Huan Manuel Fanđo, Đuzepe Farina, Niki Lauda, Mario Andreti, Rikardo Patreze. Šta spaja ove sve vozače?
Svi su oni nekada vozili Formulu 1 za volanom Alfe Romeo. Alfa se, na radost svojih navijača, vratila u Formulu 1 pretprošle godine. Koliko stvarno znamo o ovom slavnom brendu i o njegovom uticaju na nastanak i razvoj najbržeg cirkusa na svetu? Mnogi ljudi koji prate ovaj sport verovatno zanemaruju da je Alfa prvi šampionski tim u Formuli 1, a da im je automobil tada bio toliko dominantan, da čak ni današnji Mercedes do te mere ne uništava konkurenciju.
Alfa Romeo je započela svoj razvoj trkačkih automobila još između dva rata. U početku su imali primat na ovom polju, ali ih je kasnije Mercedes pretekao i oni se povlače iz sporta na neko vreme. Na scenu se vraćaju 1938. godine sa svojim modelom 158, poznatim i kao Alfetta (mala Alfa). Automobil je imao motor radne zapremine 1.500 ccm i 200 konjskih snaga. Njegov razvoj je stopiran zbog Drugog svetskog rata, ali je nastavljen 1946.
Nakon rata, dolazi do ekspanzije “gran pri” trkanja. Alfa se takmičila upravo Alfettom. Sada je model već imao i svoja unapređenja, pa mu je snaga povećana na 254 konja, a radna zapremina motora je bila 1.500 ccm uz asistenciju kompresora, ili 4.500 ccm u atmosferskoj verziji. Ove godine su postavljeni prvi temelji za nastajanje Formule 1. Za sada još nije bilo organizovan zvanični šampionat, nije bilo bodovanja vozača i timova. Ipak, ostalo je zabeleženo da su Alfa Romeo i Maserati bili poprilično dominantni. Velika borba je vođena između ova dva tima, na kraju sezone zajedno su pobedili u 17 od 20 trka. Alfa je ipak ostala kratka za jednu pobedu i Maserati je poneo nezvanično priznanje najboljeg automobila.
Sledeće, 1947. godine, Alfa nastavlja razvoj Alfette. Gran pri serija polako prelazi u sve ozbiljnije takmičenje. Od ove sezone vožena su dva dela šampionata. Ukupno je bilo 32 trke, od čega su se četiri ubrajale u glavne događaje i vrednovane su više nego ostale. Glavni događaji su voženi u Švajcarskoj, Belgiji, Italiji i Francuskoj. Alfa Romeo beleži tri pobede u ovom delu šampionata. Uz deset pobeda iz drugih trka, Alfa pobeđuje Maserati sa tri pobede više, s tom razlikom da Maserati nije imao nijednu pobedu na glavne četiri trke.
Naredna sezona dovela je do povećanja broja glavnih trka i polako sve više se ide ka tome da se napravi pravi šampionat.
I dalje nije postojalo zvanično rangiranje timova i vozača na bazi cele godine. Pored prošlogodišnje četiri glavne trke, dodata je i trka u Velikoj Britaniji na stazi Silverstone. Alfa Romeo je i ove godine bila najbolja na ovim trkama i trijumfovala na tri od pet, dok je na ostale dve slavio Maserati. U ostalim trkama, Alfa nije imala posebnog uspeha. Pobedila je svega jednom, dok je Maserati bio najjača ekipa s 11 pobeda. Ove sezone po prvi put u svojoj istoriji na trkama pojavljuje se ekipa Ferrarija. Njihov osnivač Enco Ferari je potekao upravo iz Alfe Romeo, gde je godinama radio u njihovom odseku za trke.
Sledeća godina (1949.), bila je poslednja godina sa ovim formatom takmičenja. U njoj Alfa nije imala skoro nikakvog uspeha. Uspela je da slavi svega jednom u 27 trka.
Prva zvanična sezona Formule 1 vožena je naredne (1950.) godine. Za tim Alfa Romeo vozili su Đuzepe Farina i legendarni Huan Manuel Fanđo. Tim je i dalje koristio svoj model 158, ali se već polako iščekivao njegov naslednik 159.
