Sada kada ljudska rasa ima planove da se „vrati“ na Mesec (a po „nevernim Tomama“ pristigne zapravo po prvi put), potrebe programa Artemis su neuporedivo veće nego što je to bio slučaj s Apollom šezdesetih godina.
Naučnici i kompanije širom sveta pokušavaju da iznađu načine i pronađu materijale i tehnologije koji će omogućiti boravak ljudi na Zemljinom prirodnom satelitu, uz istraživanje šireg obima, pa možda i vađenje ruda u perspektivi.
Za sve ove aktivnosti će biti neophodna energija, a trenutno ne postoji rešenje da se ona generiše na Mesecu ili transportuje sa Zemlje. Naravno, solarne energije ima u izobilju, ali Mesec ima dugačke noći (oko 350 sati), mesta gde svetlost retko kada dopire, dok su temperaturne promene do te mere ekstremne da predstavljaju ozbiljnu pretnju po opremu.
U nastojanju da iznađe rešenja koja bi omogućila distribuciju, menadžment i skladištenje energije, NASA je lansirala „Watts on the Moon Challenge“ u septembru prošle godine. Sada, nekoliko meseci nakon što je šezdeset timova podnelo svoje projekte, svemirska agencija je odabrala sedam za prvu fazu (Phase 1) programa.
Da bi mogla da odabere najbolje solucije, NASA je postavila scenario u više nivoa, koji u osnovi zahteva hardver za prikupljanje „vode i kiseonika iz mračnih kratera na južnom polu Meseca, s energijom generisanom u elektrani lociranoj na spoljnom obodu kratera“.
Timovi moraju da isporuče energiju iz elektrane ka roveru unutar kratera, a zatim u pogon za izdvajanje vode koji se takođe tamo nalazi, i nakon toga u postrojenje za proizvodnju kiseonika van kratera.
Za prvi deo misije je odabran Astrobotic zbog svoje flote malih povezanih rovera koji postavljaju i povezuju energetske kablove između elektrane i ciljnog rovera. KC Space Pirates i Moonlight su takođe odabrani zbog ideje da koriste lasere za prenos energije do rovera.
The Planetary Surface Technology Development Lab je pružio najbolju soluciju za slanje energije do fabrike vode, takođe koristeći povezane rovere. Astrolight s druge strane, takođe favorizuje lasere, dok je Team FuelPod izašao s nečim novim, što uključuje mašinsko učenje i modularni sistem platformi napajanih litijum-jonskim baterijama.
Za napajanje postrojenja za kiseonik, Skycorp je rešenje prepoznao u sistemu energetskih ćelija za skladištenje i distribuciju.
Kompletni detalji vezani za spomenute tehnologije nisu za sada poznati, ali jedna stvar je u potpunosti jasna: potreba za energijom na Mesecu će ili biti zadovoljena ili putem kablova kao što je slučaj na Zemlji, ili uz pomoć lasera.
Sedam timova u „prvoj fazi“ (Phase 1) ukupno je dobilo 500.000 dolara za nastavak istraživanja. Sve u svemu, NASA planira da investira pet miliona „zelenih novčanica“ u ovo takmičenje.
Vrele Gume
