Od polovnjaka do unikata
Prvi zabeležen automobill vezan za Elvisa je Plymouth iz 1939., kojim se porodica Prisli, godine 1946. preselila iz Tupela u Misuriju u, regionalnii velegrad Memfis u Tenesiju. Za siromašnu porodicu koja je živela u dvosoboj drvenoj straćari i ponekad bila prinuđena da ruča pečene veverice, selidba je bila put u bolji život, koji će prevazići sva njihova očekivanja
Devet godina kasnije, Elvis već iza sebe ima nekoliko singlova za diskografsku kuću “Sun” i sa svojim bendom nastupa širom američkog juga. Po jednoj urbanoj legendi, Elvisova majka, Gledis, probudila se usred noći zbog sna u kome je videla svog sina u zapaljenom automobilu. Telefon je zazvonio. Elvis javio iz okoline Teksarkane, javivši da mu se auto pokvario i da će se vratiti kući kasnije nego što je nameravao. Istina je bila da se njegov Cadillac Fleetwood 60 , iz 1954. zapalio u tokom vožnje.
Superstar
Nekoliko nedelja kasnije Elvis kupuje nov novcat ružičasti Fleetwood 60, koji poklanja svojoj majci. Gledis nije imala vozačku dozvolu i nikad nije naučila da vozi.
1956. u prvoj godini svoje planetarne popularnosti, Elvis uviđa da njegov status zvezde prevazilazi najviše fabričke pakete opreme bilo kog automobila. Od tada će svaki njegov četvotočkaš morati da ima neki unikatni detalj. Nakon što je kupio beli Cadillac kabriolet, Elvis je pozvao farbara, iscedio rukom grođe na haubu i rekao: Želim da bude ove boje!
Germanizacija
Tokom služenja vojnog roka u Nemačkoj, kralj rokenrola vozio je BMW 507. Prvi od dva takva bio je bele boje i originalno je pripadao relisti Hansu Štuku. Kasnije je nabavljen drugi koji je bio crvene boje. Po nekim izvorima nije bilo dva nego samo jedan automobil, koji je prefaban u crveno jer su obožavateljke često ružom na beloj haubi ostavljale poruke i svoje telefonske brojeva.
Zabeleženo je da je Elvis u Nemačkoj koristio, polovnu VW Bubu, dve Isette i jednog Messerschmitt Kabinenrollera. Ovaj poslednji prebačen je u SAD i njime je tokom 60-ih, plaćen ceh šopinga u jednoj robnoj kući.
Kasnije tokom sedamdesetih, u voznom parku Kralja našao se i jedan Mercedes 600 Pullman.
Dobrotvor
Godine 1961. Elvis je potpisao unosan petogodišnju ugovor sa filmskim mogulom Halom Volisom. Avans koji je dobio potrošio je na Rolls-Royce Phantom V. I opet prefarbavanje: Navike iz vremena siromaštva, teško odumiru, pa je Elvisova baka koja sa živela u Grejslednu, držala kokoške. Videvši svoj odraz u metalik srebrnoj farbi, kokoši su kljucale i oštećivle boju. Priča se da je Elvis , čak po nekoliko puta prefarbao ovaj Rolls u crno, umesto da neke od agresivnijih kokoški, prosledi direktno u supu.
Potreba za unikatnim luksuzom otela se kontroli negde početko 60-ih. Za 100 hilada dolara personalizovan je Cadillac Series 75 Fleetwood. Kralj prerada automobila, Džodž Baris, opremio je ovu limuzinu telefonom, frižiderom , mašinom za čišćenje cipela, gramofonom, televizorom i magnetofonom. Ručke su presvučene bojom u kojoj se nalazila dijamantska prašina a školja je na sebi imala 40 slojeva boje.
Elvis ipak te 1968. nije otišao na svetsku turneju o kojoj je toliko dugo sanjao, ali njegov Series 75 Fleetwood jeste. Još jedna potvrda, da je menadžer Tom Parker, koliko god da je deo uspeha kralja rokenrola, ipak nikada nije u potpunosti raskrstio sa „jefitniim štosovima“, vašarskog promotera.
Automobile je poklanjao poznanicima, ali i slučajnim prolaznicima. Boraveći u Los Anđelesu 1966., Elvis je izašao na terasu svoje vile i konstatovao da je letnja noć idealna za kabriolet. Iako je ponoć davno prošla, probuđen je lokalni diler, i za nepuna dva sata gosti iz vile su se vozili pacifičkom obalom u novim kabrioletima.
Godine 1975, Elvis je razbijao dosadu, jednom od mnogobrojnih poseta Cadillacovom predstavništvu u Memfisu, kada je spazio stariju crnkinju kako se divi jednom od automobila u izlogu. Velikodušan kakav je bio, kupio joj je taj automobil na licu mesta. Priča se pročula u medijima, pa je jedan DJ u živom radio programu rekao “Elvise, ukoliko me čuješ i meni bi dobro došao novi Cadillac”. Ubrzo je telefon zazvonio, na liniji bio Elvis sa pitanjem “Koju boju želiš?”.
Dekadencija 70-ih
Stutz Blackhawk bio je prvi model, “vaskrslog” proizvođača Stutz Motor Comapany. Ovaj prelepi neo klasik dizajnirao je proslavljeni Virdžil Egzner, a za izradu karoserije angažovana je kuća Ghia. Pretprodukcioni model originalno je ponuđen Frenku Sinatri, koji je odbio uslov da pozira na promotivnim fotografijama. Elvis nije imao taj problem, pa je poneo titulu prvog vlasnika Blackhawka.
Malo je automobila koje je najpoznatiji stanovnik Memfisa intenzivno mrzeo. 1974. Elvis je želeo da iznenadi svoju tadašnju devojku Lindu Tompson, žutim De Tomaso Panterom. Dok ga je dovozio u Grejslend, automobil je stao na pola puta. Angažovana je šlep služba, a Elvis i ekipa proveli su više od sat vremena pokušavajući da upale motor. Iznerviran, Elvis je naložio svima da se udalje, potegao pištolj i ispalio metak u vozačka vrata. Nakon toga, prema trvdnji očevidaca, De Tomaso je “upalio” iz prve.
Poslednji auto u kome je Elvis viđen, bio je Stutz Blackhawk III, sa kojim se 16. avgusta 1977. u sitne jutrnje sate dovezao u Grejslend , nakon ponoćne posete zubaru.
Za verne kolekcionare i odane obožavaoce
Naznačajniji automobili za čijim se volanom našao Elvis, čuvaju u muzeju kompleksa Gresjlend. Ipak posedovanje automobila koji je pripadao kralju rokenrola i nije neka velika ili relativno skupa robota. Postoji ne mali broj slabije opremljenih Cadillaca, Mustanga, Chevroleta, koji su se knjigovodstveno vodili na Elvisa, pa neka vam je srećna potraga.
Tekst: Miroslav Schossberger
Fotografije: Vrele Gume / Arhiva
