Životna priča velikog čoveka
Vest da je osnivač tjuning kompanije iz Nemačke, Brabusa, Bodo Bušman, u četvrtak 26. aprila 2018. godine, nažalost, preminuo nakon kraće bolesti, zatekla je sve ljubitelje automobilskog sveta
Njegova životna priču, i danas može poslužiti kao uzor mnogim. Bodo Bušman je bio, i ostaće, legenda koja je dokazala da ništa nije nemoguće, te da je u životu važno voditi se strašću a ne novcem, što je bio i njegov životni moto. Počivaj u miru veliki čoveče, nećemo te zaboraviti.
Početak
Bodo Bušman rođen je 27. avgusta, 1955. godine u gredu Botrop u Nemačkoj. Još kao dečak, pokazivao je veliku strast prema automobilima. Na takav životni „stav“ od malih nogu je u velikoj meri uticalo i to što potiče iz imućne porodice koja je posedovala ovlašćene servise i prodajne salone kompanije Mercedes.
Nakon završene srednje škole, Bodo je upisao pravo i poslovnu administraciju. Međutim, osetio je da ga njegova strast vuče na drugu stranu, prema brzim i snažnim automobilima. Iako još uvek student i dvadesetdvogodišnjak, Bodo je kupio svoj prvi sportski automobil. Međutim, njegov izbor automobila nije sa oduševljenjem prihvaćen u porodici, jer se radilo o modelu kompanije Porsche, velikog konkurenta Mercedesa.
Za sve su krivi tata i njegov spori Mercedes
Naime, „kap je prelila čašu“, kada je Bodo nekoliko puta parkirao svoju jurilicu u dvorištu salona njegovog oca, čiji je parking bio krcat modelima kompanije Mercedes. Njegov otac nije mogao da se pomiri sa tim, te ga je obavesti da na tom parkingu ima pravo da se parkira samo ako vozi Mercedes-Benz.
Bodo je ubrzo Porsche zamenio Mercedesom S Klase koji je nosio oznaku W116, ali nije bio zadovoljan njegovim performansama. Iako je legendarni W116 bio udoban i izdržljiv, snagom i brzinom nije bio pandan modelu kompanije Porsche. Umesto fakultetu, Bodo se tada u potpunosti posvetio svom novom automobilu, iz kojeg je želeo da izvuče dodanu snagu i brzinu. On je počeo da razmišlja o tome kako da svoj Mercedes učini jednako brzim kao što je to bio i Porsche. U to vreme, automobili kompanije Mercedes su bili poznati po udobnosti i luksuzu, AMG nije bio deo kompanije, te se Bodo suočio sa velikim izazovom.
Međutim, ispostavilo se da je Bodo, koji je svoj Mercedes modifikovao u velikoj meri, bio više nego uspešan. Njegov tjunirani Mercedes W116 je postao brz kao i Porsche, te je normalno počeo privlačiti pažnju mušterija koji su dolazili u salon njegovog oca.
Jednog dana, u salon je došao čovek koji je pokazao ozbiljno interesovanje za Mercedes koji se isticao u moru Mercedesa na parkingu salona. Ubrzo su pale i prve porudžbine klijenata koji su hteli nešto više od svog automobila, i ideja o osnivanju posebne kompanije koja bi se bavila doradom Mercedesovih modela se rodila u Bodovoj glavi.
Nastanak Brabusa
Bodo Bušman je nakon nekoliko prodatih tjuniranih modela kompanije Mercedes, odlučio da osnuje zasebnu kompaniju čija bi glavna delatnost bila tjuniranje automobila.
Međutim, da bi osnovao takvu GmbH partnersku kompaniju, po zakonu bio mu je potreban partner, a njega je pronašao u svom prijatelju sa fakulteta, Klausu Brakmanu. Tako je 1977. godine, nastala kompanija Brabus, čiji je ime nastalo kombinacijom prva tri slova iz njihovih prezimena (BRAckmann i BUSchmann).
Naime, nepuna četiri meseca nakon što je osnovana kompanija Brabus, Brackman je za tadašnjih hiljadu nemačkih maraka prepustio svoj deo kompanije Bodou. Bio je to deo dogovora od samog početka, ali poslovno gledano bio je to Brackmanov veliki promašaj… U godinama koje su usledile, Brabus je postao tjuning kompanija sa svetskom reputacijom koja je nosila epitet najveće tjuning kompanije na svetu.
Zahvaljujući tome što je postao jedini vlasnik kompanije, Bodo je mogao da ostvari svoje snove i da svoju maštu pretvori u realnost. Za svoje potrebe modifikovanja automobila odlučio je da koristi polovinu prostora salona njegovog oca.
Uspesi su počeli da se nižu jedan za drugim
Bodoova strast za brzim i snažnim automobilima, ekskluzivnost i originalnost bili su pogonsko gorivo koje je lansiralo Brabus do velikih visina. Dobar glas brzo se širio i uskoro u mali ruski kraj u Nemačkoj, u gradić Botrop, koji nije turistički posebno zanimljiv, nisu dolazili samo vlasnici Mercedesa iz okolnih mesta i gradova. U to mesto počeli su da stižu ljudi u potrazi za dodatnom snagom i obrtnim momentom iz celog sveta.
Prvi poslovni uspeh Bodo je doživeo prerađujući Mercedes-Benz W126, odnosno model S-Klase koji se proizvodio od 1979. do 1991. godine
U tom periodu od 1979. – 1991. kompanija Brabus je dobijala sve više i više klijenata, međutim, oni nisu želeli samo modifikovanu S-Klasu.
Upravo zahvaljujući zahtevima klijenata, Bodo je mogao da eksperimentiše i sa drugim modelima kompanije Mercedes. Prema tome, iako su se menjali modeli, filozofija kojom se vodio Bodo, i smer kojim je vodio kompaniju su ostali isti do današnjeg dana. Takođe, kvalitet modifikovanja automobila i bezbednost vozača i putnika su i dalje zvezde vodilje Brabusa.
Automobil zahvaljujući kojem je Brabus postao poznat u svetu tjunera bio je Mercedes W210, odnosno E-Klasa
Bodo i njegovi saradnici su agregat Mercedesa W120 zamenili V12 agregatom koji je razvijao 582 konjske snage i 772 Nm obrntog momenta i time je Brabus konstruisao najbržu limuzinu na svetu. Maksimalna brzina ove limuzine nije bila ograničena na 250 km/h već na 330 km/h! Međutim, automobil je mogao da ide još brže, ali u to vreme nisu postojali dovoljno dobri pneumatici koji bi podneli veće opterećenje.
Sličan problem imaju i današnji modeli kompanije Brabus. Međutim, kombinacija ekstremne brzine, udobnosti i Nemačkog kvaliteta je ono po čemu se Brabus isticao od svih ostalih tjunera.
Konkurencija sa AMG-om
Kasnije su Bodo i njegov Brabus naišli na veliku konkurenciju u vidu tjuning kompanije AMG. Međutim, nakon što je Mercedes-Benz pod svoje okrilje uzeo pogone iz Afalterbaha, Bodo je video šansu da Brabus postane jedinstven. U to vreme, on je počeo da opisuje svoju kompaniju kao mesto na kome ljudi mogu ostvariti sve želje u vezi sa njihovim automobilima.
Bodo je poštovao apsolutno svaku, pa i najluđu želju kupaca, te je konstruisao automobile sa ugrađenim gitarama, inicijalima fudbalera na naslonima za glave
Činilo se da je Brabusu samo nebo granica. Upravo po tome se Brabus i razlikovao od AMG-a koji je imao ograničene mogućnosti.
