Benzin vs Dizel

Večita dilema

Partizan vs Crvena Zvezda, Real Madrid vs Barselona, Android vs iOS, BMW vs Mercedes…

Jedna od večitih tema kada su u pitanju automobili je „benzin vs dizel“. Tome doprinosi i konstantan porast cena goriva, koji je stimulisao inženjere da kreiraju potpuno drugačiji status za dizel motore u odnosu na onaj nekadašnji, kada se dizel motor vezivao usko za radne mašine. Ipak, diskusije su se nastavile do dana današnjeg, a univerzalni i konačni odgovor na ovo pitanje nije definisan. Doduše, neki tipični slučajevi postoje, tako da malo „vaganja“ i matematike mogu pomoći da se donese ispravna odluka prilikom kupovine.

Definitivno, jedna je od glavnih dilema prilikom kupovine automobila – dizel ili benzin. Faktori koji utiču na odabir su različiti, počev od broja pređenih kilometara, gradske ili vangradske eksploatacije, ali i kada se to definiše, opet odgovori nisu konačni i potpuno jasni. Ipak, do približavanja rešenja ovog „problema“ ćemo pokušati da dođemo do kraja članka.

Treba odmah na početku biti svestan da su modeli automobila različiti, baš kao i motori, tako da u nekim pravilima koje ćemo u neku ruku utvrditi, postoji i veliki broj izuzetaka. Teško je obuhvatiti sve slučajeve unutar jedne grupe, ali ćemo se potruditi da to bude većina.

Matematika
Odmah na početku da budemo jasni, kupovina automobila sa turbo dizel agregatom donosi manju potrošnju goriva i više troškove održavanja. U slučaju jednog tipičnog automobila srednje veličine, na 100 km se uštedi oko 2 l goriva, što znači da se na 100.000 pređenih kilometara uštedi 3 – 4.000 evra. To zaista nije loše, ali se postavlja i logično pitanje – koji deo te ušteđevine ćete ostaviti svom automehaničaru? To ne možete znati unapred, ali neki rizici mogu da se izračunaju.

Šta favorizujete?
Na prvom mestu, treba da imate pozitivne emocije prema svom automobilu, da uživate u njemu, bez obzira da li je to zato što je „velik“ ili ima „fenomenalan zvuk“, ili pak „troši kao upaljač“. Ukoliko automobil svog vlasnika čini srećnim, svi racionalni argumenti padaju u vodu, i tu nema puno premišljanja. Bez obzira na to koliko često morate da ga vozite na popravku, koliko trošite za benzin, da li se vaš automobil sviđa vašim komšijama ili ne, ukoliko ste vi emotivno povezani s njim, „zabole vas ćošak“. Naravno, bitno je da to sve možete da priuštite, jer mnogi zamrze svoje automobile jer sav novac koji imaju moraju da ulože u njih.

Dakle, ukoliko vam ne smeta miris dizela, ukoliko vam ne smeta što trošite isto gorivo kao i traktori i što motor baš i nema reprezentativan zvuk (u najčešćem broju slučajeva), onda ne postoji razlog da vozite „benzinac“.

S druge strane, moramo priznati da nema valjanih argumenata protiv benzinaca. Ukoliko je niska potrošnja glavni razlog, ruku na srce postoji i dosta automobila sa benzinskim motorima koji troše malo. Postoje i dobri turbo benzinci sa sličnim performansama kao i turbo dizeli, što se tiče visokog obrtnog momenta na niskim obrtajima. Međutim, ono što čini turbo dizel motore izuzetno atraktivnim je ipak na kraju krajeva niska potrošnja goriva, posebno kada je reč o većim automobilima.

Profil vozača
Ukoliko vozite po „srpskim“ putevima, Ferrari nije za vas.

Za one kojima automobil služi za gradske distance od nekoliko kilometara, dizel, posebno stariji, nije od neke koristi. Filter čađi će se ubrzo začepiti (ako ga motor poseduje, naravno), ako već i nije, i teško da će se regenerisati tokom normalne eksploatacije. Biće mu potrebna isforsirana regeneracija ili odlazak kod majstora na čišćenje, što – košta. Treba biti svestan da se ovaj problem dešava i sa potpuno novim automobilima, dok će polovni koji su prešli veliku kilometražu sigurno patiti od „bolesti filtera čađi“. Sa ovakvim „korisničkim profilom“, nema smisla kupovati moderan dizel (između 5 i 10 godina), jer dok se ne zagreju, ti motori svakako neće štedeti gorivo. Ukoliko imate dizel sa filterom čađi i prelazite kratke distance, jedino rešenje je da s vremena na vreme izađete na autoput da ga očistite, da bi započela procedura regeneracije. To niti štedi novac, niti je „ekološki“, ruku na srce.

