U prkos vremenu
Retko se koji automobil može okarakterisati kao bezvremeni. Pogotovo u savremenoj automobilskoj industriji, gde je glavni cilj izbaciti što više novih modela sa veoma kratkim životnim vekom. Upravo usled hiperprodukcije koja je uzela maha, male su šanse da se u današnje vreme stvori jedan biser koji će prkositi vremenu. BMW je ne tako davno uspeo u ovome sa svojom Serijom 8, ipak vremena su tad bila nešto drugačija…
Nastanak
Sve je počelo 1986. godine. Inženjeri su dobili zeleno svetlo za razvoj modela E31. Primenjen je, za to vreme, neubičajen pristup. Sam oblik karoserije dizajniran je putem računara, a uz dosta istraživanja sprovođenih u vazdušnom tunelu, kreirana je karoserija sa izuzetno niskim koeficijentom otpora vazduha od samo 0,29. Ogromne svote novca potrošene su na razvoj ovog modela, što je osim odličnog finalnog proizvoda dovelo i do prilično visoke cene.
Razvoj priče
Javnost je imala priliku da Seriju 8 po prvi put vidi na Salonu automobila u Frankfurtu 1989. godine. Kako se Serija 8 se pojavila u istom trenutku kada je Serija 6 odlazila na zaslužen odmor, vladalo je pogrešno mišljenje da je „osmica“ lansirana sa idejom da zameni „šesticu“. Ipak, čelnici BMW-a su sa Serijom 8 kreirali nov segment koji je ciljao na kupce sa nešto „dubljim džepom“ i višim prohtevima.
Previsoke ambicije
Previše suveren pristup pri formiranju cena kod Serije 8, doveo je do razočaravajućih prodajnih rezultata. Za gotovo deset godina, koliko je ovaj model bio aktuelan, prodato je svega nešto više od 30,000 primeraka. Dovoljno je reći da se za cenu ovog bavarskog „grandturera“ mogao kupiti i Ferrari u to vreme! A „propetog konjića“ na haubi teško je nadmašiti…
Perjanica game
Ipak, nije sve tako crno… Serija 8, kao perjanice BMW game i te kako je imala šta da ponudi! Te 1989. godine, kada je predstavljena, sa sobom je donela mnoge tehničke „novotarije“, do tada ne viđene u auto-industriji. Kožna sedišta sa električnim podešavanjem, klima uređaj, bord kompjuter, kontrola proklizavanja i podesivo oslanjanje (uvedeno 1993. godine) dolazili su kao standard. Serija 8, u svojoj najskupljoj izvedbi, dolazila je opremljena sa sistemom upravljanja na svim točkovima – nešto što se i danas retko viđa.
Ispod haube
U početku je, kako i dolikuje jednom „top“ modelu, Serija 8 nuđena samo sa V12 agregatom! „Monstruozna“ jedinica sa zapreminom od 5 litara, raspolagala je sa 300 KS i sa lakoćom je dovodila Seriju 8 do elektronski ograničenih 250 km/h. Zanimljivo je da je ovaj agregat bio uparen sa manuelnom šestostepenom transmisijom, a po želji se mogla dobiti i automatska četvorostepena. Sprint do „stotke“ nije bio tako ubedljiv, a fokus je više bio na komforu i udobnosti, nego na „ludačkim“ performansama. Sa manuelnom transmisijom BMW 850i od 0 do 100 km/h ubrzavao je za 6,8 sekudni, dok je kod automatske transmisije ovo vreme iznosilo 7,4 sekudni.
Kada su u BMW-u uvideli da se prodaja ne odvija po planu, odlučili su da ponude nešto pristupačniji ulazni model. 1993. godine model 850i zamenjen je modelom 850Ci, a uvedeni su i najsnažniji 850Csi, kao i 840Ci. Upravo se 840Ci pokazao kao dobar potez, jer se na uštrb malog dela performansi došlo do niže cene i jeftinijih troškova eksploatacije. Ovaj V8 agregat raspolagao je sa 286 KS, a u početku je imao zapreminu od 4 litre, da bi ona od 1996. godine bila povećana na 4,4 litre. Dolazio je opremljen sa šestostepenom manualnom transmisijom, dok se uz doplatu dobijala i petostepena automatika. Pružao je zadovoljavajuće performanse, tako da se kazaljka brzinomera zaustavljala na elektronski ograničenih 250 km/h, a ubrzanja su bila ubedljivija nego kod modela 850i!
Drugi, verujemo i zanimljiviji model bio je M8. Glasine o M8 su dugo kružile, a pitanje je bilo da li je ovaj model uopšte ikad i postojao! Ipak, nagađanja su se pokazala tačnim kada su nedavno „procurele“ fotografije ovog modela, dugo skrivanog u podzemnim garažama u okolini Minhena. Ispod haube ovog lepotana krio se V12 agregat, sa zapreminom od šest litara i sa snagom od čitavih 550 KS! Koliko je ovaj agregat za to vreme bio napredan pokazuje i činjenica da se u nešto izmenjenom izdanju našao i u McLarenu F1! Zašto ovaj model nije dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju najverovatnije se nikad neće saznati, a mišljenja smo da je BMW sa ovim potezom načinio jednu veliku „grešku u koracima“.
850Ci predstavljao je srednji model u ponudi. V12 agregat, sa zapreminom od 5,4 litara, raspolagao je sa 326 KS i dolazio je isključivo uz petostepenu automatsku transmisiju. Dovoljno je reći da su performanse ovog modela bile zavidne. Brzina je kao i kod svih ostalih modela bila elektronski ograničena, dok je ubrzanje od 0 do 100 km/h trajalo 6,3 sekundi.
Pravu poslasticu predstavljao je 850CSi, koji iako razvijen u Motorsport odeljenju, nikad nije poneo M oznaku! Proizvedeno je svega 1510 ovih automobila, tako da on predstavlja pravi dragulj, kojeg bi svaki kolekcionar poželeo u svom posedstvu. Ovaj „dvanaestocilindraš“ sa zapreminom od 5,6 litara, raspolagao je sa čitavih 380 KS. Dolazio je u „paketu“ sa šestostepenom manuelnom transmisijom, što je obezbeđivalo sprint do „stotke“ za samo 6 sekundi. Isključivo za model 850CSi, BMW je rezervisao sistem aktivnog upravljanja na svim točkovima. Pri brzinama nižim od 60 km/h, kompjuterski kontrolisan sistem blago je zakrivljavao zadnje točkove, kako bi olakšao manevrisanje.
Pod velom tajni
Pored serijskih verzija, postojalo je i nekoliko modela koji su se do nedavno ubrajali u urbane legende, da bi nedavno bili obelodanjeni „top secret“ podaci iz BMW-a, koji otkrivaju i nešto više o njima. Prvi je model 830i, sa rednim „šestocilindrašem“ ispod haube, koji je trebalo da postane ulazni model. Ipak, ovaj agregat se pokazao neadekvatnim, a svih 18 prototipova je nažalost uništeno.
Pomena vredne su i Alpina B12 verzije Serije 8, koje su pored žustrijih ubrzanja mogle da se pohvale i sa uklonjenom elektronskom blokadom brzine, tako da se kazaljka brzinomera kod snažnije verzije zaustavljala na čitavih 300 km/h!
Zaključak
Iako nije pronašao najbolji put do kupaca u vreme kada je lansiran, BMW Serije 8 bio je i još uvek jeste odličan automobil. Logično objašnjenje za tržišni neuspeh može se pronaći u previsokoj ceni i jednostavno pogrešnom vremenu lansiranja. Ovaj „grandturer“ je bez ikakvog pogovora uspeo da stekne status klasika. Verujemo da će njegova cena će vremenom biti sve viša, čak ne sumnjamo da će jednog dana nadmašiti i onu sa kojom je debitovao te, ne tako davne 1989. godine!
Tekst: Ivan Krstin
