Rambo Lambo
U ekonomski kompleksnim vremenima današnjice ostati na površini je imperativ, kako za male tako i za velike proizvođače.
Izuzetak ne predstavljaju ni ekskluzivne marke koje godišnje proizvedu nekoliko hiljada vozila, a u tu grupu se ubraja i Lamborghini. Iako pod okriljem moćnog Volkswagena, pravila ekonomije su surova i na filijale velikih kompanija koje posluju sa gubitkom se ne gleda blagonaklono.
Ponuda Lamborghinija se zasniva na dva modela: V12 perjanici Aventadoru i Gallardu koji je na zalasku životnog ciklusa. Da bi značajnije povećao prodaju i proizvodnju, Lamborghiniju je potreban treći model, i to nije nikakva tajna. Sada već daleke 2008. godine je predstavljen koncept Estoque, Lamborghinijevo viđenje supersportske trozapreminske limuzine, klase u kojoj je konkurencija vrlo malobrojna, skoro i nepostojeća. Od tada je prošlo dosta vremena i informacije koje su se pojavljivale u međuvremenu nisu davale nikakav konkretan odgovor o puštanju u proizvodnju Estoquea. U isto vreme kolale su glasine o mogućem drugačijem rešenju za treći model u gami, i to upravo u obliku SUV vozila. Za poznavaoce tematike ovakav razvoj događaja ne bi bio čudan: SUV segment je stabilan već godinama, a ultraekskluzivni modeli u ovom segmentu praktično i ne postoje, ako izuzmemo Porsche Cayenne. Međutim, to će se promeniti u skorijoj budućnosti: već ranije je predstavljen koncept Maserati Kubang koji je dobio zeleno svetlo za proizvodnju, na ženevskom salonu ove godine je predstavljen Bentley EXP 9F, a zatim u Pekingu i Lamborghini Urus. Dakle klasa super SUV-a se rađa, a po svemu sudeći se razvijaju i uslovi za žeštoku konkurenciju.
Urus alias Rambo
Većini je prva asocijacija na ime Lamborghini supersportsko vozilo niske i široke karoserije, sa vratima koja se otvaraju vertikalno, međutim manje je poznato da je ovaj proizvođač u periodu od 1986. do 1992. proizvodio i vozilo koje je praktično prethodnih današnjih luksuznih SUV-a. Tada je konkurencija bila praktično nepostojeća, a SUV segment je bio daleko od svog zlatnog perioda. Sa pravom nazivan i Rambo Lambo, model LM002 (LM-Lamborghini Military) je bio otelotvorenje Lamborghinija u terenskom ruhu. Markantna pojava i karoserija sačinjena od uglavnom ravnih površina (zbog lakše ugradnje oklopnih panela) nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Ceo projekat je započet još tokom sedamdesetih godina prošlog veka kao odgovor na konkurs za konstrukciju novog vozila za američku vojsku. Vozilo je nazvano Cheetah, motor je bio smešten pozadi, a karoserija je bila bez vrata i krovnih panela. Međutim, američka vojska je odbila ovu ponudu, i odabran je danas vrlo poznati HMMWV ili u civilnoj verziji Hummer. Nakon ovog neuspeha Lamborghini je nastavio da eksperimentiše sa platformom u nadi da će svoj proizvod uspeti da proda vojskama država bliskog istoka zbog izuzetnih terenskih karakteristika (između ostalog vozilo je bilo sposobno da se kreće brzinom većom od 150 km/h po pesku). Zbog poboljšanja upravljivosti i stabilnosti motor je prebačen napred, a umesto američkog V8 za pogon je poslužio V12 sa 450 KS koji je uz neke izmene deljen sa Countachom, maksimalna brzina je iznosila 210 km/h, a ubrzanje do 100 km/h je trajalo za tadašnje vreme kratkih 7,8 sekundi. Prototip LMA002 je predstavljen 1982. godine, a finalni model koji je bio spreman za proizvodnju 1986. Velike vojne porudžbine su izostale iz više razloga, između ostalog zbog visoke cene i složenosti održavanja, pa je tako sva pažnja usmerena na prodaju pojedincima. Prodaja nikada nije zadovoljila očekivanja fabrike i proizvedeno je tek nešto više od 300 komada. Bilo kako bilo, LM002 je bio hrabar eksperiment, i začetnik jedne klase koja će se ponovo pojaviti četvrt veka kasnije, ruku na srce, u malo izmenjenom obliku.
Egzotika za svaki dan
Ukoliko Urus bude odobren za serijsku proizvodnju, cilj Lamborghinija je plasman na tržište 3000 komada godišnje. Ako se ima u vidu da ukupna godišnja prodaja Lamborghinija nikada nije nadmašila brojku od 2500 primeraka, onda je jasno da bi Urus trebalo da bude model koji donosi lavovski deo profita i generator razvoja supersportskih modela.
Urus je model sa kojim Lamborghini ima za cilj da kupcima ponudi vozilo koje će biti suštinski svakodnevno upotrebljivo, sa prostranim prtljažnikom i izdašnim mestom za više putnika. Iako savremeni supersportski modeli ovog proizvođača imaju veliku dozu upotrebljivosti u odnosu na prošlost (naročito se tu misli na pouzdanost i celokupni kvalitet vozila), supersportski kupei sa svojim malim klirensom i ograničenim unutrašnjim prostorom ne obećavaju vrhunsku funkcionalnost za više osoba u gusto naseljenim prostorima. Sa mogućnošću svakodnevne upotrebljivosti će se svakako i baza kupaca proširiti, pa čak i postati prvi auto u domaćinstvu kod klijenata koji već poseduju drugo vozilo ove marke, a do sad su se morali snalaziti kod drugih proizvođača pri kupovini vozila za svakodnevnu porodičnu upotrebu. Ciljna grupa kupaca za Urus se prvenstveno prepoznaje na tržištima SAD, Velike Britanije, Nemačke, Rusije, Srednjeg Istoka i Kine.
Elegantni grubijan
Iako možda izgleda nesvakidašnje za jedan Lamborghini, Urus je punokrvni predstavnik marke sa znakom razjarenog bika. Dužine je 4,99 metara, visine samo 1,66 i širine 1,99 metara, dimenzije se uklapaju u segment sportskih SUV-a.
Oštre linije, klinasti oblik, veliki usisnici za vazduh, svetlosni elementi u obliku slova Y su neki od prepoznatljivih dizajnerskih znakova modernih Lamborghinija koji se mogu naći i na ovom vozilu. Farovi su heptagonalnog oblika, horizontalno su postavljeni i kompletno su izrađeni u LED tehnologiji. Sastoje se od dva niza sa po 3 LED-a visokog učinka. Dnevna svetla imaju karakterističan „Y“ oblik koji je postignut korišćenjem tehnologije svetlosnih vodova, a svetla za maglu se nalaze ispod usisnika za vazduh.
Između dva spoljna usisnika se nalazi i adaptivni prednji spojler. U bočnom pogledu se mogu uočiti karakteristične uske staklene površine koje se sužavaju prema zadnjem delu. Zapravo ceo zadnji bočni deo uključujući i zadnja vrata i blatobrane neodoljivo podsećaju na koncept Estoque.
Točkovi su prečnika 24 inča sa udvojenim paocima i proizvedeni su od kovanog aluminijuma sa mat završnim slojem. Boja karoserije je odabrana tako da naglašava kontrast između delova od ugljeničnih vlakana i samih panela karoserije. Koncept ne poseduje klasične spoljašnje retrovizore, već se umesto njih nalaze kamere koje sliku projektuju na dva monitora unutar vozila. Ovo rešenje se ipak ne nameće kao realnost za serijsku proizvodnju.
Na zadnjem delu su uočljive svetlosni elementi sa „Y“ oblikom, a same svetlosne grupe su povezane crnom linijom koja naglašava širinu vozila. Petougaoni završeci izduvnog sistema su pažlivo uklopljeni u hromirane okvire.
Minimalistička unutrašnjost
Kada se radi o unutrašnjosti, u ovom ultimativnom SUV-u odmah dolazi do izražaja Lamborghinijevo nastojanje da se težina smanji uz upotrebu lakih materijala sa kojim fabrika ima bogato iskustvo.
Unutrašnjost je izrađena od materijala čija su osnova ugljenična vlakna. Naročito je upadljiv centralni tunel koji je izrađen od kovanih ugljeničnih vlakana, izveden u obliku nosećih šipki. Proteže se celom unutrašnjošću i delimično je obložen kožom. Sedišta su takođe obložena ispunjenim kožnim oblogama. Pozicija sedenja je niža i položenija nego u konkurentima iz klase. Sedišta su takođe izrađena od kovanih ugljeničnih vlakana.
Što se tiče korisničkog interfejsa za vozača sve je u minimalističkom stilu. Iza upravljača se nalaze ručice za promenu stepena prenosa menjača sa dvostrukom spojnicom. Druge funkcije, kao što su signalne lampice, komande za osvetljenje i brisače su postavljene na multifunkcionalnom upravljaču i na centralnoj konzoli. Informacije vozaču se isporučuju putem displeja koji se nalazi iza upravljača. Ostalim funkcijama kao što su navigacija ili klimatizacija se upravlja pomoću ekrana osetljivog na dodir koji se nalazi na centralnoj konzoli, a putnici na zadnjim sedištima takođe imaju na raspolaganju poseban ekran osetljiv na dodir.
Srce bika
Urus je veliki divlji predak današnjih domaćih goveda. Kako veliki divlji bikovi moraju imati snažno srce, tako i Urus mora imati moćan agregat. U pitanju je agregat snage 600 konjskih snaga, a integralni pogon se podrazumeva. Takođe je poznato da se snaga prenosi pomoću menjača sa dvostrukom spojnicom. Ono što nije obelodanjeno je konfiguracija motora, ali najverovatnije je da će izbor pasti na novi turbo „prehranjivani“ V8, već predstavljen u Bentleyju jer baš ovakav motor, sa velikim količinama obrtnog momenta pri niskim obrtajima odgovara karakteru vozila. Iako se težilo maksimalnom sniženju emisije CO2 do te mere da će Urus zagađivati manje od svih konkurenata iz klase, velika masa vozila će biti neizbežna, čak i uz obilno korišćenje lakih kompozitnih materijala u izradi kompletnog vozila.
Ostaje samo pitanje: koji od koncepata će imati čast da bude treći u gami prestižnog proizvođača?
Nezvanično se već govori o tome da je Urus dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju i da će prvi modeli sići sa proizvodnih traka tokom 2016. godine.