Za kratke distance, benzinci su verovatno bolja solucija, ali u –realnosti, moderni agregati, sa direktnim ubrizgavanjem goriva, turbinama, takođe teže tome da „ubiju“ sami sebe, ali na drugi način. To u velikoj meri zavisi od modela, i koliko često se taj problem dešava, a on se zove – taloženje ugljenika. Usisni ventili i grana motora mogu da akumuliraju debelu, crnu koru, kada se koriste u najvećoj meri u gradu. Gotovo da nema novih modela danas sa konvencionalnim ubrizgavanjem goriva, a upravo taj konvencionalni sistem ne donosi problem taloženja, tako da za kratke relacije po gradu bolje sedite na bicikl ili se vozite skuterom.

Potpuno drugačiji ekstrem su maratonske distance na autoputevima. To je teritorija dizela. Rade na radnoj temperaturi, pri optimalnom broju obrtaja i opterećenju i takav režim eksploatacije im odgovara. Ukoliko se održavaju kako treba, dobri dizel agregati mogu da traju na ovaj način veoma dugo i da pređu ogroman broj kilometara.

Činjenica je da nema mnogo onih koji svoje privatne automobile koriste za samo jednu svrhu, ali ako vozite van grada dva puta godišnje ili vozite svaki dan 50 km do posla, jasno vam je kojoj grupi korisnika pripadate.

Koliko možete da potrošite
Ukoliko možete da priuštite novi automobil, sve dok traje garancija nećete morati da obraćate pažnju na glavni argument protiv modernih dizel motora a on se zove rizik od neočekivanog problema na sistemu ubrizgavanja. Popravka istog košta „jezivo“ mnogo, a isto tako je činjenica da kupaca polovnjaka ima mnogo više nego kupaca novih vozila, tako da je ogromna većina kupaca automobila sa „utanjenim“ budžetima. Ukoliko u obzir uzmemo 2-3 godine star automobil sa korektnim održavanjem, koji obećava 100.000 km bez problema, ne treba da se bojimo dizela. Potreba za popravkom koja može da košta više hiljada evra se obično javlja nakon što automobil pređe 200 – 250.000 km.

Naravno, tu dolazimo i do čuvene „kilometraže“. Ako oko nečega treba biti skeptičan kada su polovni automobili u pitanju, to je broj pređenih kilometara. Pored kvara na sistemu ubrizgavanja, nakon 200-300.000 km, raste verovatnoća da će otkazati i turbo ili zamajac dvostruke mase. Sve to košta veoma mnogo, od par stotina do par hiljada evra u zavisnosti od modela i naravno „kuće“ kod koje popravljate vozilo.

Kada je naše tržište u pitanju, rizici prilikom kupovine polovnih dizela su veoma veliki, jer u cenovnom rasponu u kojem se kod nas najčešće kupuju polovnjaci, najčešće su automobili koji su prešli navedeni broj kilometara. Naravno, i ovde postoje razlike, uslovljene kvalitetom održavanja, markom itd., ali ako kupujete stari „common-rail“ dizel za 1000 – 2000 evra, popravka bi mogla da vas košta više od automobila, a pitanje je momenta kada će se desiti.

Realno, nema mnogo dizel automobila koji su prešli manje od 200.000 km, a koštaju manje od 3.000 evra. Svako ko je zainteresovan za ovu grupu vozila treba dobro da bude upoznat sa tehnologijama koje se koriste za svaki model ponaosob, bilo da je u pitanju pumpa, brizgaljke ili „common-rail“, tako da zna šta može da očekuje. Ekstreman slučaj predstavljaju dizeli stari 20-30 godina koji su jeftini, i mogu se jeftino održavati, ali tu je problem druge vrste, i tiče se pre svega karoserije koju je verovatno načeo zub vremena.

Ukoliko ste ljubitelj benzinaca i osećate se ponosnim nakon prethodno izrečenog, budite oprezni. Za prosečnog vozača, sve je manje i manje jednostavnih, atmosferskih benzinaca koji sa sobom nose nizak nivo rizika. Čak i u 10-15 godina starim vozilima, prisutni su EGR ventili (ventili regulacije sistema recirkulacije izduvnih gasova motora), indukcioni kalemi paljenja i senzori kiseonika. Njihova popravka može da košta dosta, ali su stepen rizika i krajnji račun ipak mnogo manji.