Sezona se sastojala iz sedam trka. Prva je bila trka na stazi Silverstone, gde je Farina trijumfovao i zabeležio prvu pobedu za sebe i za Alfa Romeo u Formuli 1. Zatim je sledila trka u Monaku. Na ovoj trci pobedu odnosi Fanđo. Sledeća trka je bila Indianapolis 500, koji se tad vozio u okviru šampionata Formule 1. Alfa Romeo nije učestvovao u ovoj trci. Pobedu je zabeležio Amerikanac, Kurtis Kraft. Po povratku u Evropu, sledila je trka u Švajcarskoj na stazi Bremgarten, gde Farina upisuje svoju drugu pobedu. Fanđo uzvraća udarac s dve vezane pobede. Prva je bila u Belgiji na stazi Spa Frankošamp, a druga u Francuskoj na stazi Reims–Gueux. Na poslednjoj trci sezone u Monci, Farina triumfuje i uzima prvu titulu šampiona Formule 1. On i Fanđo su imali jednak broj pobeda, ali je Farina završio više trka i imao dva odustajanja manje od Argentinca. Na veoma dominantan način Alfa Romeo, takođe, postaje prvi ekipni šampion Formule 1. Na svim trkama gde su učestvovali, Alfini vozači su zabeležili pol poziciju, najbrži krug i pobedu. Do danas nijedan tim nije nikad bio toliko bolji od konkurenata.
Iduće sezone Alfa Romeo predstavlja svoj novi model Alfetta 159. Motor u ovom modelu je bio vrlo snažan. Raspolagao je s 420 konjskih snaga. Cena ovoliko jakog motora bila je velika potrošnja goriva. Alfa je nije uspevala da pređe jedan ceo kilometer s litrom goriva, dok su ostali uspevali da pređu i po pet kilometara s istom količinom. Ovo je predstavljalo veliki problem za Fanđa i Farinu jer je značilo da će u trkama morati više puta da staju od ostalih. Njih dvojica su nastavila sa dobrim vožnjama i pobedila na prve tri trke u sezoni (opet nisu vozili Indianapolis 500).
Fanđo je odmah na startu bio bolji od Farine, ali ovaj put, u borbi za vrh im se pridružio i jedan vozač Ferrarija, Alberto Askari. Prvu trku u šampionatu Formule 1, u kojoj Alfa nije trijumfovala, vožena je u Silverstoneu. Na ovoj trci, Fanđo i Farina su morali da stanu dva puta više kako bi sipali gorivo, i to ih je na kraju koštalo pobede. Posle te trke usledile su još dve, gde Alfa neće imati pobedu: trka u Nemačkoj na legendarnom Nirgurgringu i trka u Monci. Na obe ove trke pobedio je Askari u Ferrariju. Fanđo je prekinuo niz pobedom u poslednjoj trci sezone u Španiji i postao novi šampion sveta. Tako je Alfa Romeo dva puta zaredom imala šampiona u konkurenciji vozača i u konkurenciji konstruktora.
Nakon dve sjajne sezone u Formuli 1, Alfa Romeo se povlači iz takmičenja iz finansijsih razloga. Proći će više od četrvt veka pre nego što se Alfa opet vrati u karavan. Prvo je italijanski proizvođač bio samo snabdevač motora za tim Brabham. S njima Alfa postiže dve pobede. Jedna od njih (trka u Švajcarskoj) prošla je uz dosta kontroverze. Naime, tim je tada prvi i jedini put koristio bolid koji je ostao upamćen kao „fan car“ (imao je bukvalno veliki ventilator na zadnjem delu bolida). Do pobede tog dana bolid je dovezao legendarni Niki Lauda.
U ovom periodu Alfa Romeo odlučuje da se vrati Formuli 1 kao tim. Godine 1977. rukovodstvo Alfe daje zadatak Autodelti (sektor Alfa Romea zadužen za trkanje) da sastavi bolid, koji je prvi put viđen na stazi 1979. godine na trci u Belgiji. Marka bolida je bila Alfa Romeo 177.
