Da li bi povratak Marka Markeza mogao da bude najveličanstveniji u istoriji MotoGP-a?

Šestostruki MotoGP šampion se vratio, pokazavši da nije izgubio ništa sem mišićne mase u desnoj ruci. Ipak, tokom devetomesečne pauze, dobio je nešto mnogo važnije.

Mnogi nisu iznenađeni sedmim mestom Marka Markeza u Portimau. Međutim, nakon 25 krugova, vozač Repsol Honde nije izgledao kao neko ko je ubeđen da sve drži pod kontrolom.

Koliko je bilo akumuliranih emocija u njemu, i koliko su „kočnice popustile“ nakon što je po prvi put video kariranu zastavicu još od novembra 2019., najbolje pokazuje njegov povratak u garažu Repsol Honde, kada je ceo svet mogao Marka Markeza da vidi kako ga nije video nikada do tada. Španac je plakao, ali od sreće, shvativši da njegova karijera ipak nije završena.

„Ja sam osoba koja voli da drži emocije u sebi, ali kada sam se vratio u boks, našao se sa svim mojim mehaničarima, jednostavno su eksplodirale“, rekao je on. „Prošlo je mnogo vremena otkada sanjam o ponovnom završetku jedne MotoGP trke. Bila je to eksplozija emocija koju nisam mogao da kontrolišem, ali bilo je lepo.“

I samom Marku Markezu, kao i njegovim navijačima, sada je jasno da on nije „robot otporan na metke“, u šta su možda mnogi verovali. Čak i ako je pre par godina možda za sebe mislio da je natčovek, sada to sigurno ne smatra, jer je tokom proteklih devet meseci u glavi razmatrao i alternativu moguće budućnosti koja ne uključuje ono što ga čini najsrećnijim, a to je vožnja MotoGP motocikla punim gasom, plešući na ivici provalije, igrajući igru rizika i dobitka verovatno bolje nego što ju je bilo ko drugi igrao u istoriji moto trka.

Možda Markezov povratak nije najveći u povesti MotoGP-a, ali bi mogao to da bude. Poslednji kralj elitne serije koji je prošao kroz slične strahote je bio Mik Duan. Australijanac je 1992. smrvio nogu u Asenu. U to vreme, vladao je u 500 cc GP klasi, na način na koji je Markez vladao MotoGP-om sve dok nije slomio desnu ruku u Herezu prošlog jula.

Duanova priča je čuvena po zloj sreći. Naime, lokalni hirurzi su ga operisali, da bi ga iz bolnice kidnapovao sportski lekar, dr Klaudio Kosta, koji mu je spojio noge ušivanjem da bi potpomogao krvotok i tako mu spasao desnu nogu od amputacije, nogu koja je trulila pod gangrenom.

Samo osam nedelja kasnije, pojavio se u Sao Paolu u Brazilu, u očajničkom pokušaju da spreči glavnog rivala, Vejna Rejnija, da ga pretekne u generalnom plasmanu. Duan nikako nije izgledao dobro. Bio je siv, usahnuo, jedva je mogao da hoda, nesposoban da drži desnu nogu na fuzasteru, jer je inficirana potkolenica bila u velikoj meri utrnula, pa čak se i savijala pri opterećenju.

Usred noći pred trku, inficirana noga je eksplodirala, ispuštajući gnoj i telesne tečnosti svuda unaokolo. Doktor Kosta, koji je spavao u sobi pored, pritekao je odmah u pomoć. Ispirao je zjapeću rupu u trulom mesu litrama i litrama fiziološkog rastvora, nakon čega je Duan pokušao da se naspava, ali bez mnogo uspeha. Trkao se i završio van bodova. Dve nedelje kasnije, titula je otišla u ruke Vejna Rejnija, koji je sledeće godine morao da se suoči sa sopstvenim užasima.

U međuvremenu, Duan je nanizao pet uzastopnih titula, što je njegov povratak učinio najvećim u istoriji. Australijanac je prošao kroz više hirurških intervencija, pored operacije koja je otklonila nepravilnosti u zarastanju. Markez je do sada prošao tri hirurške intervencije na desnoj nadlaktici, uključujući i koštani graft koji je trebalo da učvrsti spoj. Njegovo iskustvo van i unutar bolnice nije bilo tako jezivo kao Duanovo, ali poput Australijanca, znao je da bi to mogao da bude kraj trkačke karijere.

Markezov prvi izlaz iz boksa u petak ujutro, bio je verovatno najiščekivaniji događaj tokom jednog treninga u istoriji MotoGP-a. Sve što je želeo bila je sesija na toplom, suvom asfaltu, kako bi povratio momentum i ritam. Ono što je dobio je sušenje staze nakon kiše koja je padala preko noći.

Markez je možda gospodar varljivih uslova na stazi, kada njegova hrabrost i talenat maksimalno dolaze do izražaja, pomerajući limite daleko od onoga što bi se drugi usudili da urade. Međutim, kako stvari stoje posle devetomesečne pauze? U svakom slučaju, on je to radio ono što najbolje zna. Doduše, ne kao u Zahsenringu, Brnu i nekim drugim mestima, ali je vozio oštrije od gotovo svih ostalih u okviru postojećih uslova, završivši sesiju na trećem mestu, s dve desetinke zaostatka iza Maverika Vinjalesa.

„Znalci“ nisu bili iznenađeni, znali su da će on to uraditi. Na kraju krajeva, vanzemaljac je, zar ne? Međutim, zvati bilo kojeg vozača „vanzemaljcem“ ili „natčovekom“ predstavlja u isto vreme i veliku medveđu uslugu. Tu prosto konstantno levitira sugestija da se radi o „biću“ superiornijem od nas običnih smrtnika. Međutim, i vozači elitne moto serije su takođe smrtni, s tim što su hrabriji, bistriji, i ponajviše spremniji da žrtvuju sve što imaju da bi postigli svoje ciljeve. To je ono što ih čini posebnim u odnosu na prosečnu osobu.

Ako je prvi slobodni trening bio neka vrsta bajke, ostatak vikenda baš i nije. MotoGP trke postaju sve komplikovanije sa svakom narednom sesijom, čak i ako ste savršeno fizički spremni. Tokom prve dve sesije, Markez je već počeo da podseća na starog sebe. Održavanje mentalnog i mišićnog pamćenja na tako visokom nivou, nakon toliko vremena, jednostavno je fascinantno.

Vožnja motocikla na ivici mogućnosti je poput savladavanja stranog jezika. Ako znate da koristite neki jezik, to znači da možete da ostvarite komunikaciju s nekim osobama. Kada one nešto kažu vi razumete šta su rekle i odgovarate na način koji one razumeju. Dakle, učenje i podizanje sposobnosti se dešava u hodu.

Kada motocikl nešto uradi, poput poniranja prednjeg dela ili naginjanja, on vam praktično šalje poruku. On govori mnogo toga što treba da razumete u milisekundi, a zatim odgovorite na to, i to na način koji motocikl razume i u skladu s tim reaguje. Ukoliko pogrešno razumete ono što vam dvotočkaš poručuje ili nekorektno odgovorite, verovatno ćete pasti, jer, došlo je do nerazumevanja.

Sjajna je stvar govoriti strani jezik i fenomenalan je osećaj komunikacije sa sopstvenim motociklom tokom vožnje od mesta do mesta. Međutim, ako se upustite u komunikaciju a jezik „ne govorite“ čitav niz meseci, gubite fluentnost, tako da u narednom razgovoru možete imati teškoća da vas druga strana razume.

Iz tog razloga je Markezova istovremena tečna komunikacija s Hondom RC213V tako impresivna. Od prvog momenta su Španac i njegov motocikl „ćaskali“ poput prijatelja koji se nisu videli mesecima. Ipak, bilo je i sitnih „nerazumevanja“. Ono najspektakularnije, kada je došlo i do vike, desilo se pri napadu na krivinu 7 u petak posle podne. Zadnji deo motocikla se uzjogunio pri brzom krugu na novim mekim gumama.

„S novim gumama imam više teškoća, jer s njima je sve kruće, dok je s korišćenim sve mekše“, objasnio je Markez. „Tokom promene pravca iz krivine 6 ka krivini 7, glava mi kaže ’sada je vreme da uđeš u krivinu’, ali telo ne prati ono što želim, tako da sam proklizao da bih je prošao. Još uvek ne razumem kako vozim motocikl, ne osećam ga u potpunosti.“

Međutim, ništa od toga nije bilo važno, jer je Markez ponovo došao do svog osećaja blaženstva.

„Teško je pronaći jednu reč kojom bih opisao prve trening sesije, ali osećam se presrećno“, rekao je on.

Završio je dan kao šesti, ispred Žoana Zarka, koji je pred trku u Portugalu bio lider u šampionatu, a bio je i pet stotinki brži od aktuelnog šampiona, Đoana Mira. Mnogima se ovo činilo kao „povratak iz mrtvih“, ali ne i za Markeza.

„Kada sam video P6, bio sam veoma iznenađen, jer sam napravio mnogo grešaka u tom krugu, nisam imao dobar osećaj, osećao sam se sporim.“

Subota je bila teža. Njegovi lekari su mu već nagovestili da će mu mišići u desnoj ruci slabiti iz kruga u krug, tako da je na trećem slobodnom treningu bio van prvih 10, što je značilo da mora kroz Q1 da se dokopa finalne kvalifikacione sesije. Dao je sve od sebe i uspeo, tako da je trku započeo iz drugog startnog reda.

Sada, nakon prva tri sata na MotoGP motociklu posle devet meseci, stvari su počele bivaju jasnije, fokus se suzio, tako da je mogao da razmotri svoju poziciju sedenja, podešavanja, ali i da proceni trenutne lične mogućnosti.

„Glavnu razliku čini moja pozicija na motociklu. U levim krivinama počinjem da osećam prednju gumu na način na koji mi se to sviđa, tako da mogu da se igram s tim. Međutim, u desnim krivinama previše forsiram kočnice, tako da pozicija mog tela nije korektna. Posledica je da ne mogu da opteretim prednju gumu na način na koji to želim, ne mogu da se odgurujem rukama.“

Podsetimo se da je Markezova upotreba laktova kao bočne podrške od suštinske važnosti za ono što radi. U subotu veče je čak izjavio pred nekolicinom novinara da nije siguran hoće li ruka izdržati do kraja trke. Skoro da i nije…

Prvi krugovi su bili nešto posebno, jer naći se usred MotoGP trke nakon devet meseci odsustva, verovatno je poput vraćanja u rovove na ratištu posle vikend odmora u centru grada.

„Najteži su mi bili prvi krugovi, jer nisam bio u poziciji na koju sam navikao. To je kao kada ste dete i igrate fudbal sa starijom decom“, rekao je Markez. „Nisam imao tempo i nisam imao kontrolu nad motociklom, svi su me preticali. Zatim sam se smirio i nisam se borio. Samo sam pronašao svoj tempo i tada je počela moja trka. Tokom poslednjih sedam krugova nisam mogao da dotaknem lakat, a zatim je moje telo reklo ’dosta’, tako da sam poslednjih pet ili šest krugova samo sedeo na motociklu, trudeći se da dođem do finiša.“

Šestostruki šampion je možda i previše tražio od svoje povređene ruke tokom trkačkog vikenda u Portimau, ali sada može da se odmori do sledećeg nastupa, 2. maja u Herezu.

„Već smo razgovarali s mojim lekarima pre trke. Povratak znači da moram manje da treniram, tako da za sada neću voziti motocikle. Samo ću vežbati u teretani, tri ili četiri dana nedeljno maksimalno, bez velikih opterećenja. Kost je u redu, ali opterećenje pod koje je stavljamo mora da bude postepeno, tako da ne mogu da treniram svaki dan u nedelji. Naravno, biće potrebno nešto više vremena da se zaista vratim u dobru kondiciju.“

Tri runde su iza nas, ostalo ih je još 17. Naravno, ono što sada svi ljubitelji MotoGP-a rade su kalkulacije. Dilemu nemamo, ako se ispostavi da „novi“ Markez bude kao onaj „stari“, mogli bismo da imao najveličanstveniji povratak svih vremena, a i sumnje oko toga ko je najbolji motociklista u istoriji, bile bi raspršene…

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta