Kako vozila evoluiraju, tako se upoznajemo s novim tehnološkim inovacijama, od kojih su se mnoge pre pedesetak godina činile kao naučna fantastika
Neki ljudi bi mogli da pomisle da se ovde radi o sistemu autonomne vožnje, ali to realno nije tako. Ipak, ova tehnologija čini važan „gradivni materijal“ u kreiranju samovozećih vozila budućnosti.
Različiti proizvođači su adaptivnom tempomatu nadenuli različita imena, ali ćemo se mi držati kod nas ustaljene sintagme.
Reč je o naprednom sistemu vozačke asistencije, osmišljenom u cilju podizanja bezbednosti putnika na viši nivo, i to na taj način što automobil opremljen ovom tehnologijom može samostalno, automataski da održava bezbednu distancu i prilagođava brzinu u odnosu na druga vozila.
Sistem praktično funkcioniše kao bazični tempomat, dozvoljavajući vozaču da postavi željenu brzinu koje vozilo treba da održava.
Ono što ovaj napredni sistem asistencije poseduje a klasičan tempomat ne, je sposobnost da prilagođava brzinu krstarenja u odnosu na situaciju u saobraćaju, kontrolišući kočenje i ubrzavanje.
Ovo je omogućeno uz pomoć informacija koje obezbeđuju senzori, kamere, ultrasonični senzori, radari ili LIDAR sistemi koji skeniraju saobraćaj i šalju podatke u putni računar.
Koristeći dugmiće na volanu, vozači mogu da postave željenu distancu u odnosu na vozilo ispred, tako da će automobil usporavati i ubrzavati automatski po potrebi, u zavisnosti od ponašanja vozila koje se nalazi ispred.
Proizvođači obično koriste ovu tehnologiju unutar četiri različite kategorije: punog raspona brzine, stani/kreni situacije, potpuno automatizovane kontrole brzine i parcijalne kontrole krstarenja.
Potonja se deaktivira kada se automobil nađe ispod izvesne brzine. Pun raspon brzine omogućava da se automobil u potpunosti zaustavi, a može se ponovo aktivirati kratkim pritiskom na papučicu gasa.
Stani/kreni verzija omogućava vozaču da zaustavi vozilo u potpunosti, da bi se ono zatim polako pokrenulo nakon otpuštanja papučice kočnice. Ova funkcija adaptivni tempomat čini odličnom ispomoći u gradskim saobraćajnim gužvama, a često je poznata kao „Traffic Jam Assist“.
Vozila s potpuno automatizovano kontrolom brzine su kompleksnija, i obično poseduju i druge ultramoderne sisteme asistencije. Ona mogu reagovati na saobraćajne znake, signalizaciju, pešake i druge prepreke na putu.
Adaptivni tempomat se može naći u okviru šireg bezbednosnog paketa, eksponencijalno unapređujući bezbednost kada se koristi s drugim sistemima asistencije, kao što su održavanje vozila u voznoj traci, prepoznavanje saobraćajnih znakova, detekcija mrtvog ugla, sistem za zaštitu pešaka i tako dalje.
Mada sve nabrojano pruža izvesnu dozu autonomije automobilu, i dalje je neophodna budnost vozača i njegova fokusiranost na put. Mnogi sistemi asistencije imaju integrisane sisteme monitoringa koji prate budnost vozača.
Bez dileme, ova tehnologija ima za cilj da poboljša bezbednost u saobraćaju, ali i faktor komfora ne treba da bude potcenjen.
Oni koji se često nalaze „zaglavljeni“ na saobraćajem zagušenim putevima u špicevima, sigurno će znati da cene sve prednosti koje donosi adaptivni tempomat, jer definitivno smanjuje stres i redukuje umor, čineći vas fokusiranijim na put.
Naravno, u svakom momentu morate biti budni i skoncentrisani na dešavanja u saobraćaju, a upotreba sistema o kojem je reč treba doživeti kao dodatni „zaštitni sloj“. Adaptivni tempomat i slični sistemi, nikako ne čine vozilo u potpunosti autonomnim.
Vrele Gume