Teksaška staza
Ključne činjenice o stazi u Ostinu
Karavan Formule 1 se seli na severnoamerički kontinent. „The Circuit of the Americas“ u Ostinu će ugostiti „najbrži cirkus na svetu“, a ovo je sedamnaesta trka ove sezone.
VN SAD se na ovoj stazi održava od 2012. U međuvremenu, staza je postala prava ikona, izazovna za vozače i u isto vreme spektakularna za gledaoce.
Doduše, što se Formule 1 tiče, još uvek nije donela prava uzbuđenja, jer je Sebastian Fetel 2012. već bio gotovo osigurao titulu, dok mu je prošle godine titula već bila u džepu kada se vozila trka u Ostinu.
Na nesreću po Fetela, neće biti ponavljanja prethodne dve sezone, jer se borba za titulu vodi između Luisa Hamiltona i Nika Rozberga, vozača Mercedesa, i što je još važnije, još uvek ništa nije odlučeno.
Dakle, dobre preduslove za izuzetan događaj imamo – atraktivnu stazu i vozače koji se bore za titulu, a evo i deset ključnih činjenica u vezi sa stazom u Teksasu.
Lokacija
„The Circuit of the Americas“ se nalazi u Vondering Kriku u jugoistočnom Ostinu, oko tri i po kilometra od „Austin Bergstrom“ međunarodnog aerodroma.
S obzirom da je Teksas naslonjen na Meksiko, VN SAD je u neku ruku „domaći teren“ za Meksikance Serhia Pereza i Estebana Gutiereza, makar dok se VN Meksika ne vrati u kalendar sledeće sezone, nakon više od dve decenije.
Dužina i rekord staze
Po oficijelnoj internet stranici Formule 1, pun krug na „The Circuit of the Americas“ je dug 5.513 metara, vozi se 56 krugova, odnosno 308,405 km.
Rekord staze drži Sebastijan Fetel, koji je uprkos tome što je pobedu prepustio Luisu Hamiltonu, napravio vreme kruga od 1:39,347 u poslednjem krugu 2012.
Da li ste to videli i ranije?
„The Circuit of the Americas“ mnogi smatraju najboljom stazom koju je konstruisao Herman Tilke. Pored ove, on je kreator staza u Maleziji, Bahreinu, Kini, Turskoj, Španiji, Singapuru, UAE, Koreji, Indiji, i najnovijeg Soči Autodroma u Rusiji.
Američka staza je inspiraciju pronašla u nekim od ikona među čuvenim krivinama u automobilskom sportu.
Brze leve krivine u prvom sektoru su iskopirane sa Silverstona (Maggots i Becketts kompleks), dok uska i vijugava sekcija na početu finalnog sektora podseća na sličan deo Hockenheima.
Tilke je čak kopirao i svoje sopstvene staze, tako da su krivine 16, 17 i 18 zapravo desna verzija krivine 8 iz Istanbul Parka.
Elevacija
Stazu u Ostinu karakterišu promene u nagibu, tako da se do prve krivine automobili „popnu“ za 40 m. Ovo predstavlja veliki izazov za vozače, jer se na taj način sakriva vrh krivine 1 dok automobili ne počun da skreću prema levoj ukosnici.
Prva krivina označava oštar spust u krivinu 2 pre nego što automobili ponovo ne počnu postepeno da se penju do druge značajne promene visine, kada se posle krivine 9 bolidi spuštaju ka zoni preticanja u krivini 11.
Ovo ne samo što je uzbudljivo za vozače, već je dobro za gledaoce, koji mogu sa jednog mesta da prate dešavanja na više delova staze.
„Deseta sreća“ za Formulu 1 u SAD
„The Circuit of the Americas“ je deseta lokacija na kojoj se održava VN SAD. Nastojanja Formule 1 da se podgine profit preko Atlantika je za posledicu imalo održavanje trka u Long Biču, Detroitu i Votkins Glenu dugi niz godina, da bi popularnost doživela dno nakon 2005. kada je samo šest automobila započelo trku na „Indianapolis Motor Speedwayu“ 2007. Staza u Ostinu, za razliku od prethodnih, prva je koja je napravljena po F1 merilima u SAD, a tako će i ostati, jer ugovor je važeći do 2021. Ambasador staze je Mario Andreti, šampion iz 1978.
Popularnost
Uprkos što je bila domaćin samo dva puta, „The Circuit of the Americas“ se već pozicionirala kao jedna od najposećenijih staza u čitavom F1 kalendaru.
Oficijelna internet stranica staze kaže da je proše godine trkački vikend u Ostinu posetilo 250.325 gledalaca, što je četvrti rezultat sezone. Po istom izvoru, 113.000 gledalaca u nedelju (2013.) je bilo više nego u Monaku, Nemačkoj i Bahreinu zajedno, mada je to bio mali pad u odnosu na 2012., kada je trku gledalo 117,429 gledalaca. Procenjuje se da 80 odsto gledalaca dolazi van Teksasa.
Preticanja
„The Circuit of the Americas“ sa širokom površinom staze, poseduje dva jasna mesta za preticanja, oba na krajevima dve DRS zone.
Ukosnica krivine 1 predstavlja prvu mogućnost da se nadoknadi pozicija, mada spora leva krivina 12, locirana na kraju najdužeg pravca, predstavlja primarno mesto za preticanje.
Varljive krivine 10 i 19 teraju vozače na greške, tako da takođe predstavljaju potencijalnu mogućnost za preticanje.
Pneumatici i podešavanja
Pirellijeve tvrde i medijum komponente su predstavljale izbor u prve dve trke na ovoj stazi, ali ove godine se proizvođač pneumatika odlučio za meke i medijum gume.
Pol Hemberi, direktor sportskog sektora Pirellija, se nada da će ovaj potez uvesti u trku više strateškog elementa, sa dva očekivana odlaska na servis umesto jednog, koji je bio uobičajen na prethodne dve trke.
Dugi pravici i mešavina sporih i brzih krivina diktiraju način na koji timovi moraju da odrade podešavanja na bolidima.
Najbrži pit stop ikada
Najbrže obavljeni pit stop ikada u Formuli 1, zabeležen je na VN SAD prošle godine, kada su timu Mara Vebera bile potrebne samo 1,923 sekunde da obavi servis na RB9.
Ovaj rezultat dobija još više na značaju kad se u obzir uzme da se na „The Circuit of the Americas“ vozi u smeru suprotnom kazaljke na satu, tako da tim mora da se adaptira na poziciju dolazećeg automobila iz suprotnog smera. Većina trka u kalendaru se vozi u smeru kazaljke na satu.
Mada mu je tim doneo izvesnu prednost, Veber je ipak izgubio drugo mesto od Romana Grožana. Pobednik je bio Sebastijan Fetel.
Luis Hamilton je pobedio na prvoj trci na „The Circuit of the Americas“ 2012. Vozeći za McLaren. To je bilo prvi put da su on, Fetel i Fernando Alonso podelili mesta na podijumu.
Godinu dana kasnije, najbrži je bio Sebastijan Fetel, zabeleživši pretposlednju pobedu u rekordnom pobedonosnom nizu od 9 pobeda za Red Bull.
Nemac je jedini vozač koji je do sada osvajao pol pozicije u Ostinu. Ove godine to neće biti slučaj jer će četvorostruki šampion po svemu sudeći biti kažnjen zbog greške na pogonskoj jedinici.