Kako se bližimo 2010., tako su motori sa turbo punjačima i sistemom direktnog ubrizgavanja goriva sve prisutniji. Realno, za njih se može reći mnogo toga, ali ne i da je ta tehnologija u potpunosti dokazana i pouzdana. GDI ili TSI su isto toliko rizični koliko i HDI ili TDI. Postoje kao i u svemu bolji i lošiji modeli, ali je gotovo sigurno da će automobil sa benzinskim motorom imati manji broj pređenih kilometara od vršnjaka dizela. Bar za početak, to su dobre vesti.

Ono što je takođe vrlo verovatno je da će automobil sa benzinskim motorom starijeg tipa, posebno ako nije mnogo prešao, finansijski biti isplativiji od starijeg dizela na duge staze. S druge strane, noviji dizel motor je bolja opcija za recimo za neki transporter u odnosu na mali benzinski motor. Da pojednostavimo: noviji automobili gravitiraju ka tome da budu ekonomičniji sa dizel motorima, ali kako kilometraža raste, a cena vozila se smanjuje, stvari se okreću u korist benzinaca.

Koliko je važno računati?
Za one koji nisu skloni rizicima, najbolja preporuka je atmosferski benzinski motor, i to onaj koji je dokazane pouzdanosti. Japanski proizvođači su u najvećem broju slučajeva odličan izbor. Oni proizvode još uvek i relativno velike benzinske motore sa turbo punjačima. Njih je lako proveriti, jer postepeno se habaju, a neočekivani problemi su obično u vezi sa senzorima ili zaptivkom, što donosi izvesne troškove, ali je to ništa u odnosu na remont „common-raila“.

Ukoliko želite da se „kockate“, a troškovi popravke od nekoliko stotina ili par hiljada evra vas ne dotiču, možete da uđete na teritoriju turbo benzinaca. Ovi moderni motori imaju svoje prednosti, ali da bi eliminisali problematične modele ili modelne godine u kojima se pokazalo habanje razvodnog lanca ili taloženje ugljenika, morate biti ekspert. Proizvođači ponekad promene neke komponente na problematičnim modelima tokom njihovog životnog ciklusa, tako da se neke „dečije bolesti“ ili greške iz izvesnih modelnih godina eliminišu. Ipak, budite oprezni, jer najlošiji benzinski motori imaju ozbiljne probleme već u prvih 50.000 km.

Pravi „avanturisti“ kupuju moderne dizele sa velikom kilometražom. Ukoliko imaju sreće i automobil ne „crkne“ dok je kod njih, može se reći da su dobro prošli. Postoji šansa da u 20-30.000 km pre nego što ih ponovo prodaju neće biti problema. Plan koji uključuje popravke svega što je potrebno u narednih nekoliko godina može biti veoma skup. Nakon čišćenja filtera čađi, na red dolazi reparacija sistema ubrizgavanja goriva, onda i servis turbo punjača, a vrlo verovatno i zamajca dvostruke mase. Na taj način će troškovi biti veći nego eventualna ušteda na potrošnji goriva u narednih pet godina. Nemojte misliti da se to vama „neće desiti“.

Forumi po internetu su prepuni veoma loših iskustava i slučajeva, ali i saveta stručnjaka, od kojih su neki zaista stručni, dok su drugi „prodavci magle“. Ukoliko imate volje i vremena, možete temeljno da istražite ovo o čemu ovde pričamo, ali i da otkrijete mnoge nove stvari. Međutim, ono što ćete teško pronaći, to je lista problematičnih motora do koje je došlo nekim konsenzusom. Ukoliko vam je potreban automobil svakodnevno, ukoliko imate nervni slom svaki put kada se „check engine“ lampica upali, ukoliko vam slika vas kako stojite pored podignute haube predstavlja noćnu moru, jednostavno izbegnite rizike.

Koja veličina vam je potrebna?
Pre izvesnog vremena, bilo je dosta proizvođača koji uopšte nisu ni razmatrali instaliranje dizel motora u male automobile, što nije bez razloga. Malim vozilima se obično ne prelazi velika kilometraža, a razlika u potrošnji goriva nije velika, tako da se skuplja dizel tehnologija ne isplati u nekom doglednom roku. Danas se to pomalo promenilo, jer su i mali automobili postali višenamenski, i mnogi u njima prelaze velike distance. Ipak, razlika u potrošnji je minimalna, jer ima dosta malih modela automobila koji sa benzinskim motorima ne troše više od 6 l na 100 pređenih kilometara, dok je gotovo nemoguće voziti sa manje od 4 l dizela na 100 km.