Ovaj model je korišćen samo nekoliko trka i zamenjen je novijim modelom Alfa Romeo 179. čije su varijacije bile u igri do 1984. godine kada se tim ponovo povukao iz Formule 1. Model je sada imao V12 motor od 3000 ccm. Nažalost po povratku u Formulu 1, Alfa nije imala toliko uspeha kao na svom prvom nastupu. Nekoliko puta je italijanski tim bio u šansi za pobedu, ali ih je pouzdanost izneverila. Takav slučaj je bio na trci za veliku nagradu SAD (istok). Prvi put posle 1951. godine Bruno Đakomeli osvaja pol poziciju za Alfa Romeo. Dobar deo trke je vodio, tačnije sve do 32. kruga kada mu otkazuje elektronika na bolidu.
Sličan problem dogodio se 1982. godine na trci u Monaku kada je Andrea de Cesaris morao da odustane sa vodeće pozicije u poslednjem krugu. De Cesaris je bio odličan i u trci na stazi Spa Frankošamp kada je posle odličnog starta vodio 18 krugova, ali Alfa je i ovde zakazala, tačnije, došlo je do otkazivajna motora. Ipak 179-ka je uspela da zabeleži dva druga mesta 1982. i time je završio na 6. mestu u šampionatu te godine.
Suočena sa velikim problemima, Alfa odlučuje da razvoj bolida prebaci s Autodelte na Euroracing. Oni su radili šasiju, dok se Autodelta i dalje bavila razvojem motora. S novim ljudima zaduženim za razvoj, Alfa dobija i nove boje, sa tradicionalno belo crvene prelazi u pretežno zelenu. Ovo je bilo u skladu s Benettonom, koji im je bio glavni sponzor.
Nažalost s novim promenama stvari nisu krenule nabolje, čak, pogoršale su se. Alfa je i dalje bila nepouzdana, a s nedostatkom razvoja postali su i vrlo nekonkurentni u odnosu na ostale timove. Atmosfera u ekipi je bila katastrofalna. Njihova dva vozača, Rikardo Patreze i Edi Šiver nisu se podnosili i često su se lupali po stazi. Na kraju, Alfa je uspela da bude šesta jedne, odnosno osma sledeće sezone. I tako je čuveni italijanski tim na kraju odlučio da se neslavno, po drugi put povuče iz Formule 1.
Danas, 36 godina nakon svog povlačenja, Alfa Romeo je već treću godinu zaredom u “najbržem cirkusu na svetu” u saradnji s timom Sauber. Jasno je da je ovaj povratak omogućio Ferrari na čelu sa Serđom Markioneom, kako bi i oni imali sestrinski tim kao što to slučaj sa Red Bullom i Toro Rossom. Sauber Alfa Romeo koristi Ferrarijeve motore i doveden je Leklerk koji je iz njihove škole.
Na prvoj trci 2018. Leklerk je bio 16. ispred Strola u Williamsu i Hartlija u Toro Rossu. Kada se pogledaju rezultati iz sezone 2017., kada je Sauber bio ubedljivo poslednji tim, videlo se da postoji neki napredak u saradnji s Alfom Romeo, mada je bolid i dalje bio poprilično loše upravljiv i imao je priličan deficit za sredinom karavana, ali korak po korak, ipak saradnja je tek počela. Naravno ovo partnerstvo donosi i veliki marketinški značaj. Alfa Romeo je ipak jak brend i sa sobom donosi kako sponzore tako i veliku pažnju. Nadajmo se samo da će u godinama koje dolaze ovaj tim imati značajno bolje rezultate nego krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, a bar malo približne onima sa početka Formule 1! Trenutno za tim voze Kimi Raikonen i Antonio Đovinaci, s tim što će se sledeće, 2021. godine, postava promeniti: Kimi ostaje za volanom Alfe, Đovinaci prelazi u Ferrari, a Raikonenu će društvo praviti najverovatnije Mik Šumaher, sin legendarnog Mihela Šumahera.
Dušan Topić
