Počeci
U potrazi za korenima svoje pasije, poslednjih meseci sam se vrlo zainteresovao za automobile iz doba pre Prvog svetskog rata. Možda Vam zvuči dosadnjikavo, ali daleko od toga. Bilo je tu i varnica među rivalima (pravih varnica, jer je rivalstvo bilo pogonjeno strujom), bizarnih konfiguracija rasporeda sedenja, hoda klipa od oko 1,5m i pogona na vodonik
Šta se vozilo u SAD početkom 20. veka?!
Naiđem ja tako na katalog svih automobila koji se mogu kupiti u SAD 1907. godine i u trenucima velike dokolice rešim da se misaono vratim u 1907. i da malo maštam o tome koji bih izabrao.
Da postavimo za početak cene automobila u kontekst zarade. Solidno plaćeni radnici su imali oko 500 dolara godišnje. Računovođe su mogle da računaju na oko 1000. Lekari i veterinari, u zavisnosti od ugleda, imali su primanja od 1.500 pa sve do vrtoglavih 4.500 dolara. Tadašnju elitu su činili inženjeri sa primanjima od čak 5.000 dolara godišnje.
Vis-à-vis
Ulaznica u auto-svet koštala je oko 350 dolara, a za taj novac se nije dobijalo puno. Bio bi to nekakav buggy, nalik na kočiju, sa ramom od drveta, jednim cilindrom sa nekoliko konjskih snaga i nekakvim sistemom oslanjanja i vozila i motora (čudni su prenosi bili tada). Već tada su ovakve sprave bie tehnološki prevaziđene. Na slici sam Vam prikazao stari Peugeot, sa u to vreme uobičajenim načinom sedenja, vis-a-vis. Zašto biste gledali na put, kada možete gledati svog suvozača. A i nepristojno bi bilo pričati, bez gledanja u oči, zar ne?
Verovatno bi mladalačko srce poštenog radnika u kombinaciji sa razumom govorilo da želi nešto poput Reo, Model B. Pristojnih 8 KS, sa savršeno udobnim kaučem za dvoje i zadnjim sedištima ako zatreba. Idealno za ozbiljnog momka u uzrastu za ženidbu. Cena, 675 dolara, još ako se nađe neki sajamski popust ili makar dodatna oprema u vidu fenjera za maglu – ideana kupovina.
Da vidimo šta bi moglo za mene, ipak sam školovan čovek. Imao bih valjda u oblasti istraživanja nafte i srodnih proizvoda nekih 4 – 5.000 godišnje. Možda bi trebalo da ostvarim snove i uzmem nešto ozbiljnije. Na kredit, poješće inflacija.
Za vrlo dostupnih 1.500 do 2.000 dolara, bilo je prilično moćnih sprava sa 20 – 30 KS, potpuno metalnih sa CVT menjačima i vodenim hlađenjem. Izbor bi bio ovaj Kisselkar, Model A, sa 30 KS. Već posle 5 godina bi se stil vrlo promenio, jer su automobili postali „mišićaviji“, a ja bih verovatno izgubio dosta novca u preprodaji, ali neka, napravio bih već neki patent do tada.
Za iznos cele godišnje zarade, dolazimo u premijum segment, baš kao i danas. Upoznajte praktični Pope-Toledo, Type XV, sposoban da preveze čak 7 osoba. Snage mu ne manjka, jer je na raspolaganju 50 konja. People-carrier sa stilom. Kočnice svuda, na točkovima i na prenosu, a ne dajte da Vam ime zavara. Grad Toledo postoji i u SAD, a marka Toledo je nadaleko bila poznata po pouzdanosti i ekonomičnosti svojih parnih modela. Valjda umeju i OTO da naprave… Cena, 4.250 američkih dolara.
Luksuz
Naravno, imao bih nekog direktora iznad sebe, mrzeo bih ga iz dna duše. Razmaženo bogataško derište sa najvećim životnim kvalitetom u vidu sposobnog oca koje misli da može da ima sve.
Poželeli bismo istu lepoticu, što bi dovelo do jutarnjeg takmičenja u ispaljivanju olovnih sfernih objekata velikom brinom u pravcu (ne)ljudskog bića. Koračao bih polako, recitovao u sebi Gorski vjenac i sokolio se junaštvom predaka sa Vučjeg dola i Fundine. Umro bih od posledica, naravno, nekih 40 godina kasnije. Da mi ne beše tog stresa, opstao bih barem još godinu.
On je izdahnuo već istog dana u suton, doktori ne mogaše da učine ništa, nakon što su učinili malo toga.
Pitate se šta je vozio, ada šta bi vozio, American Mercedes, Model A. Platio ga 10.000 dolara. Isto sedmosed, sa 70 konja. Žali bože auta, koja ga je rđa vozila.
Nakon što sam za sebe osvojio babu Jelene Išinbajeve o čijim je očima ode spevao pokojni deda pokojnog Duška Koraća, trebalo je odabrati i neki vid transporta za nju.
Bez električnog startera koji će nastati tek 5 godina kasnije, nije bilo praktično za ženu da koristi kurblu. A umela je i da gadno povredi čoveka. Alternativa su bili parni automobili koji su tada držali brzinski rekord, prekoračivši magičnih 200 km/h, ali su bili prilično nepraktični i često nestvarno komplikovani za korišćenje. Koštali su kao ekvivalentni OTO automobili, uz reklamu koja je zvučala nekako ovako: “Pazi Brale, u tom motoru se dešava na stotine eksplozija u sekundi. Šta misliš da neka pođe naopako…?“.
Idealni „ženski“ automobili tog doba su bili – električni. Često pravljeni upravo za žene, sa tipično ženskim dodacima kao što su brojna ogledalca i zavesice. Domet – više nego dovoljan. Najbolji modeli su mogli i preko 100 milja, dok su obični prelazili nekoliko 20 – 40 milja sa jednim punjenjem. Imajte u vidu i to da je domet konja oko 20 milja…
Cene električnih su takođe bile u sličnom rangu sa OTO modelima.
Katalog sa oko 200 stranica puno modela možete preuzeti ovde
Aleksandar Savić
Istraživač u Totalu, neoženjen, školovan i ozbiljan. Nije raspikuća, ženskar niti kockar. Miraz ne traži.
