Atmosferskim motorima brojimo poslednje dane

Verovatno ste i vi, baš kao i mi, svesni da prolazimo kroz najveće promene u istoriji automobilske industrije

Priče koje su nama preneli očevi prenećemo i mi našim potomcima, usput obogaćene našim sopstvenim iskustvima, s nadom da će vatra automobilskog entuzijazma goreti bar u nekoj doglednoj budućnosti.

Naši roditelji, pa i babe i dede, svedočili su izvesnim promenama koje su se odigravale u svetu automobila. Treba da shvatimo da je postojalo veme kada automobili nisu imali brisače niti pokazivače pravca, mada se čini da mnogi vozači Audija i BMW-a nisu primetili da su oni izmišljeni u međuvremenu.

U eri koja je daleko iza nas, umesto ključa ili prekidača, automobili su mogli da se startuju jedino „kurblom“, tako što bi vozač spolja „verglao“ kolenasto vratilo, što je bilo prilično nezgodno, jer je kurbla mogla da se vrati u „nezgodno mesto“. Pronalak anlasera je na taj način osigurao da milioni budućih porodica imaju potomstvo…

Mogli bismo da kažemo da se stvari nisu mnogo promenile otkada su motori s unutrašnjim sagorevanjem zavladali svetskim putevima. Međutim, činjenica je se mnogo toga promenilo.

Naravno, u modernim automobilima sa SUS motorima, mešavina benzina i vazduha se i dalje pali uz pomoć svećice unutar cilindara, što nagoni klipove da se kreću „gore-dole“ ili „levo-desno“ u slučaju većine Subarua i Porschea, što na kraju okreće kolenasto vratilo. Ta rotaciona sila se dalje šalje u tranmisioni sistem vozila, a zatim na točkove. I voilà!, eto vožnje.

S tim u vezi, ukoliko bismo poslali novi General Motorsov V8 sa šipkom podizača ventila u pedesete godine, primera radi, inženjerima u to vreme bi se on činio kao vanzemaljska tehnologija. Uzmimo kao primer LT1 iz Corvette. Uprkos tome što je reč o modernoj jedinici, ona i dalje koristi prastari dizajn sa šipkom podizača ventila, a i dalje je reč o jednom V8; ali s druge strane, on gotovo da nema ništa zajedničko s klasičnim, voljenim Chevroletovim „malim blokom“.

Naravno, on i dalje ne poseduje tandem bregastih osovina na glavi motora, ali ovaj 16-ventilski agregat posao obavlja uz pomoć elektronski kontrolisanog direktnog ubrzavanja, kontinuirane promenljive šeme razvoda smeše i deaktivacije cilindara. Ovi sistemi su bili „naučna fantastika“ 1955., kada se „mali blok“ po prvi put pojavio.

Ipak, nakon svega rečenog i urađenog i posle svih tehnoloških unapređenja poslednjih godina, moderan motor s unutrašnjim sagorevanjem ide ka svom neminovnom kraju. Prvi tip agregata koji će „pod giljotinu“ je onaj koji mi entuzijasti najviše volimo – „atmosferac“. „Twin-scroll“ turbopunjači i direktno ubrizgavanje goriva su već preuzeli primat kao tehnologije izbora od strane većine proizvođača automobila, ali kao što znamo, daleko su od toga da pružaju benefite koji bi napravili značajniju razliku.

Motori male radne zapremine s turbopunjačima zapravo emituju veću količinu izduvnih gasova u realnom saobraćaju u poređenju s atmosferskim pandanima veće radne zapremine. Isto važi i za motore s direktnim ubrizgavanjem goriva, za kojima vozači često žude, koji često idu s filterima čađi, kao u slučaju dizela, da bi prošli Evro 6c ekološke standarde.

Nakon krilatice „no replacement for displacement“ (nema zamene za radnu zapreminu) koja se pojavila pre par godina, mnogi automobilski „učenjaci“ su došli do zaključka da će se naredna generacija SUS motora verovatno vratiti „atmosferskoj“ tehnologiji, da bi se isporučile bolje vrednosti koje se tiču emisije u stvarnom saobraćaju.

Mada to zvuči pomalo tužno i surovo, povratka neće biti. Uzmimo kao primer Nemačku, koja je referentna automobilska industrija, ali i tržište. Ukoliko pogledamo aktuelnu ponudu Audija, BMW-a i Mercedes-Benza, samo je jedan model koji koristi usluge rasnog atmosferskog motora – R8. Svaki model iz ostatka portfolija nemačke premijum trojke koristi neku formu turbo punjenja, a uskoro i elektrifikacije. Dakle, ovde govorimo o desetinama pogonskih agregata.

Da li zaista neko misli da će proizvođači automobila, koji postavljaju trendove u automobilskoj industriji, iznenada okrenuti „amerikanizovanim“ motorima samo zbog toga što njihovi mali turbomotori previše zagađuju u realnim uslovima saobraćaja? Naravno, to se neće desiti.

Trend smanjivanja radne zapremine će se nastaviti, ali s tim što će pored turbopunjača u igru ući (i već ulaze) blago hibridne postavke. Ovde ne govorimo i potpunim hibridima ili „plug-in“ hibridima, koji koriste baterije teške desetine ili stotine kilograma, već motore koji funkcionišu u sinergiji s 48-voltnim električnim sistemima.

Audi je već napravio mali korak u tom pravcu lansiravši V8 twin-turbo, koji u isto vreme poseduje elektropokretani kompresor. Mercedes-Benz je 2017. predstavio novu liniju rednih šestocilindarskih turbomotora, koji imaju mali elektromotor koji funkcioniše kao starter i u isto vreme popunjava „ruuu“ u obrtnom momentu u niskim obrtajima. Novi četvorocilndraši takođe koriste ovu tehnologiju.

Atmosferski motori „stare škole“ su „na umoru“, i čak i električna asistencija im neće produžiti život. Prilično je realna procena da već 2025. nećemo imati nijedan model automobila s atmosferskim motorom u ponudi na globalnom planu. Mi, automobilski entuzijasti ćemo morati s tim da se pomirimo, mada nam ostaje da i dalje uživamo u direktnom odzivu na papučici gasa (dok možemo) kod nekih starijih modela.

Kupujte ih dok još možete!

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta