VW Touareg III 3.0 V6 TDI 4MOTION

Mutacija

Novi pokušaj VW da zaigra u premijum klasi ima i svoje drugo ime, Touareg. Nakon žestoke lekcije po pitanju fijaska Pheatona, evo Volkswagena opet u klasi koja nije njegovo prirodno stanište. Da li su ovako brze mutacije u automobilskoj industriji moguće i poželjne? Mogu li biti uspešne?

O slučaju Pheaton sve se zna! Ili se manje-više sve zna, jer iskustvo nas uči da je iza zatvorenih vrata uvek mnogo gore nego što to posmatračima izgleda. Bilo je tu i grubih reči i povišenih tonova ali i dobrih udaraca ispod pojasa u korporativnoj hijerarhiji što je nekako najbolnije osetio Ferdinand Piech, idejni tvorac VW luksuzne limuzine. Dakle, da ne rastežem previše, Volkswagen je još prošlog proleća predstavio a ove jeseni i plasirao na naše tržište novi, treći po redu Touareg. Od skromnog SUV početka pa do danas izrodio se u nešto sasvim drugo u odnosu na ono kako je bio zamišljen. Umesto pukog predstavnika u SUV segmentu koji je tu tek da popuni gamu i kokektira sa off road sposobnostima, zahvaljujući globalnoj pomami za takozvanim „terencima“, svi proizvođači pa onda naravno i Volkswagen odoše sasvim drugim SUV putem jer tržište tako zahteva.

SUV klase, klasine klase i podklase su toliko brojne da čak i konstruktori automobila ne znaju baš tačno u koji segment da strpaju svoju mladunčad

Pun promašaj ili pogodak u sredu!?
Iskreno rečeno bar prema spoljnom dizajnu moj prvi je utisak da se ovom poslu u Volksburgu nisu mnogo obradovali. Jednostavno, što se izgleda tiče novi Touareg deluje odrađeno na već postojećoj dizajnerskoj modli koja nosi ime Arteon. I dok VW Arteon i dalje smatram remek delom dizajna u svojoj „Velikoj lepoti“ njegov SUV klon je rođen prilično nedovršen. Jasne su osnovne crte Arteona koje nikako ne pristaju povišenim skoro kockastim gabaritima Touarega, na boku primećujem određene nepotrebne skoro pa kič egzibicije a kod zadnjeg dela posao su radili izgleda u petak.

Prijatna digitalna atmosfera – predsoblje za autonomnu vožnju
Koliko sam ostao ravnodušan spoljnjim izgledom Touarega, unutrašnjost je nešto što već nosi sasvim drugačiji predznak. Novi takozvani „Innovison Cockpit“ je jedna od glavnih karakteristika ovog Touarega. Vrhunski materijali i sama koncepcija organizacije enterijera nude prostranost, prijatnu atmosferu i neverovatnu praktičnost. Na ovom mestu se lepo uklapa pohvala pomičnoj zadnjoj klupi, sjajnoj izolaciji kabine ali i prtljažniku koji u standardu meri preko 800 litara zapremine. Očigledno, talas digitalizacije se lepo „staložio“ pa su nam pod rukom sve češće i modeli čiji infotejment više nije strah i trepet za korisnika. Posebno bih pohvalio delimičnu zakrivljenost centralne konozole prema vozaču. Volim to!

Sve ih vidim da su jedva čekali da završe i pođu kućama na vikend. Onako baš iskreno rečeno, iako se o ukusima ne diskutuje, rekao bih da neće baš puno kupaca privući ovakav dizajn Touarega,osim one ekstremno konzervativne od 50+ godina. E pa sada, imajući u vidu da su baš ti konzervativci od 50+ na zapadu puni keša i znaju šta hoće, možda ovakav dizajn i nije samo puka slučajnost i promašaj, već suštinski pogodak u crno polje mete. Jer budimo iskreni, VW ne „crta“ svoje modele za ukuse dorčolskih trange-frange sine bumbara punih para a bez dana radnog staža, već za one kojima takav model pripada po socijalnom i materijalnom položaju u razvijenom društvu. Dakle da nikoga ne uvredim, spoljašnjost bi najkraće mogao opisati kao ekstremno KONZERVATIVNA.
Karoserija teška gotovo dve tone (izrađena od aluminijuma i posebnih legura čelika) stotinak je kilograma lakša od prethodnika.

U praksi, vozi se vrlo agilno i posebno ubedljivo ali i ostaje u zoni prihvatljive prosečne potrošnje od oko 9-10 litara što bi se za ovakav „paket“ moglo okarakteristati kao izvanredno. Posebno iz činjenice da pri malo obazrivijoj vožnji na otvorenom putu prosek može biti i ispod 8 litara. Provereno!

I sada na kraju želim podeliti osnovni moj utisak o Touaregu treće generacije sa vama. Nesumnjivo, iznenađen sam prijatno, Volkswagen je napravio odličan posao dostojan premijum ambicije. U tom stremljenju je i njegova cena. Sa ovim agregatom i baznom opremom startuje od 56.000 dok je testirani model preskočio 80.000 evra. Dalje je sve samo stvar svesti kupca i kalkulacije.

