Vodonik je alternativno gorivo koje mnogi stručnjaci zagovaraju, ali ujedno ima i veliki broj kritičara. Ipak, sve je više u centru pažnje.
Kao što je poznato, ovaj najprisutniji hemijski element u univerzumu služi za generisanje električne energije u gorivnim ćelijama, ali pored toga može da posluži i kao gorivo u motorima s unutrašnjim sagorevanjem, mada je potonja solucija otišla nekako u drugi plan.
Ipak, Toyota ne odustaje od svog projekta. Naime, japanska marka je razvila trocilindarski trkački motor na osnovu agregata iz GR Yarisa, za potrebe specijalne Corolle Sport, predviđene za učešće u trci 24 časa Fudžija.
Mada je vodonik neuporedivo čistije gorivo u poređenju s benzinom ili dizelom, ono je u potpunosti oslobođeno emisije isključivo kada se koristi u sistemima gorivnih ćelija, u kojima generiše električnu energiju. Kada sagoreva u SUS motorima, vodonik zapravo nije u potpunosti ekološki podoban. Naime, iako ne dolazi do stvaranja nesagorenih ugljovodonika (HC), ugljen-monoksida ili CO2, poznato je da je vazduh sačinjen 78 odsto od azota, a pri sagorevanju vodonika dolazi do njegove oksidacije, što kreira toksične azotne okside (NOx). Međutim, njihova količina zavisi od izvesnih faktora, a na ovom planu vodonični motori mogu imati značajnu prednost.
Vodonik je mnogo čistiji od benzina ili dizela, meša se i sagoreva u potpunosti i efikasno u mnogo širem rasponu odnosa mešavine goriva i vazduha. Sve to rezultira time što motor na vodonik može da koristi mnogo siromašniju smešu (više vazduha, manje goriva), te na taj način proizvodi mnogo niži nivo azotnih oksida u poređenju s benzincima i dizelašima. Emisija iz izduva može biti redukovana na minoran nivo uz upotrebu postojeće tehnologije tretmana izduvnih gasova.
Ove primamljive činjenice zavise od više stvari. Mada vodonik ima veliku energetsku gustinu, on je sam po sebi mnogo ređi od tečnih goriva, tako da motori s brizgaljkama, koje služe za ubrizgavanje goriva u usisnu granu, gde se ono meša s vazduhom van cilindara, pružaju značajno manje snage u poređenju s benzinom. Direktno ubrizgavanje goriva poboljšava stvari i u kombinaciji s varijabilnom geometrijom turbopunjača, čini motore na vodonik održivijim.
Ipak, i dalje postoje kompromisi. Moderni turbomotori s direktnim ubrizgavanjem vodonika mogu da proizvode više snage nego njihovi benzinski ekvivalenti uz povećavanje proporcije vodonika u smeši. Međutim, na taj način se povećava nivo NOx. U osnovi, vodonični motori su modifikovani benzinski agregati, koji bi u serijskoj verziji imali neke robusnije komponente i sisteme direktnog ubrizgavanja goriva. Vodonik se može skladištiti u istim, s bezbednosnog aspekta dokazanim rezervoarima za komprimovani gas pod 700 bara, koji se koriste u vozilima na gorivne ćelije.
Novija istraživanja sugerišu da postoji realna mogućnost da SUS motori koji koriste vodonik budu oslobođeni emisije, uz upotrebu tehnologije koja može da se primeni kako na putnička, tako i teretna vozila. Tehnološki univerzitet u Gracu, u saradnji s Boschom, došao je do ohrabrujućih rezultata s 2,0-litarskim turbomotorom sa svećicama, dok Ricardo vodi istraživački program vodoničnih motora namenjenih težim vozilima.
S obzirom na bliskost s postojećim tehnologijama i proizvodnjom, sagorevanje ovog gasa kojeg ima u izobilju, koji je lakši od vazduha, moglo bi da bude odskočna daska za potpunu elektrifikaciju i podstakne razvoj vodonične mreže, neophodne za vozila na gorivne ćelije.
Vrele Gume
Izvor: Decarbonization Center