Veliki i teški automobili su kategorija u kojoj benzinski agregat predstavlja luksuz. Velika limuzina ili neki veći monovolumen će se „zadovoljiti“ sa 7-8 l dizela, dok će isti modeli sa odgovarajućim benzinskim motorima trošiti 10-12 l. U ekstremnom slučaju, ukoliko sipate 5 litara goriva više na svakih pređenih 100 km, posle 25.000 km ćete potrošiti oko 1.500 evra više za benzin. To je cena prilično ozbiljne reparacije motora, a čak ni najgori dizel motori neće „zaribati“ na svakih 25.000 km, tako da je načelna presuda – benzinski motor u malom automobilu, dizel u velikom.

Da li vam je ekologija bitna?
„Dizel „bljuvač čađi“ je karcinom pluća na točkovima“, kaže stara kineska poslovica. Mada oko ovoga može da se diskutuje nedeljama, teško je dokazati suprotno. „Veruj svojim osećanjima“, takođe je jedan „aksiom“, ali džedaj vitezova iz „Zvezdanih ratova“, i ako uključimo „osećanja“, ona će nam reći da benzinski motori ipak malo manje zagađuju okolinu i nešto manje su toksični od dizela. Benzinski agregati sa direktnim ubrizgavanjem goriva takođe emituju čađ, i njihovi „auspusi“ su često crni, što nije slučaj sa dobro održavanim dizelom sa filterom čađi. Međutim, tu gde su demontirani katalizatori i „čip tjuning“ uobičajena pojava, verovatno ćete se gušiti svaki put kada se nađete iza dizela. Za one kojima je ekologija bitna, čistija će im biti savest sa čistijim benzincem.

Ovde ne možemo a da se ne dotaknemo Priusa, odnosno hibrida koji ne samo što manje troše, već emituju manje štetnih gasova u odnosu na većinu konvencionalnih automobila.

Koliko kilometara prelazite?
Mnogi kažu da ukoliko ne prelazite bar 20.000 km godišnje, ne treba da kupujete dizel. To i nije toliko loša smernica, ali treba da mislite na to koliko dugo želite da posedujete dotični automobil. Neka evropska statistika kaže da su ređi oni koji zadržavaju automobile u vlasništvu 8 do 10 godina. Najveći je broj vozača koji svoje automobile prodaju nakon 4 do 5 godina. U tom periodu, vrlo je moguće da će doći i do promena u našim životima. Možemo da se odselimo, promenimo posao, ili da budemo pogođeni finansijskom krizom (kod nas je to hronično). Uglavnom, treba misliti na to koliku kilometražu ćete prelaziti godišnje.

Ukoliko prelazite desetak hiljada kilometara u dvanaest meseci, a svesni ste toga da će vam za 3 godine automobil dosaditi, dizel nije opcija za koju bi trebalo da se odlučite. Ukoliko se pojavi neki problem u tih 30.000 km, muka može da postane velika, u slučaju da popravka košta koliko je vrednost automobila. Dakle, „avanturisti“ navalite. Ukoliko prelazite 40.000 km godišnje, a zadržavate automobil u vlasništvu 4-5 godina, neki „mlađi“ dizel bi vam radio posao. Čak i da se dese neki problemi, pa čak i popravka od 1-2.000 evra, računi za benzin bi to „poravnali“. Dakle, bitno je kupiti automobil koji je koliko-toliko „sigurica“ u narednih pet godina.

Još malo matematike
Mudrosti je bilo dovoljno, a sada da pređemo na najvažnije parametre. Ukoliko želite da znate koliko ćete potrošiti na svoj sledeći automobil, olovku (da ne kažemo „excell“) u ruke. To će vam svakako pomoći da donesete odluku. Spremite se za velike „cifre“.

Zaključak je svakako, posebno kada su pitanju jeftiniji automobili, da se dizel preporučuje samo u posebnim slučajevima, tj. ukoliko vam je potreban velik automobil, ukoliko prelazite veći broj kilometara (na otvorenom) i ukoliko vam troškovi eventualne popravke neće rasturiti brak. Ne budite lenji, izračunajte sve moguće troškove, stavite sve na papir, i u tom slučaju nećete biti neprijatno iznenađeni.