Premijum cena apsolutno ide uz ovaj premijum karakter. Ostalo je brendomanska dogma! Touareg je perjanica VW znaka jer sa ovako nečim još se nismo sreli u istoriji marke!Dalje, poučeni skustvom Audija i recimo Range Rovera koji su plasirali po tri komplikovana ekrana, u kojima se ne zna ko koga… Volkswagen je u Touaregu stvar maksimalno pojednostavio jednim ogromnim monitorom od preko 20 inča na kojem se nalazi sve potrebno, jasno, pregledno i vrlo prilagođeno bezbednoj upotrebi.

Ikone na ekranu su velike kao kuća, logično raspoređene i što je najvažnije sasvim lagodne za korištenje.

U unutrašnjosti Touarega gotovo uopšte nema prekidača osim točkića za kontrolu snage ozvučenja! Bravooo uz jako bitnu napomenu! Uprkos „svemirskom“ okruženju VW je zadržao u Touaregu ergonomsku osnovu i logiku analognog korišćenja vozila prevedeno u digitalnu formu, što znači da je navikavanje na tranziciju gotovo trenutno i za najgoreg „slona u cirkusu“. Pomenuti „Inovision Cockpit“ na račun gomile umreženih sistema i programa nudi mogućnost apsolutnog prilagođavanja vozila vozaču, a ne obrnuto sa logikom sličnom onoj koju koriste pametni telefoni koje korisnik prilagođava sebi. U ovom „suludom“ paketu su recimo i sistemi poput „Night Vision“ koji uz pomoć termalne kamere automatski detektuje toplokrvna bića i koči ukoliko su na putanji automobila. Povezanost sa Google nudi i funkciju Traffic Jam koja upozorava na zastoje a posebno mi se dopao „Front Corss Traffic Assist“ koji prepoznaje napad sa boka te u kritičnoj sitzaciji malo priduže vozilo sa te strane na najčvršću zonu udarca.

Što se noćne vožnje tiče tu mraka nema. Počev od fantastičnog ambijentalnog osvetljenja pa do „IQ Light – LED Matrix“ svetala sa sistemom sočiva koja ineraktivno funkcionišu u odnosu na druge automobile, pešake ili pri vožnji u gradu. Što bi reklo razdanjuje u sred noći!

Vozačka pozicija je odlična, sedišta su prostrana, masivna i udobnija od mnogih konkurenata. Zapravo udobnost je zaštitni znak novog Touarega na svim pozicijama pa čak i na zadnjoj klupi. Na momente je čak možda i preudoban, posebno u brzim krivinama koje su pokrivene lošim asfaltom ili u kolotrazima. Zna u njima fino da se zaljuja kao neka pozamašna snajka ukoliko je u komfornom modu. U takvim okolnostima je i preciznost upravljanja i osećaj za upravljačem prilično nedefinisana kategorija. Srećom, elektronska pomagala u takvim okolnostima čine čuda. Dovoljno je samo aktivirati sportski mod i u istom trenutku Touareg ćud menja. Pretvara se u raspoloženu „zver“ kojoj nikada nije dosta obrataja i akcije. Logično, pod tim režimom, udobnost više nije primarna, ali je još uvek vrlo prijatno i putnicima a naročito vozaču koji može da oseti i malo obostrane strastvenosti između mašine i sebe. Za ovo je posebno zadužen elektronski kontrolisan stabilizator koji u zavisnosti od načina vožnje ali i od terena ukrućuje ili popušta podvozje što postaje gotovo neminovnost kod velikih SUV modela.

I još nešto, zahvaljujući odličnoj vozačkoj poziciji, velikim staklenim površinama i dobro „pozicioniranim“ stubovima, preglednost je na zavidnom nivou. Iako je da tako kažem Touareg prilično medvedasto građen, upravo zahvaljujući samoupravljivim točkovima i dobroj preglednosti, vozač i u najvećim gradskim gužvama i tesnim garažama ne gubi sposobnost manevra ali ni orijentaciju gde mu je koja krajnja tačka vozila.

Za tango je potrebno dvoje!
Upravo za ovaj Touareg ples smatram gotovo idealnim njegovog partnera zaduženog za pogon. To je nama suštinski vrlo dobro poznat trolitarski Audijev V6 turbo dizel, koji je od skora oplemenjen i laganom hibridnom funkcijom a sve u cilju poboljšanja performansi i skidanja vrednosti izduvnih jedinjenja. U snažnijem izdanju koje imamo na testu on raspolaže sa 286 KS i čak 600 Nm obrtnog momenta uz 4MOTION pogon i osmostepeni automatski menjač. Sasvim dovoljno, ako ne i odlično za izuzetno moćan osećaj pri svakom ubrzanju i bilo kojoj vrsti kretanja. U tabelama piše da do stotke stiže za 6,1 sekundu a da je maksimalna brzina 235 km/h. Subjektivan osećaj vozača sasvim prati ove karakteristike.

Tekst: Miodrag Piroški
Foto: Igor Pejović
Organizacija: B. Avramović
Video: Miroslav Šosberger