Hitler ga nije voleo
Iako se pojam „Volkswagen“ iliti „narodni automobil“ vezuje za Ferdinanda Poršea, sam termin i specifikacije ovog segmenta osmislio je još 1925. austrijski inženjer Bela Barenji. Prva prava praktična realizacija njegove vizije bio je automobila Steyr 50, od milja nazvan „Baby“, lansiran 1936.
Ipak, pravi otac ovog mališana bio je Steyerov glavni konstruktor Karl Jenčke. Postoje glasine da je u njegovom razvoju učestvovao, uz Jenčkea i Barenjija učestvovao Ferdinand Porše. Međutim, tvorac „Bube“ napustio je Steyr, godinu dana pre početka rada na modelu 50. Priča se da je Jenčke predlagao da se automobil zove „Volkswagwen“, ali su čelnici firme to odbili.
Najmanji Steyr u ponudi imao je četvorocilindarski vodeno hlađeni bokser motor smešten napred. Iz zapremine od 978 ccm razvijao je 22 ks pri 3.800 obrtaja u minuti.
Ovaj 730 kg težak automobil mogao je da pojuri i do za ono vreme solidnih 90/km na čas. Menjač je bio četvorostepeni.
Forma Steyra 50 bila je aerodinamična a o optičkim sličnostima sa modelima konkurencije iz istog perioda kao što su Tatra 97, Citroen TPV (budući „Spaček“) ili KDF Wagen („Buba“), može se beskrajno diskutovati.
Arhitektura enterijera bila je izuzetno dobro rešena, pa je tako „Baby“ imao više prostora za putnike i prtljag od „Bube“. Ubacivanje kofera, bilo je, zbog nedostatka petih vrata, malo nespretno rešeno kroz kabinu. Međutim, zadnja klupa mogla je da se obori ravno prema napred, čime se, uz dva upotrebljiva sedišta na raspolganju, dobijao izuzetno izdašan prtljažni prostor. Za potrebe vožnje „sa vetrom u kosi“, metalni krov u celosti se mogao povući prema nazad.
Naravno, sve to je uticalo na cenu. Sa 45.000 hiljada šilinga, ovaj austrijski „narodnjak“ bio je nedostupan popriličnoj količini naroda kome je bio namenjen.
Tokom 4 godine proizvodnje, Steyrov mališan stilski se doteruje dodavanjem bočnih prozora, a snažnija verzija oznake 55 stiže 1938.
Nakon 1940., proizvodnja je obustavljena. Realno je pretpostaviti da je to bio slučaj zbog potrebe da se kapaciteti fabrike uposle u vojne svrhe. Kako onda objasniti da se lukzuni model Steyr 220 proizvodio do 1941.? Možda i ima istine u glasini da je Hitler lično naredio obustavu proizvodnje modela „Baby“, jer je bio uspešnije verzija njegovog PR čeda „Bube“.
Činjenica je da je 1940., proizveden mali broj predserijskiih modela „Bube“, korišćenih uglavnom u propagandne, svrhe. Citroen je sa TPV-om realizovao samo pilot seriju od 240 primeraka, dok je Tatra 97 zastala na broju od 508. Za razliku od svih njih, „Baby“ je do navodne firerove intervencije prodat u 13.000 primeraka.
Prema proceni austrijskog oldtajmeriste, Dr. Helmuta Obercila, globalno postoji 20 Steyra 50 u voznom stanju. Dr. Obercil je član „Österreichische Gesellschaft für historisches Kraftfahrwesen“, udruženja koje se bavi negovanjem tradicije istorijskih vozila u Austriji. Udruženje ima preko 2.000 članova, što ga čini jednim od najvećih oldtajmer klubova u regionu. Dr. Obercil je sa našom ekipom podelio svoju fascinaciju automobilom, čiji je fan od detinjstva. Čak i na, za Beč neuobičajnih, + 35, stpljivo je učestvovao u snimanju i usput odgovarao na pitanja znatiželjnih prolaznika. Prilog o Steyru 50 Baby, pripremamo za jesenji ciklus emisije „Vrele Gume Autovizija“.
P.S.
Transport naše ekipe omogućila je kompanija „Olitours“, veteran relacija Srbija – Beč i Srbija – Berlin. Olitours je prva kompanija u Srbiji koja je uvela u saobraćaj autobus marke SETRA 515 HD.
tekst: Miroslav Šosberger
fotografije: Vrele gume, arhiva
