Za svadbe, mature i devojačke večeri
Opel Olympia serija od 1950. do 1953., verovatno je automobil koji je na ovim prostorima ranih 70-ih inicirao oldtajmersku scenu Srbije kakvu danas poznajemo.
Razloga da Olympiji pripadne titula prvog masovno restauriranog oldtajmera, svakako je mnogo. Početkom sedamdesetih, ovih automobila bilo je zaista puno, zapravo po svojoj starosti bili su nešto što danas nazivamo „youngtimerima“. Ipak njihov dizajn logično je podsećao na predratni period, što mu je dodavalo na „starosti“. Nastupi u partizanskoj TV i filmskoj produkciji, samo su mogli da pomognu ovom imidžu. „Otpisani“ i srodne produkcije, takođe su lansirali oldtajmersku poželjnost Mercedesa 170, kao i Zundappovih i BMW motocikala prikoličara. Naravno, ne može se ignorisati na ovim prostorima sveprisutna činjenica da delova za 20 i plus godina stare Opele uvek ima i izobilju.
Ipak, vratimo se malo u istoriju. Olimpijske igre 1936. u Berlinu, bile su idelana prilika za samoreklamiranje Trećeg Rajha i njegovih tehničkih dostignuća. Setimo se samo da su prvi nešto profesionalniji TV prenosi ostvareni upravo sa Olimpijade. Nemačka auto industrija takođe je koristila priliku da se malo više promoviše. Tako već 1935. Opel lansira tzv mali porodični automobil nazvan Olympia. Sa 1,3 litarskim motorom od 24 KS mogao je da pojuri „Autobahnom“ i do 95 km na čas.
Od 1938. do kraja 1940. kada se okončava civilna proizvodnja, plasiran je model OL 38 sa motorom od 1488 cc i čak 37 KS. Spolja gledano, uveden je novi gril i sitnije modifikacije karoserije. Maksimalna brzina narasla je do 112 km na čas.
1947-me u ono malo ne -izbombardovane febrike, Opel obnavlja proizvodnju modela OL 38. Do kraja 1949-te sa pokretnih trka silazi nešto više od 25 hiljada ovih automobila identičnih predratnom modelu. Zbog teških uslova rada i nametnute štednje proizvodio se samo sedan sa dvoje vrata.
Budući mega popularni oldtajmer u Ex – Jugoslaviji, proizvodio se od 1950. do 1953. Mehanički gotovo neizmenjen u odnosu na OL 38, imao je modifikovan, masivan gril. Ranije pomenuta štednja nije se odnosila na upotrebljene količine hroma. Dostupne karoserijske verzije bile su limuzina sa dvoje vrata, „estate-dostavno“ izdanje i kabriolet. Cene su bile u rasponu od 6400 do 7350 maraka. Sada već zahuktala proizvodnja rezultirala je impresivnom brojkom od oko 160 hiljada primeraka za tri godine.
Kabriolet koji je poslužio kao ilustracija za ovaj tekst, nalazi se u kolekciji Stipana Vranić Rudića, člana kluba „Old Timer“ u Subotici. Ovaj atraktivan oldtajmer, rezultat je sveobuhvatnog restauratorskog poduhvata dugog tri godine.
Pažljivijim zavirivanjem u detalje, poznavaoci ovog modela sigurno će naći materijal za koreografiju koja se sastoji u hvatanju za glavu uz simultano izjavljivanje „Pa kako si ovo mog“o baš ovako da zbudžiš?“. Ipak, svako ko se ikada prihvatio restauracije nekog starog automobila, vrlo dobro zna da troškovi rada neumoljivo uslovljavaju kompromise. „Samo jedno rebro hromiranog grila košta oko pedeset evra“, ističe Stipan. A ima ih sedam, uredno smo izbrojali.
Ipak Stipan Vranić Rudić je dilemu da li posveti svu energiju i zanatsku veštinu jednoj savršenoj resturaciji, ili oživeti što više zaboravljenih automobila, rešio u korist masovne oldtajmerizacije. Tako misli i da nastavi.
Što je najvažnije, bilo da se pojavi na skupu starovremenskih vozila, bude angažovan za VIP prevoz mladenaca, ili jednostavno protutnji ulicom, ovaj Opel Olympia kabriolet, neizbežno izaziva škljocanje fotoaparata na telefonima i razume se, osmeh. Definitivno mašina koja svojom pojavom ljudima ulepšava dan. Šta ćete više od toga?
Fotografija Vrele Gume na lokaciji ergele Kelebija / arhiva