Za to postoji i jedna anegdota. Naime, jedan klijent kompanije Brabus, koji je već posedovao nekoliko Ferrarija je želeo da poseduje drugačiji automobil. Nakon kratkog istraživanja, naručio je crni Brabus sa potpuno crnim enterijerom. Nekoliko dana nakon što mu je automobil dostavljen, Bodo je dobio telefonski poziv od tog čoveka, koji se žalio da crna boja njegovog novog automobila nije u skladu sa tradicionalno crvenom bojom svih tih Ferrarija. Naravno, Bodo je prihvatio reklamaciju, te je automobil ponovo stigao u Brabus. Zatim je prefarban, a presvučen je i enterijer, da bi nakon toga ponovo bio dostavljen klijentu. Nakon nekog vremena, Bodo je ponovo dobio telefonski poziv. Ovoga puta je taj čovek rekao da nova, sada crvena boja Brabusa izgleda bolje i od crvene boje njegovih Ferrarija. To je bio dokaz da je kompanija Brabus fleksibilna, da zaista ispunjava sve želje svojih klijenata i da je Bodo, kao i radnici te kompanije zadovoljan samo kada su i klijenti zadovoljni.
U Brabusu su oduvek bili spremni na sve kako bi udovoljili kupcu, uz moto „ako pitate za cenu onda naši automobili nisu za vas“
Brabus danas
Danas, Brabus ima preko 100 distributera širom sveta, a godišnje kupcima isporuči oko 6.500 automobila. Mala radionica smeštena u središtu Botropa, koju je Bodo Bušman otvorio u sklopu očevog salona, pretvorila se u ogroman kompleks od pet postrojenja u kojima je zaposleno oko 450 radnika. Upravo zbog toga, gotovo da se o Brabusu može razmišljati kao o pravom proizvođaču automobila. Plejada inženjera radi na razvoju svakog agregata, a izuzmemo li lakiranje karoserije, te neke manje detalje, sve ostalo se sad izrađuje pod krovom kompanije Brabus, naravno ručno, kao i pre četiri decenije.
Par zanimljivosti
Bodo Bušman i njegovi automobili u Arapskim Emiratima uživaju kultni status, a poslednjih nekoliko godina uprkos brojnim restrikcijama, za poslovanje kompanije Brabus od velike važnosti je i kinesko tržište.
Samo dve godine nakon osnivanja Brabusa u Botrop je stigao prvi klijent iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bliski Istok je od prvih dana predstavljao najvažnije tržište
Povećanje broja konjskih snaga i obrtnog momenta, a samim tim i performansi, od prvog dana temelj su za svaki tjunirani automobil koji izađe iz kompanije Brabus, ali je pored toga Bušman vrlo rano uvideo je i potencijal koji nudi ugradnja multimedijalnih sistema u automobile.
1985. godine, Brabus se dočepao prvog rekorda s kojim je ušao u Ginisovu knjigu. Naime, zahvaljujući novom aerodinamičnom „body-kitu“ nastalom u pogonima u Botropu, Mercedes W124 je u vazdušnom tunelu imao impresivno mali koeficijent otpora vazduha od svega 0,26 Cw
Čovek postaje legenda
Nažalost, neumorni vizionar koji je od svoje strasti prema automobilima stvorio najveću nezavisnu tjuning kompaniju na svetu, Bodo Bušman, preminuo je u četvrtak, 26. aprila, nakon kraće bolesti.
Njegova kompanija je rasla munjevitom brzinom, a svakim automobilom je bivala sve popularnija. Sve to zahvaljujući njegovom instinktu i idejama koje je pretvarao u proizvode. Oni koji su ga poznavali navode da je svom čedu (Brabus) dao ogroman deo sebe, ali da nikada zbog toga nije zažalio. Od ustajanja rano ujutru do neprospavanih noći, smeh koji bi krasio njegovo lice nakon što bi neki automobil bio završen, pokazivao je da je zaista uživao u svom radu.
Njegove kolege navode da je bio uzor svima u kompaniji, koji je svojom ambicijom, profesionalizmom i napornim radom dokazao da je sve moguće.
Bodo Bušman je postavio standarde celoj automobilskoj industrijiji, a tokom više od četrdeset godina poslovanja, vodio se samo jednim principom – „Ne radim zbog novca, već iz strasti“
Bio je strastven i opčinjen poslom kojim se bavio do svog poslednjeg daha. Počivaj u miru veliki čoveče, nikada nećeš biti zaboravljen.
Autor: Saša Stanković
