto za sve, niti je realna zamena za klasične pogone u postojećim uslovima

Dok su cene struje nejasne, javni punjači skupi i nepouzdani, a energetska i saobraćajna politika neusaglašene, električni auto ostaje simbol dobre namere bez realnog dometa.

Ako se ovom temom ne budemo bavili ozbiljno, sistemski i dugoročno, vazduh u Srbiji neće postati čistiji. Ne zato što električni automobili ne valjaju, već zato što nismo stvorili uslove da ih većina građana uopšte može koristiti.

Lidija Piroški