Saobraćajna nezgoda na svakih 235,000 kilometara
Iako od zvaničnika i Agencije za bezbednost saobraćaja slušamo jedno, statistika kada je u pitanju bezbednost saobraćaja u Srbiji pokazuje sasvim suprotno.
Poslednjih godina, učestalost udesa po pređenom kilometru u Srbiji se povećava.
carVertical, automobilska informaciona kompanija, sprovela je istraživanje u Srbiji da bi utvrdila koliko kilometara auto obično pređe pre nego što završi u nesreći.
Broj automobilskih nesreća u Srbiji raste iz godine u godinu
Kompanija za istoriju vozila izmerila je odnos između kilometraže vozila i procenta nesreća u periodu od 2021-2023.
Podaci otkrivaju da, u 2021, prosečno vozilo prelazi 315,339 km u Srbiji dok ne završi u nesreći, u 2022 – 279,303 km, i u 2023 – 235,621 km, što implicira da se vozila više oštećuju sada nego pre par godina.
Doduše, povećana stopa oštećenja može imati veze sa kretanjem nakon pandemije, koje je znatno uvećano nakon 2020.
„Vozilo sa pređenih 300,000 kilometara može imati jedno ili više oštećenja. Doduše, čak i očešanje ili ogrebotina takođe se računaju kao nezgode, pa bi kupci polovnih vozila trebali da istraže kakvu je vrstu oštećenja vozilo pretrpelo pre nego što ga kupe„, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak carVertical-a.
Dok manja oštećenja ne bi trebala da utiču na odluku o kupovini, ozbiljna nezgoda može implicirati da auto ima strukturalna oštećenja i da nije siguran za vožnju.
Vozila u drugim zemljama Evrope imaju više nezgoda na putu
Sličan obrazac oštećenja kao u Srbiji može se primetiti u susednoj Rumuniji, koji je otišao sa 160,909 km u 2021 na čak 128,968 km u 2023. Prosečan auto u Rumuniji sada pređe 32,000 km manje dok ne završi u nesreći, nego pre par godina.
Kako studija otkriva, u 2023 vozila u Srbiji prelaze 59.9% više kilometara dok ne završe u nesreći nego vozila u Evropi. Ovo znači da se vozila u Srbiji ređe oštećuju nego u drugim zemljama. Ipak, kako se oštećenja svakako dešavaju, neki neiskreni prodavci mogu pokušati da prikriju istoriju vozila kako bi zaradili više pri prodaji svog auta.
„Kupci ne bi trebali da tretiraju polovne automobile kao nove. Svaki vozač očekuje da mu auto bude u dobrom stanju, ali u stvarnosti to nije uvek slučaj. Procenjujemo da je 52.4% polovnih vozila oštećeno barem jednom. Zato provera istorije vozila igra važnu ulogu u celom procesu kupovine auta, kao i probna vožnja i fizička provera ovlašćenog servisa,“ kaže Buzelis.
