Čovek sa osmehom
Ross Branch je onaj tip šampiona koga prvo primetiš po osmehu, a tek onda po brzini. U bivaku je nasmejan, otvoren i pristupačan. Nema distance, nema glume, nema potrebe da se dokazuje.
Na stazi je potpuno drugačiji. Smiren, precizan i tih. Njegov stil vožnje je racionalan i čist, bez naglih poteza i nepotrebnog rizika. Dakar za njega nije pozornica za ego, već složen problem koji se rešava strpljenjem, disciplinom i dobrim odlukama u pogrešnom trenutku.
Ross Branch nije samo vrhunski reli vozač. On je i profesionalni pilot.
Čovek koji leti. I to nije zanimljiva fusnota u njegovoj biografiji, već ključ za razumevanje načina na koji vozi. Pilot zna kako izgleda teren odozgo. Kako se prostor čita u širini, a ne samo ispred prednjeg točka. Njegova navigacija ima tu pilotsku logiku.
Dakar posmatra iz vazduha, čak i kada je na dva točka, usred pustinje.
Takav pristup doneo mu je istorijsku pobedu. Ross Branch je 2024. godine osvojio W2RC i Dakar reli u klasi motocikala i postao prvi Afrikanac kojem je to pošlo za rukom. Čovek iz Bocvane, zemlje koja se gotovo nikada ne pominje u kontekstu vrhunskog motosporta, popeo se na sam vrh najteže trke na svetu. Bez buke, bez teatralnosti, sa istim osmehom kakav ima i kada pobedi i kada izgubi etapu.
Iza njega stoji Hero, indijski proizvođač motocikala i jedan od najvećih na svetu po obimu proizvodnje.
Hero dugo nije bio percipiran kao sportski brend, još manje kao neko ko može da pobedi Dakar. I upravo tu počinje suština ove priče. Hero ovaj motor nije pozajmio. Nije ga prepravio iz serijske proizvodnje niti se nalazi u serijskoj proizvodnji uključujući i samu jednocilindarsku mašinu. Hero je ovaj motor razvio samo za potrebe moto reli šampionata. Hero 450 Rally je potpuno fabrički projekat, razvijan interno, godinama, sa jasnim ciljem da izdrži ekstremne uslove rally raida i da jednog dana pobedi Dakar.
Da bi se razumela ta pobeda, mora se vratiti nekoliko koraka unazad. Hero je decenijama bio u partnerstvu sa Hondom. Hero Honda je bila savršena kombinacija za indijsko tržište, ali je vremenom postala ograničenje za veće ambicije. Hero je želeo sopstveni razvoj, sopstveni identitet i globalni iskorak. Honda, razumljivo, nije želela da deli tehnologiju sa budućim konkurentom.
Razlaz 2011. godine bio je tih, poslovan i bez drame.
Od tada već desetak godina indijski Hero i japanska Honda se smenjuju ko je najveći proizvođač motocikala. To su nama evropljanima nepojmljive cifre od preko 20 miliona komada dvotočkaša godišnje.
Ali upravo taj razlaz omogućio je ovu pobedu.
Bez razlaza sa Hondom, Hero nikada ne bi imao slobodu da razvije sopstveni rally raid motocikl.
Bez tog razlaza, Hero nikada ne bi imao Afrikanca, Ross Brancha kao Dakar šampiona.
Postoji još jedan detalj koji ovu priču čini posebnom i duboko ljudskom. Branchovo trkačko odelo ukrašeno je crtežima dece iz jedne škole u Bocvani. Deca su dobila zadatak da nacrtaju šta je za njih Bocvana.
Njihovi crteži, priroda, životinje, pejzaži i boje, preneti su na njegovo odelo. Nakon relija, to odelo biće prodato na aukciji, a sav prihod vraća se toj istoj zajednici. Bez marketinga i bez pompe. Samo tiha, iskrena veza sa zemljom iz koje je potekao.
U svetu u kojem uspeh često znači udaljavanje od korena, Ross Branch ide suprotnim putem. On svoju zemlju nosi sa sobom.
Na odelu, u načinu vožnje, u načinu na koji razgovara sa ljudima. I zato njegova pobeda deluje drugačije. Toplije.
Ovo nije samo priča o tome da je Ross Branch prvi Afrikanac koji je osvojio Dakar. Ovo je priča o autsajderima koji su uspeli. O Bocvani i Indiji, o ljudima i brendovima koji su došli sa margine, napravili istorijski rezultat i pritom ostali normalni, otvoreni i topli.
I možda je baš u tome pravi duh Dakara. Ne samo u brzini, kilometrima i peščanim dinama, već u ljudima koji tu trku nose sa sobom. Dakar je oduvek bio mesto za autsajdere, za one koji dolaze sa ivice sveta, bez velike infrastrukture i bez sigurnih prečica. Trka u kojoj pobeda ima smisla samo ako ostaneš čovek dok je osvajaš.
Ross Branch i Hero podsećaju na taj izvorni Dakar. Na trku u kojoj se ne meri samo ko je prvi stigao do cilja, već kako je do njega stigao. Sa poštovanjem prema zemlji kroz koju prolaziš, prema ljudima iz kojih dolaziš i prema onima koji te prate. Bez cinične distance i bez potrebe da se odrekneš sebe zarad uspeha.
Zato navijamo za Rossa, jer nije proizvod sistema, već rezultat karaktera. I zato podseća da Dakar, uprkos svemu, još uvek zna da prepozna prave priče.
Ekskluzivno sa Dakar 2026
Lidija Piroški
OTP LEASING SRBIJA: Svaki san je dostižan
