Loši momci iz Forda
Ovih dana moderno je napadati Vokswagen kao najvećeg negativca globalne automobilske industrije. Javnost, često prezasićena svakojakim medijskim sadržajima, postaje jako zaboravna. Tako se danas malo ko seća dva skandala koja su 70-tih potresla Ford u Americi. U našem dvodelnom feljtonu donosimo dve priče koje ilustruju koliko je pojedinac zapravo mali u odnosu na mega korporacije.
David protiv Golijata
Davno pre Anonimusa i sličnih hakerskih delilaca pravde, inženjer Robert Kerns krenuo je u bitku 1:1 protiv Ford Motor Company.
Sve je počelo 1953. kada je na prvoj bračnoj noći Kerns nespretno otvorio šampanjac i čep mu je povredio oko. Deset godina kasnije vozeći po kiši svoj Ford Galaxie, primetio je kako mu neprestan rad brisača iritira vid. Dolazi na ideju da bi bilo sjajno kada bi na automobilima brisači mogli da rade sa pauzama od nekolko sekundi, po uzoru na treptaj ljudskog oka.
Brisači na automobila sve do sedamdesetih imali dve brzine i to je bilo sve. Veliki proizvođači i njihovi timovi inženjera godinama su bezuspešno radili na sistemu koji bi omogući režim rada brisača sa pauzama.
Njihov pristup, uz obilje međuobne industrijske špijunaže, bio je pogrešan jer su svi pokušavali da to reše mehanički – varijacijama na temu satnog mehanizma.
Kernsovo rešenje bilo je genijalno zbog svoje jednostavnosti. On je celu svar rešio eletronskom sklopkom na bazi par tranzistorizovanih vremenskih releja sa kliznim kontaktom za aktiviranje elektromotora.
U korporativnom lavirintu
Svoj izum Kerns demonstrira Fordovim čelnicima koji bivaju oduševljeni. Verujući da u svetu mega biznisa rukovanje jednako pisanom ugovoru, Kerns odlučuje da otvori pogon koji će proizvoditi elektronske sklopove za američku auto industriju. Njegova uslovno rečeno „naivnost“ možda se može opravda zaslepljenjošću mogućim prihodima. Naime Kerns je verovao da će postati monopolistički snabdevač američke auto indsutrije sklopkama za brisače. On je čak zakupio poslovni prostor, uzeo kredit u banci i krenuo u nabavku mašina.
Međutim, nakon prvih ohrabrujućih tapšanja po ramenima od Forda više nije čuo ni reč . Njegovi telefonski pozivi ne uspevaju da prođu „fajervol“ u vidu sekretarica.
Ubrzo, Ford predstavlja nove modele na kojim kao novitet ističe upravo brisače sa pauzom u radu.
Kerns tuži Ford i kreće sudska epopeja koja je potrajala deceniju. To što je Kerns zapravo imao zvanično registrovan patent postalo je na sudu više nego relativno kada su se semantike dohvatili Fordovi mega plaćeni advokati.
Plagijat: Ford nije platio patent izumitelju R.Kernsu jer je „napravljen od postojećih komponenti“
Interesantno je da je najveći deo vremena Kerns na sudu zastupao samog sebe. Advokati su ga napuštali jer je on odbio da se vansudski nagodi.
Fordovi advokati su vešto usmeravali tok suđenja na temu da Kerns zapravo nije izmislio ništa novo i da je njegova sklopka načinjena od od već postojećih komponenti.
Ono što Kernsa čini herojem svakog „malog čoveka“ je to da je pred kraj procesa glatko odbio vansudsku ponudu od Forda od 30 miliona dolara, insistirajući da prizvođač prizna da koristio njegov patent bez dozvole.
U ironiji pravnog sistema presuđeno je da je Ford zaista koristio patent bez dozvole, ali ne namerno?! Kernsu je odobrena odšteta od svega 10,1 milion dolara.
U sledećem suđenju, početkom 90-tih, Kerns se okomio i na korporaciju Chrysler. Ponovo je zastupao samog sebe, čak i sam unakrsno ispitivao svedoke. Njegova sudska pobeda na Chryslerom nagrađena je otštetom od 18,7 miliona dolara.
U medijima:
Kernsova sudska bitka ekranizovana je u filmu „Flash of Genius“, u kome lik tvrdoglavog izumitelja tumači Greg Kiner. Film je objavljen i kod nas i može se naći u sada već malobrojnim, videotekama.
P.S.
…posetite na naš sajt i sutra kada donosimo drugi deo feljtona, priču o po život opasnom prvom subkompaktu iz Forda, zvanom Pinto.
Fotografije: Vrele Gume, Arhiva
